Владимир Цизељ

С Википедије, слободне енциклопедије
Владимир Цизељ
Место рођењаПтуј
 Словенија, СФРЈ
Држављанствосрпско, словеначко, израелско
ОбразовањеЕлектротехнички факултет Универзитета у Београду, Електроника, телекомуникације и контролно инжењерство
Занимањенаучник, иноватор
Активни период1975. - данас
НаградеКапетан Миша Анастасијевић (2020), Златна медаља за заслуге Републике Србије (2019)
Веб-сајтhttps://vladimircizelj.com/

Владимир Цизељ је истраживач, научник и предузетник рођен 28. априла 1951. у Птују (Словенија, СФРЈ). Оснивач је института Влатацом.

Образовање[уреди | уреди извор]

Након завршетка студија на Електротехничком факултету, на Катедри за електронику, телекомуникације и контролно инжењерство на Београдском универзитету, стекао је мастер диплому Бизнис администрација (Бусинесс Администратион, МБА) Универзитета Блумзбург, Пенсилванија (САД). Владимир Цизељ стиче почасни докторат Европског универзитета (Еуропеан Университy) у Београду, а од Европске академије наука у Бечу добија титулу академика.[1]

Каријера[уреди | уреди извор]

Каријеру почиње у Институту за нуклеарне науке “Винча”, где је запослен у Лабораторији за теоретску физику. Основао је департман за специјалне уређаје и системе (који се и данас називају Цизељеви уређаји и системи). Својим научним радом допринео је комплексним војним пројектима.

Током каријере др Цизељ је регистровао више десетина патената из научних области којима се бавио.

Почетком деведесетих година одлази у иностранство и научну каријеру допуњава и пословном. У том периоду се посебно бавио сателитским комуникационим системима и успостављањем националних сателитских транспондера.

Оснива приватну компанију Влатацом у Београду, 1997. године. Влатацом од првог дана блиско сарађује са значајним технолошким компанијама, а посебно са Моторолом. Двосмерна сарадња ових кампанија резултирала је са једне стране уводјењем најсавременијих комуникационих и биометријских система у Србију, али и откупом интелектуалне својине Влатацома у области биометрије од стране Мотороле. Др Владимир Цизељ је усмеравао Влатацом да се бави истраживачким, развојним и научним радом, тако да је у периоду од петнаест година из приватне компаније, преко технолошко истраживачког и развојног центра израстао у научни институт.

Влатацом је први и једини приватни технички научни институт у Србији. Институт је акредитовало Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије 2015 године.[2] Заједнички научни пројекти одвијају се у сарадњи са универзитетима Оксфорд, Флорида Атлантик, Универзитет у Брну итд.

Др Владимир Цизељ и Влатацом сарађују на истраживачким и иновативним међународним пројектима ФП7 и Хоризон 2020 Европске уније.[3]

Влатацом институт се бави “сигурношћу информационо-комуникационе технологије, заштитом сигурносно-критичних средстава и контролом граница, примењеном математиком и електроником у служби имплементације криптографских решења, мултисензорским решењима, биометријом, интелигентном обрадом сигнала радио-таласа, видео сигнала и слика”.

Др Владимир Цизељ је учесник и говорник на глобалним конференцијама. Представљао је Србију као гост на 19. Председничком самиту држава Микронезије (Мицронесиа Пресидентс’ Суммит).[4]

Чланства и функције[уреди | уреди извор]

Цизељ је наступао као учесник Међународне научне конференције “Европски менаџмент, бизнис, маркетинг и развој туризма са посебним фокусом на Централну и Југоисточну Европу” - Улога истраживања у економском развоју (у коауторству са проф. др Милорадом Обрадовићем)

Признања и награде[уреди | уреди извор]

Др Владимир Цизељ је добитник следећих награда:

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Еуропеан Ацадемy оф Сциенце” (ПДФ). ЕАС. 
  2. ^ „Списак акредитованих института” (ПДФ). Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. 
  3. ^ „Фундинг & тендерс”. ец.еуропа.еу. Приступљено 2020-12-14. 
  4. ^ „19тх Мицронесиан Пресидентс’ Суммит Палау Демул Цоммуниqуе – ПалауГов.пw” (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-14. 
  5. ^ „Укази о одликовањима”. Председник Републике Србије. Приступљено 2020-12-14. 
  6. ^ зоран. „Награде најбољим у Србији у Виминацијуму”. Медиа Инвент (на језику: српски). Приступљено 2020-12-14.