Запаљење зглоба

С Википедије, слободне енциклопедије
Запаљење зглоба
Аутоимуна форма запаљење зглоба (артритиса) — реуматоидни артритис
Изговор
Специјалностиреуматологија
Симптомибол, оток, деформација зглоба, симптоми од других органа
Типови> 100, облика, међу којима доминирају артроза, рхуматоидни артритис)
ЛечењеАнтиреуматски лекови, редукција ТТ, физикална терапија, замена зглоба
ЛековиИбупрофен, парацетамол (ацетаминофен)

Запаљење зглоба или артритис означи било који поремећај који погађа зглобове,[2] али који није добро схваћен. У ствари, „артритис“ није појединачна болест; већ је то неформални начин да се искажу болови у зглобовима или болест зглобова. Постоји више од 100 различитих врста запаљења зглобова и са њим повезаних стања. Људи свих старосних доба, пола и раса могу да оболе од запаљења зглобова, и зато се оно сматра водећим узроком инвалидитета у многим земљама света. Више од 50 милиона одраслих и 300.000 деце пати од неке врсте запаљења зглобова. Најчешће се јавља код жена и чест је код људи старије животне доби.[3][4][5][6]

Уобичајени симптоми запаљења зглобова укључује њихово отицање, бол, укоченост и смањени обим покрета.[2] Симптоми могу доћи и нестати. Могу су благи, умерени или тешки. Иако тегобе могу остати приближно исти годинама, током времена болест може напредовати или се погоршавати. Тешко запаљења зглобова може резултовати хроничним болом, немогућношћу свакодневних активности и отежавајућим ходом или пењањем уз степенице. Запаљења зглобова може изазвати трајне промене у зглобовима. Иако промене на зглобовима могу бити видљиве (као што су оне на зглобовима ножних и ручних прстију), ипак се најчешће оштећења могу видети само на рендгену.

Најчешћи облици су остеоартритис (дегенеративна болест зглобова) и реуматоидни артритис а потом следе разни запаљењски (инфективни) облици запаљења зглобова. Остеоартритис се обично јавља с годинама и погађа пртежно, колена и кукове. Реуматоидни артритис је аутоимуни поремећај који често погађа руке и ноге. Остале врсте укључују гихт, лупус, фибромијалгију и септички артритис. Све наведен врсте су по својој етиологији реуматичне болести.

Неке врсте запаљења зглобова погађају срце, очи, плућа, бубреге и кожу, као и зглобове, чији симптоми углавном укључују бол укоченост и ограничену функцију зглобова. Други симптоми могу укључивати црвенило, топлоту, отицање и смањени обим покрета захваћених зглобова. Код неких врста запаљења зглобова могу оболети и други органи. Напад болести може бити постепен или изненадан.

Терапија запаљења зглобова може да укључује одмарање зглоба и наизменичну примену леда и топлоте употребу лекова и оперативно лечење. Губитак килограма и вежбање такође могу бити од корисни. Примена лекова зависе од облика запаљења зглобова, и може да укључују лекове против бола, као што су ибупрофен и парацетамол (ацетаминофен), затим кортикостероиде, антигихтичне лекове али и антибиотике код септичког облика запаљења зглобова итд. У неким (тешким) случајевима, терапија може бити заснована и на замени зглоба протезом или вештачким зглобом.[7]

Дефиниција[уреди | уреди извор]

Запаљење зглобова или артритис је болест, нејасне етиологије развоја код појединих људи, која изазива бол и отицање у једном или више зглобова тела.[1]

Најчешћи облици запаљења зглобова[уреди | уреди извор]

Промене у зглобу у остеоартритису

Запаљење зглоба је медицински термин који се користи за описивање више стања, карактерисаним упалом зглобова. Међутим, постоје различите врсте запаљења зглобова, укључујући и најбројније међу њима у које спадају реуматоидни артритис и остеоартритис. Реуматоидни артритис представља аутоимуну болест, док је остеоартритис првенствено дегенеративно обољење зглобова.

Користећи се Међународном класификацијом болести (МКБ 10) у наставку станице приказани су неки од најчешћих облика запаљења зглобова са њиховим основним клиничким карактеристикама.[8]

М00-М03) Инфекцијом изазвана запаљења зглобова[уреди | уреди извор]

М00 - Гнојна запаљења зглоба (артхритис пурулента)
М01 - Запаљења зглоба у инфекцијским и паразитарним болестима
М02 - Реактивне артропатије (поствакционе, постдизентеричне, Реитеров синдром)
М03 - Постинфективна обољења и реактивна обољења зглобова у другим болестима (лат. артхропатхиа постинфецтива ет артхропатхиа реацтива ин морбис)
Инфективни облик запаљења зглобова изазивају — бактерија, вирус или гљивице које могу ући у зглоб и покренути упалу. Примери организама који могу инфицирати зглобове су салмонела и шигела (тровање храном или контаминација), хламидија и гонореја (полно преносиве болести) и хепатитис C (инфекција од крви до крви, често путем заједничких игала или трансфузија).

У многим случајевима, правовремено лечење антибиотицима може санирати зглобну инфекцију, али понекад запаљење зглоба постане хронична болест.

(М05-М14) Запаљењска и метаболичка обољења зглобова[уреди | уреди извор]

Промене на злобу стопала код гихта
М05 - Серопозитивни реуматоидни артритис
М06.0 - Серонегативно реуматоидно запаљење зглоба (лат. артхритис рхеуматоидес серонегатива)
М06.1 - Позна Стиллова болест (лат. морбус Стилл тардус)
М07 - Псоријазна обољења и ентеропатичка обољења зглоба (лат. артхропатхиае псориатицае ет артхропатхиае ентеропатхицае)
М08 - Запаљења зглоба у деце (лат. артхритис пуерилис)
М10 - Гихт (лат. артхритис урица)
М11 - Друге кристалне артропатије (лат. артхропатхиае црyсталлогенес алиае)

Здрав имуни систем има јаку заштитну функцију и ствара унутрашњу упалу како би се уклонила инфекција и спречила болест. Али имунолошки систем може дејствовати у супротном правцу, и грешком напада зглобове италија неконтролисану упалу, он потенцијално узрокујући ерозију зглобова и може оштетити унутрашње органе, очи и остале делове тела.

Реуматоидни артритис и псоријатични артритис су примери инфламаторног артритиса. Истраживачи верују да комбинација генетике и фактора животне средине може покренути аутоимунитет. Пушење је пример фактора ризика за животну средину који може изазвати реуматоидни артритис код људи са одређеним генима.

Метаболички артритис настаје када поратс ниво мокраћна киселина у телу као последица разграђње пурина, супстанцу која се налази у људским ћелијама и у многим намирницама. Неки људи имају висок ниво мокраћне киселине, јер природно производе више него што је потребно или се тело не може довољно брзо ослободити мокраћне киселине. Код неких пацијената мокраћна киселина се накупља и ствара кристале у зглобу, што резултује наглим екстремним болом у зглобовима или нападом гихта. Гихт се може јавити у епизодама или, ако се ниво мокраћне киселине не смањи, може прећи у хронични облик узрокујући сталну бол и онеспособљеност.

(М15-М19) Дегенеративна обољења зглобова[уреди | уреди извор]

М15 - Дегенеративна обољења зглобова (лат. полиартроза)
М16 - Дегенеративно обољење зглоба кука (лат. цоxартхросис)
М17 - Дегенеративно обољење зглоба колена (лат. гонартхросис)
М18 - Дегенеративно обољење првог ручно-доручног зглоба (лат. артхросис артицули царпометацарпалис поллицис)

Остеоартритис или дегенеративна обољења зглобова су најчешћа врста. Када се хрскавица - глатка и јастучна површина на крајевима костију - истроши, кост се трља о кост, узрокујући бол, отицање и укоченост. Временом зглобови могу изгубити снагу и бол може постати хроничан.[3]

Фактори ризика укључују прекомерну телесну тежину, породичну анамнезу, старост и претходне повреде (на пример предњи укрштени лигамент, итд).[9]

Клиничка слика[уреди | уреди извор]

Екстра артикуларне карактеристике болести зглобова.[10]
Поткожни чворићи
Васкуларне лезије коже
Лимфаденопатија
Оток
Запаљење ока
Уретритис
Теносиновитис
Бурзитис
Пролив
Орогениталне улцерације

Многи од основних симптома запаљења зглоба и/или остеоартритиса су исти, укључујући:

  • болне и/или укочене зглобове,
  • ограничен опсег кретања,
  • осетљивост у болном подручју,
  • повећан интензитет бола у зглобовима и симптома у јутарњим часовима.

Инвалидност[уреди | уреди извор]

Запаљење зглобова је најчешћи узрок инвалидитета у многим државама света. Више од 20 милиона особа са артритисом има озбиљна ограничења у функцији на дневној бази.

Одсуствовање са посла и честе посете лекару су уобичајене код особа које имају запаљење зглобова, јер им запаљење зглобова Артритис може отежати да буду физички активни, а неки су везани за кућу, па и постељу. Процењује се да је укупна цена случајева са запаљењем зглобова близу 100 милијарди долара, од чега је скоро 50% изгубљена зарада. Сваке године, запаљење зглобова резултује са скоро милион хоспитализација и близу 45 милиона амбулантних посета здравственим центрима.[11]

Смањена покретљивост, у комбинацији са горе наведеним симптомима, може отежати појединцу да остану физички активан, што доприноси повећаном ризику од гојазности, високог холестерола или подложности срчаним обољењима.[12]

Људи са запаљењем зглобова су такође под повећаним ризиком од депресије, што може бити одговор на бројне факторе, укључујући страх од погоршања симптома.[13]

Дијагноза[уреди | уреди извор]

На нивоу примарне здравствене заштите

Дијагноза артритиса често почиње код лекара примарне здравствене заштите, који обавља физички преглед и може урадити анализе крви и мокраће и сликовне тестове како би помогао у утврђивању врсте артритиса.

На нивоу специјалистичке здравствене заштите

Специјалиста за артритис или реуматолог треба обавезно да буде укључен уколико је дијагноза несигурна или ако артритис може бити упални.

Када артритис утиче на друге телесне системе или делове тела, у тим здравствене заштите болесника са артритисом могу бити укључени и други специјалисти, попут офталмолога, дерматолога или стоматолога.

Терапија[уреди | уреди извор]

Реуматолози су ти који се тренутно баве лечењем запаљењских, дегенеративних и метаболичких артритиса (гихта) и других компликованих случајеве, док се ортопедски хирурзи баве оперативним лечењем зглобова, укључујући и замену зглобова.[14]

Примарни циљ у терапији запаљења зглобова представља:

  • смањење бола у зглобовима и костима,[15]
  • побољшање функције зглобова,
  • спречавање и/или смањење оштећења зглобова.[7]
Лечење остеоартритиса

Када су заједнички симптоми остеоартритиса благи или умерени, они се могу лечити:

  • балансирањем активности са одмором,
  • коришћење топлих и хладних терапија,
  • редовна физичка активност,
  • одржавањем оптималне тежине,
  • јачањем мишића око зглоба ради додатне подршке yглобним структурам,
  • помоћу помоћних уређаја,
  • применом лекова против болова или противупалних лекова (НСАИЛ)
  • избегавањем прекомерних понављајућих покрета

Ако су симптоми у зглобовима јаки, проузрокују ограничену покретљивост и утичу на квалитет живота, неке од горе наведених стратегија лечења могу бити корисне, али можда ће бити потребна и замена зглобова.[16][17]

Лечење аутоимуних и запаљењских артритиса

За аутоимуне и упалне врсте артритиса, рана дијагноза и агресивно лечење су од пресудног значаја. Успоравање активности болести може помоћи умањити или чак спречити трајно оштећење зглобова. Ремисија је циљ терапије и може се постићи коришћењем једног или више лекова познатих као антиреуматски лекови који модификују болест.

Превенција[уреди | уреди извор]

Остеоартритис се може спречити активностима, одржавањем здраве телесне тежине и избегавањем повреда и понављајућих покрета.

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Артхритис ноун - Дефинитион, пицтурес, пронунциатион анд усаге нотес Оxфорд Адванцед Леарнер'с Дицтионарy”. www.оxфордлеарнерсдицтионариес.цом. Приступљено 5. 8. 2019. 
  2. ^ а б Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 72. ИСБН 86-331-2075-5. 
  3. ^ а б Каванаугх А, Гревицх СЦ. Рхеуматоид артхритис. Ин: Келлерман РД, Бопе ЕТ, едс. Цонн'с Цуррент Тхерапy 2018. Пхиладелпхиа, ПА: Елсевиер; 2018:899-903.
  4. ^ Кханна D, Кханна ПП, Фитзгералд ЈД, ет ал. 2012 Америцан Цоллеге оф Рхеуматологy гуиделинес фор манагемент оф гоут. Парт 2: тхерапy анд анти-инфламматорy пропхyлаxис оф ацуте гоутy артхритис. Артхритис Царе Рес (Хобокен). . 64 (10). 2012: 1447—1461.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ).
  5. ^ Неоги Т, Фелсон D. Остеоартхритис анд рхеуматоид артхритис. Ин: МцМахон СБ, Колтзенбург M, Трацеy I, Турк DC, едс. Wалл анд Мелзацк'с Теxтбоок оф Паин. 6тх ед. Пхиладелпхиа, ПА: Елсевиер Саундерс; 2013:цхап 47.
  6. ^ „Артхритис - Сyмптомс анд цаусес”. Маyо Цлиниц (на језику: енглески). 
  7. ^ а б Сингх ЈА, Фурст ДЕ, Бхарат А, ет ал. 2012 упдате оф тхе 2008 Америцан Цоллеге оф Рхеуматологy рецоммендатионс фор тхе усе оф дисеасе-модифyинг антирхеуматиц другс анд биологиц агентс ин тхе треатмент оф рхеуматоид артхритис. Артхритис Царе Рес (Хобокен). 2012. Сингх, Ј. А.; Фурст, D. Е.; Бхарат, А.; Цуртис, Ј. Р.; Каванаугх, А. Ф.; Кремер, Ј. M.; Мореланд, L. W.; О'Делл, Ј.; Wинтхроп, К. L.; Беукелман, Т.; Бридгес Јр, С. L.; Цхатхам, W. W.; Паулус, Х. Е.; Суарез-Алмазор, M.; Бомбардиер, C.; Доугадос, M.; Кханна, D.; Кинг, C. M.; Леонг, А. L.; Маттесон, Е. L.; Сцхоусбое, Ј. Т.; Моyнихан, Е.; Колба, К. С.; Јаин, А.; Волкманн, Е. Р.; Аграwал, Х.; Бае, С.; Мудано, А. С.; Паткар, Н. M.; Сааг, К. Г. (2012). „2012 упдате оф тхе 2008 Америцан Цоллеге оф Рхеуматологy рецоммендатионс фор тхе усе оф дисеасе-модифyинг антирхеуматиц другс анд биологиц агентс ин тхе треатмент оф рхеуматоид артхритис”. Артхритис Царе & Ресеарцх. 64 (5): 625—639. ПМЦ 4081542 Слободан приступ. ПМИД 22473917. дои:10.1002/ацр.21641. 
  8. ^ „Артхритис”. нхс.ук (на језику: енглески). 20. 10. 2017. Приступљено 17. 1. 2022. 
  9. ^ Неустадт ДХ. Остеоартхритис. Ин: Келлерман РД, Бопе ЕТ, едс. Цонн'с Цуррент Тхерапy 2018. Пхиладелпхиа, ПА: Елсевиер; 2018:886-890.
  10. ^ Сwасх, M, Глyнн, M. (едс). 2007. Хутцхисон'с Цлиницал Метходс. Единбургх. Саундерс Елсевиер.
  11. ^ „Дирецт анд Индирецт Цостс оф Мусцулоскелетал Цондитионс ин 1997: Тотал анд Инцрементал Естиматес Ревисед Финал Репорт (Јулy, 2003)”. Амазон. Приступљено 6. 4. 2016. 
  12. ^ „Рхеуматоид Артхритис анд Хеарт Дисеасе Риск: Атхеросцлеросис, Хеарт Аттацкс, анд Море”. Архивирано из оригинала 2015-03-27. г. Приступљено 2015-06-09. 
  13. ^ „Цопинг Wитх Депрессион анд Рхеуматоид Артхритис”. Архивирано из оригинала 2015-05-14. г. Приступљено 2015-06-09. 
  14. ^ Мирјана Лапчевић ПОДИЗАЊЕ СВЕСТИ О ЗНАЧАЈУ РЕУМАТСКИХ БОЛЕСТИ I ПОТРЕБИ ЗА ПОБОЉШАЊЕМ ЗДРАВСТВЕНЕ ЗАШТИТЕ I КВАЛИТЕТА ЖИВОТА ОБОЛЕЛИХ (ЗАКЉУЧЦИ ПРОМОЦИЈЕ БРИСЕЛСКЕ ДЕКЛАРАЦИЈЕ) Ацта рхеуматологица Белграденсиа, Годиште 43. Саплемент 1. 2013. стр.55
  15. ^ Милијанка Лазаревић, Нада Наумовић , Тања Јанковић ТЕРАПИЈА БОЛА У РЕУМАТСКИМ БОЛЕСТИМА Ацта рхеуматологица Белграденсиа, Годиште 43. Саплемент 1. 2013.
  16. ^ Вујовић, Раде; Цвркота, Ирена; Самарџић, Мирослав; Расулић, Лукас; Башчаревић, Владимир; Савић, Андрија; Лакићевић, Новак (2012). „Сургерy оф перипхерал нерве ињуриес”. Здравствена застита. 41 (6): 20—27. ИССН 0350-3208. дои:10.5937/зз1203020в. 
  17. ^ Зоран Башчаревић ХИРУРШКО ЛЕЧЕЊЕ ЗГЛОБОВА У РЕУМАТСКИМ БОЛЕСТИМА Ацта рхеуматологица Белграденсиа, Годиште 43. Саплемент 1. 2013.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Класификација
Спољашњи ресурси


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Zapaljenje_zgloba&oldid=27445477”