Јавор папирасте коре
| Javor papiraste kore | |
|---|---|
| |
| Stablo u botaničkoj bašti Kju gardens | |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| Divizija: | |
| Klasa: | |
| Red: | |
| Porodica: | |
| Rod: | |
| Vrsta: | A. griseum
|
| Binomno ime | |
| Acer griseum (Franchet) Pax
| |
| |
| Areal u Kini | |
| Sinonimi | |
| |
Javor papiraste kore (Acer griseum) ime roda je latinski naziv za javor, ali istovremeno je i pridev: ācer, ācris, ācre koji znači oštar, oštra, oštro, verovatno zbog oštro zašiljenih režnjeva lista većine javora. Epitet vrste griseum na latinskom znači sivo zbog sivog naličja lista. Takson je prvi opisao 1894. francuski botaničar Franše (Adrien René Franchet, 1834-1900) u Journal de Botanique. (izdavač L. Morot) 8:294. kao varijetet Acer nikoense var. griseum Franch., da bi Paks (Ferdinand Albin Pax, 1858-1942) 1902. u Das Pflanzenreich 8(IV. 163): 30, podigao takson na nivo vrste. U Kini ovaj javor se naziva javor krvave kore (血皮枫 ksue pi feng) jer su delovi kore koji se ljušte crvenkasti.[1][2]
Opis vrste[uredi | uredi izvor]
Javor papiraste kore je malo do srednje listopadno drvo koje dostiže 6-10 m (u postojbini i 20 m), širinu ovalne krune 5-6 m i prečnik stabla 25 cm. Kora je glatka, sjajna narandžastocrvena, ljušti se u tankim papirastim slojevima i na najmlađim stablima, starija dobija pukotine. Izdanci cilindrični, prvo gusto ljubičasto paperjasto maljavi, ogolevaju u drugoj ili trećoj vegetaciji i kora počinje da se ljušti u trećoj ili četvrtoj godini. Pupoljci mali, tamni.[1][2]
List je složen sa gusto maljavom drškom dugom 2-4 cm i tri eliptične liske, od kojih je svaka duga 3-10 cm i 2-6 cm široka, oštrog vrha, tamno zelenog lica i svetlo plavozelenog naličja, sa nekoliko tupih zubaca po ivici i gusto maljavim nervima. Srednja liska klinastog vrha, grobo nazubljena sa 2-3 velika tupa zuba, sa kratkom drškom, bočne liske sedeće.[1][2]
Androdiecijske, ponekad andromonoecijske, male, dlakave, žutozelene cimozne cvasti, obično sa 3 cveta, na 2-3 cm dugim gusto dlakavim drškama. Cvetovi petočlani sa 10 golih prašnika. Cveta u aprilu.[1][2]
Plod je dvojna šizokarpna, krilata, žuto zelena, gusto dlakava, loptasta orašica, 8-10 × 6-8 mm, duga, sa krilima 3,2-3,8 × 1,4 cm; leđne linije krila sklapaju ugao oko 90°. Plodonosi u septembru.[1][2]
Areal[uredi | uredi izvor]
Raste u mešovitim šumama od 1500 do 2000 m n.v. u kineskim pokrajinama Gansu (jugoistočno), Henan (jugozapadno), Hubej (zapadno), Hunan (severozapadno), Šensi (južno), Šansi (južno), Sičuan (istočno). Danas je areal veoma iskidan i smanjen uz dalje opadanje.[1][3]
Acer griseum je introdukovao u Evropu 1901. godine, Vilson (Ernest Henry Wilson 1876-1930) engleski kolekcionar biljaka koji je poslao i seme nekih drugih dalekoistočnih javora kao npr. javora maljavog cveta. U Severnu Ameriku unesen je neposredno posle u Arnold arboretum.
Bioekološke karakteristike[uredi | uredi izvor]
Najbolje se razvija na suncu, ali i u delimičnoj senci, na vlažnim, blago kiselim, glinovitim, dobro dreniranim zemljištima. Vrsta je netolerantna na sušu. Sporo raste, a izdržava niske temperature do –29 °C.
Primena[uredi | uredi izvor]
Jedan od velikog broja taksona javora široko gajenih kao dekorativne biljke u umerenom pojasu. Kao i većina njih, Acer griseum ima upečatljive boje lista u jesen, nijanse crvene, narandžaste i ružičaste, ali i izuzetno ukrasnu koru. Ova osobina čini ga dekorativnim tokom sva četiri godišnja doba. Dekorativnost se može dodatno pojačati proizvodnjom sadnica sa više stabala. Dobro je poznat u hortikulturi, ali zbog poteškoća u razmnožavanju relativno malo gajen, istovremeno i skup. Veoma je pogodan za okućnice u predelima bliskim prirodi i gradskim vrtovima. Kao malo drvo idealan je za manje okućnice i dvorišta. Zaslužuje mesto gde njegove ukrasne karakteristike dolaze do izražaja (u patiju ili blizu masta gde se sedi). Popularan kao bonsai, posebno u Evropi. Lako se održava, ne traži orezivanje, a ako je ono neophodno, treba izbegavati prolećnu mezgru zbog intenzivnog lučenja sokova.[4]
Razmnožavanje[uredi | uredi izvor]
Razmnožava se semenom, reznicama i kalemljenjem. Generativna reprodukcija obavlja se uz znatne poteškoće zbog tendencije ka partenokarpiji (oko 95% semena nije klijavo) i težem obliku interne dormantnosti semena. U vezi sa tim 2015. Severnoameričko-kineski konzorcijum za istraživanje biljaka (North America-China Plant Exploration Consortium, NACPEC) preduzeo je ekspediciju sakupljanja semena različitih provenijencija kako bi se povećala genetička raznovrsnost gajenih biljaka javora papiraste kore. [5]
Zrele reznice se teško ožiljuju, dok je uspeh veći sa zelenim. Zelene reznice uzete sa forsiranih matičnjaka u aprilu tretirane sa 0,8% IBA i pobodene u supstrat od 2 dela treseta i 1 delom peska, ožiljuju se 86% pod mistom u stakleniku. Kofaktor ožiljavanja nađen kod pet vrsta javora delimično determinisan kao fenolno jedinjenje stimulisao je ožiljavanje zelenih reznica javora papiraste kore. Kalemi se bočnim spajanjem na podloge Acer maximowiczianum u posudama tokom januara-februara.[6]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g d đ Xu, T-z., Chen, Y., du Jong, P.C., Oterdoom, H.J. & Chang, C-S. (2008): Flora of China. Volume 11, Oxalidaceae through Aceraceae. Science Press (China) and Missouri Botanical Garden Press (USA)
- ^ a b v g d van Gelderen D. M., de Jong P. C. & Oterdoom H. J. (1994): Maples of the World. Timber Press Inc., Portland, Oregon, USA
- ^ Wang, S. & Xie, Y. (2004): China Species Red List. Volume 1, Red List. Higher Education Press
- ^ Gelderen, C.J. van & Gelderen, D.M. van (1999) Maples for gardens: A color encyclopedia Timber Press Inc., Portland, Oregon, USA
- ^ „Ekspedicija sakupljanja semena”. Arhivirano iz originala 01. 05. 2020. g. Pristupljeno 11. 04. 2020.
- ^ Grbić, M. (2004): Proizvodnja sadnog materijala - Vegetativno razmnožavanje ukrasnog drveća i žbunja. Univerzitet u Beogradu. Beograd ISBN 86-7602-009-4
