Jadran Ferluga

Jadran Ferluga
Lični podaci
Datum rođenja	(1920-02-13)13. februar 1920.
Mesto rođenja	Trst, Kraljevina Italija
Datum smrti	27. januar 2004.(2004-01-27) (83 god.)
Mesto smrti	Piran, Slovenija

Jadran Ferluga (Trst, 13. februar 1920 — Piran, 27. januar 2004) je bio slovenački istoričar italijanskog porekla.

Školovanje

Gimnaziju je pohađao u Čedadu a tokom Drugog svetskog rata bio je interniran u Južnoj Italiji. Na Sorboni je studirao istoriju 1946/47. da bi studije nastavio na Filozofskom fakultetu u Beogradu gde je i diplomirao 1949. godine.

Akademska karijera

Asistent na katedri za vizantologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu postao je 1951. godine. Doktorirao je 1956. godine a naredne godine postao je docent na katedri za nacionalnu istoriju srednjeg veka. Predavao je kao vanredni i redovni profesor istorije jugoslovenskih naroda osim srpskog. Profesor Univerziteta u Minsteru postao je 1970. godine i tu je predavao sve do penzionisanja 1985. godine. Bio je profesor i mentor brojnim budućim istaknutim medievistima i vizantolozima kod nas i u inostranstvu. Takođe je bio i član mnogih udruženja medievista i vizantologa.

Naučni rad

U njegovom naučno-istraživačkom radu može se razaznati nekoliko tematskih celina. Prvi radovi odnosili su mu se na vizantijsku provincijsku upravu, naročito u periodu od 7. do 11. veka. Izučavao je postanak i organizaciju tema. Posebna zasluga Ferluge je u tome što je nastojao da objasni mesto i karakter nižih oblika tematskog uređenja koji su postojali u krajevima gde vizantijska vlast nije bila dovoljno čvrsta (Niže vojno-administrativne jedinice tematskog uređenja, 1953). Istraživačku pažnju privlačili su mu uloga Vizantije u jadranskom primorju (Vizantijska uprava u Dalmaciji, 1956, Drač i dračka oblast pred kraj 10. i početkom 11. veka, 1964), Vizantija i Zadar, 1967).

Istraživao je i odnose između Vizantije i Južnih Slovena, nastajanje prvih južnoslovenskih država i vizantijski uticaj na ovaj proces (Vizantija i postanak najranijih južnoslovenskih država, 1968). Veliku pažnju posvetio je razmatranju procesa obnove vizantijske vlasti na Balkanu i slovenskom suprostavljanju ovom procesu. Nekoliko radova odnose mu se na probleme vizantijskog feudalizma i na osobenosti ovog uređenja u odnosu na zapadnoevropske feudalne institucije. Pažljivo je proučavao vizantijske izvore i uređivao je treću knjigu Vizantijskih izvora za istoriju naroda Jugoslavije. Značajna su i njegova dva rada koji predstavljaju sintetičke preglede vizantijske prošlosti: Bizancio. Società e Stato, (1974) i Bizantska družba i država (1990).

Važniji radovi

• Ferluga, Jadran (1953). „Niže vojno-administrativne jedinice tematskog uređenja: Prilog proučavanju tematskog uređenja od VII do X veka”. Zbornik radova Vizantološkog instituta. 2: 61—98. 
• Ferluga, Jadran (1955). „Vreme postanka teme Dalmacije”. Zbornik Filozofskog fakulteta. Beograd. 3: 53—67. 
• Ferluga, Jadran (1956). „Prilog datiranju platnog spiska stratega iz De caerimoniis aulae byzantinae”. Zbornik radova Vizantološkog instituta. 4: 63—71. 
• Ferluga, Jadran (1957). Vizantijska uprava u Dalmaciji. Beograd: Naučno delo. 
• Ferluga, Jadran (1957). „L'archontat de Dalmatie”. Actes du X. Congrès international d'études byzantines. İstanbul: Comité d'organisation. str. 307—315. 
• Ferluga, Jadran (1961). „La ligesse dans l'Empire byzantin: Contribution à l'étude de la féodalité à Byzance”. Zbornik radova Vizantološkog instituta. 7: 97—123. 
• Ferluga, Jadran (1963). „Kekavmen i njegovi izvori”. Zbornik Filozofskog fakulteta. Beograd. 7 (1): 185—196. 
• Ferluga, Jadran (1964). „Drač i Dračka oblast pred kraj X i početkom XI veka”. Zbornik radova Vizantološkog instituta. 8 (2): 117—132. 
• Ferluga, Jadran (1964). „Sur la date de la création du thème de Dyrrachium”. Actes du XIIe Congrès international d'études byzantines. Beograd: Naučno delo. str. 83—92. 
• Ferluga, Jadran (1964). „O nekim aspektima izgradnje tematskog uređenja na Balkanskom poluostrvu”. Zbornik Filozofskog fakulteta. Beograd. 8: 131—143. 
• Ferluga, Jadran (1966). „Vreme podizanja crkve sv. Ahileja na Prespi”. Zbornik za likovne umetnosti. 2: 1—8. 
• Ferluga, Jadran (1966). „Le soulèvement des Comitopoules”. Zbornik radova Vizantološkog instituta. 9: 75—84. 
• Ferluga, Jadran (1968). „Vizantija i postanak najranijih južnoslovenskih država”. Zbornik radova Vizantološkog instituta. 11: 55—66. 
• Ferluga, Jadran (1970). „Lista adresa za strane vladare iz Knjige o cerimonijama”. Zbornik radova Vizantološkog instituta. 12: 157—178. 
• Ferluga, Jadran (1971). „Vizantijsko carstvo i južnoslovenske države od sredine IX do sredine X veka”. Zbornik radova Vizantološkog instituta. 13: 75—107. 
• Ferluga, Jadran (1972). „L'aristocratie byzantine en Morée au temps de la conquete latine”. Byzantinische Forschungen. 4: 76—87. 
• Ferluga, Jadran (1974). „Počeci jedne vizantijske aristokratske porodice - Argiri”. Zbornik Filozofskog fakulteta. Beograd. 12 (1): 153—167. 
• Ferluga, Jadran (1976). Byzantium on the Balkans: Studies on the Byzantine administration and the Southern Slavs from the VIIth to the XIIth centuries. Amsterdam: Hakkert. 
• Ferluga, Jadran (1977). „Les iles dalmates dans l'Empire byzantin”. Byzantinische Forschungen. 5: 35—71. 
• Ferluga, Jadran (1978). L'amministrazione Bizantina in Dalmazia. Venezia: Deputazione di storia patria per le Venezie. 
• Ferluga, Jadran (1979). „Serben, Türken und Byzantiner von der türkischen Eroberung Kallipolis' (1354) bis zur Schlacht an der Marica (1371)”. Byzance et les Slaves: Études de civilisation. Paris: Association des amis des études archéologiques. str. 165—174. 
• Ferluga, Jadran (1979). „Quelques problèmes de politique byzantine de colonisation au XIe siècle dans les Balkans”. Byzantinische Forschungen. 7: 37—56. 
• Ferluga, Jadran (1980). „Vizantijske vojne operacije protiv Ugarske u toku 1166. godine”. Zbornik radova Vizantološkog instituta. 19: 157—165. 
• Ferluga, Jadran (1980). „Die Chronik des Priesters von Diokleia als quelle für Die byzantinische Geschichte”. Byzantina. 10: 431—460. 
• Ferluga, Jadran (1982). „Archon: Ein Beitrag zur Untersuchung der südslavischen Herrschertitel im 9. und 10. Jahrhundert im Lichte der byzantinischen Quellen”. Tradition als historische Kraft: Interdisziplinaere Forschungen zur Geschichte des frueheren Mittelalters. Berlin: Walter de Gruyter. str. 254—266. 
• Ferluga, Jadran (1983). „Gli Slavi del sud ed altri gruppi etnici di fronte a Bisanzio”. Gli Slavi occidentali e meridionali nell'alto medioevo. 1. Spoleto: Centro italiano di studi sull'alto medioevo. str. 303—352. 
• Ferluga, Jadran (1986). „Drač i njegova oblast od VII do početka XIII veka”. Glas SANU. 343 (5): 65—130. 
• Ferluga, Jadran (1988). „Kolonizacijska politika bizantinske oblasti od VII. do XIII. stoletja”. Zgodovinsk časopis. 42: 13—26. 
• Ferluga, Jadran (1990). „Die Geschichte der Südslaven und die Byzantinistik”. Byzantinische Forschungen. 15: 345—360. 
• Ferluga, Jadran (1991). „Vizantija i Jadransko more: Razmišljanja na temu”. Zbornik radova Vizantološkog instituta. 29-30: 29—44. 
• Ferluga, Jadran (1992). „L'Istria tra Giustiniano e Carlo Magno”. Arheološki vestnik. 43: 175—190. 

Spoljašnje veze

• Istorijska biblioteka: Jadran Ferluga