Jozef Sonlajtner

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Jozef Sonlajtner
Ime po rođenjuJozef Ferdinand Sonlajtner
Datum rođenja(1766-03-03)3. mart 1766.
Mesto rođenjaBeč, Austrijsko carstvo
Datum smrti25. decembar 1835.(1835-12-25) (69 god.)
Mesto smrtiBeč, Austrijsko carstvo
ZanimanjeLiberetist, Direktor pozorišta, Arhivar, Advokat
Značajni radoviOsnivač Muzikferajna

Jozef Ferdinand Sonlajtner (nem. Joseph Ferdinand Sonnleithner; Beč, 3. mart 1766 — Beč, 25. decembar 1835) bio je austrijski libretista, pozorišni reditelj, arhivista i advokat. Bio je sin Kristofa Sonlajtnera, brat Ignaca fon Sonlajtnera i ujak Franca Grilparcera i Leopolda fon Sonlajtnera. Bio je lični prijatelj i advokat Ludviga van Betovena.[1] Napisao je brojna libreta, među kojima su i ona za Betovenovu scensku operu Fidelio, za Fanisku Luiđija Čerubinija i za Agnes Sorel Adalberta Girovca.[2]

Život[uredi | uredi izvor]

Sonlajtner je počeo da radi za Bečki dvor 1787. godine u privatnoj kancelariji Jozefa Drugog Habzbzrškog. Od 1796. izdaje Almanah bečkog pozorišta (Viner Teater-Almanah), a 1802. postaje partner izdavačke kuće Katedra za umetnost i industriju (nem. Kunst und Industrie-Comptoir).[3] 1804. je postao umetnički direktor Pozorišta na reci Vin, a od 1804. do 1814. godine bio je sekretar dvorskih pozorišta u Beču.[3] Takođe je bio vodeća figura u bečkom muzičkom životu u prvim decenijama devetnaestog veka i samim tim jedan od osnivača Muzikferajna, čiji je bio prvi sekretar od 1812.[4]

Sonlajtner je bio jedan od prvih sakupljača austrijskih narodnih pesama i informacija o njihovim kompozitorima, projekat koji je, iako nikada nije realizovan, bio osnova nove muzičke enciklopedije.[5] On, njegov nećak Grilparcer i Franc Šubert su bili bliski prijatelji. Za svoju dragocenu kolekciju uljanih slika iz perioda od baroka pa nadalje,[5] koja se danas čuva u Muzikferajnu, naručio je i poseban Šubertov portret od umetnika Antona Depola.[4]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ x Rudolf; Michael Stern; Hanny Bleeker White (2001). A musical life: writings and letters. Pendragon Press. str. 275. ISBN 1-57647-038-5. 
  2. ^ Leo Santifaller, Eva Obermayer-Marnach (2005). Österreichisches biographisches Lexikon : 1815-1950 / 12 [Schwarz] Marie - Spannagel Rudolf. Graz: Böhlau. ISBN 3-7001-3580-7. OCLC 162452355. 
  3. ^ a b Clive, H. P. (2001). Beethoven and his world: a biographical dictionary. Oxford University Press. str. 342. ISBN 0-19-816672-9. 
  4. ^ a b Wyn Jones, David (1998). The life of Beethoven. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 0-521-56019-5. OCLC 38731996. 
  5. ^ a b Jones, David Wyn (1998). The Life of BeethovenNeophodna slobodna registracija. Cambridge University Press. str. 78–79. ISBN 0-521-56878-1. „Joseph Sonnleithner.” 

Dodatna literatura[uredi | uredi izvor]

  • Eusebius Mandyczewski (2010), „Sonnleithner”, Neue Deutsche Biographie (NDB) (na jeziku: nemački), 24, Berlin: Duncker & Humblot, str. 581—582 ; (full text online)
  • Anna Schirlbauer: "Joseph Sonnleithners Sammlung in der Portraitgalerie der Gesellschaft der Musikfreunde in Wien. Neue Erkenntnisse über ihren Begründer, ihre Bilder und Maler. Mit Abschnitten über die Maler Mähler, Kupelwieser und Depauly und Details über die Entstehung der Sammlung." In: Wiener Geschichtsblätter 62 (2007), H. 1, S. 29–64.
  • Constantin von Wurzbach: Sonnleithner, Joseph. In: Biographisches Lexikon des Kaiserthums Oesterreich. 36. Theil. Kaiserlich-königliche Hof- und Staatsdruckerei, Wien 1878, S. 9–11 (Digitalisat).
  • A. Brandtner: Sonnleithner Joseph Ferdinand. In: Österreichisches Biographisches Lexikon 1815–1950 (ÖBL). Band 12, Verlag der Österreichischen Akademie der Wissenschaften, Wien. 2005. ISBN 3-7001-3580-7. str. 426..


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јозеф_Сонлајтнер&oldid=25957409”