Avakum (prorok)

Za drugu upotrebu, pogledajte stranicu Avakum.

Prorok Avakum - Ruska ikona

Avakum (hebr. חֲבַקּוּק) je jedan od dvanaestore jevrejskih malih proroka, autor knjige nazvane po njemu, koji je prorekao dolazak Mesije i ropstvo Izrailja (Knjiga proroka Avakuma).

Ime

O značenju hebrejskog imena proroka Avakuma, koje se u knjizi pominje dva puta (Hab 1.1; 3.1), istraživači nemaju jednoglasno mišljenje. Jevrejska tradicija, Jeronim Stridonski i neki tumači 19-20. veka. (sveštenik A. Glagolev, arhiepiskop Vartolomej (Remov) ime „Avvakum“ vezuju za hebrejski glagola „zagrliti“. Međutim, jedan broj naučnika (M. Not, V. Olbrajtt i drugi) izvodi zaključak o imenu prorok od akadske reči hambakuku(m) – baštenska biljka.

Život

Pouzdani podaci o životu Avvakuma nisu sačuvani. U nekanonskom delu Dan 14. 33-39 nalazi se priča o Avakumu, koji je doneo hranu proroku Daniju, koji je bačen u lavlju jamu. Prema grčkom natpisu ove legende o Vili i zmaju (Dan 14 (LXX), Avakum je bio sin izvesnog Levita Isusa. Po jevrejskom predanju, Avakumova majka je bila Sonamitka, koju je prorok Jelisej (kraj 10. - početak 9. veka pre nove ere) predviđa da će za godinu dana zagrliti svog sina (2 Car. 4,16) (Zohar 1,7; 2,44-45). U biografiji proroka, koja verovatno datira iz ranijeg jevrejskog izvora, i koji je do nas došao u različitim izdanjima, a pripisuje se svetima Epifaniju Kiparskom, Doroteju Tirskom i Isihiju Jerusalimskom, prenosi se da je Avakum bio iz plemena Simeonovog, sina izvesnog Asafata iz Vetozera, preživeo porobljavanje Jerusalima, a preminuo samo dve godine pre povratka Jevreja iz zatočeništva. Grob mu je bio u gradu Keil (Eusebije Onomastikon 114. 15, ali postoji i indikacija grada Gabata - Onomastikon 70. 23. Pseudo-Epifanije (De vita prophetarum. 16) izveštava o sahrani Avakuma u ​​njegovom rodnom gradu (Betozeru).

Na osnovu svedočenja same knjige, Judeja, moguće Jerusalim, smatra se mestom gde je Avakum propovedao (up. Av. 2,7). Vreme njegovog služenja određeno je predviđanjem najezde Haldejaca (Hab 1,6) i opisom stanja jevrejskog društva, u kome se, uprkos bezakonju koje je vladalo, nastavilo bogosluženje u hramu. Ova duga indikacija omogućava da se prorokova služba datira na različite načine: u vreme vladavine careva Jezekije (Jungers – između 714. i 700.), Manasije (Glagoljev, episkop Paladije), Joakima i doba haldejske invazije ( od 650. do 590. godine p. n. e. – datovanje koje dominira u naučnoj literaturi).

Knjiga proroka Avakuma

Natpisi (Hab 1.1; 3.1) dele Knjigu proroka Avakuma na 2 dela. „Proročka vizija“ se odnosi na prva 2 poglavlja, čija je glavna tema predviđanje nadolazeće invazije Haldejaca i prokazivanje nepravednih naroda; „Molitva Avakuma, proroka, za pevanje“ ističe teofanijski psalam koji prikazuje predstojeći sud Gospodnji (Av. 3). Sastav knjige sastoji se od 3 dela. Prvi (1. 2-2. 5) postavlja centralni teološki problem čitave knjige – problem teodiceje: kako Tvorac, koji vlada svetom i istorijom, može dozvoliti ugnjetavanje pravednika (1. 11-12). ) od zlih ljudi. Kao odgovor na „plač“ o nasilju i bezakonju u Judeji (1. 2-4), Bog daje proroku predviđanje o napadu Haldejaca koji im je poslat kao kazna (1. 5-11) da bi obnovili Zakon (1. 12b). Prorok oplakuje nasilje koje su počinili zli ljudi Haldejci (1. 12-17), i dobija odgovor-obećanje Gospodnje, otkrivajući Promisao Božiju u istoriji: svo nasilje i nadmenost neprijatelja biće uništeno, ali ko je veran Bogu biće spasen (st. 2, 1-5, posebno stih 4). Gospod se takođe pokorava paganskim silama, koje koristi kao oruđe svog promisaonog delovanja u istoriji – da bi obnovio zakon – i koje same onda postaju predmet njegovog kaznenog suda.

U drugom delu ovo obećanje je konkretizovano u 5 kletvi protiv Haldejaca (2,6-20) zbog njihove surovosti, bezakonja i idolopoklonstva.

Treći deo – „molitva proroka Avakuma“ (3. 1-19) – prikazuje dolazak Sudije sveta, a hrišćanska tradicija ga tumači kao da sadrži mesijanska predviđanja o ovaploćenju Isusa Hrista (3. 3). ).

Njegova proročanstva, koja se sastoje od tri kratka poglavlja, čine 8. knjigu zbirke 12 manjih proroka (trei-hasar) u jevrejskom kanonu. Vreme i mesto Avvakumove delatnosti nije tačno naznačeno; ali iz sadržaja njegovih govora, u kojima se žali na ugnjetavanje slabih od strane jakih i govori (Av. 1, 6) o osvajanjima Haldejaca, možemo zaključiti da je živeo u vreme prve najezde Haldejaca. na Jerusalimu, pod carem Joakimom. Mišljenje talmudista da je Avakum sin Šunamita kojeg je vaskrsao Jelisej (2 Car. 4) nema osnova, inače je Avakum morao imati preko 300 godina.

Literatura

• Hirsch, Emil G. (1906). „Habakkuk”. Jewish Encyclopedia. 
• Žitija Svetih za decembar 2. DECEMBAR SPOMEN SVETOG PROROKA AVAKUMA