Avionska nesreća u Kreševu 1977.
Avionska nesreća u Kreševu 18. januara 1977. bila je udes aviona „Lirdžet 25B” koji se srušio na planinu Inač, u blizini sela Bjelovići, kod Kreševa. Tom prilikom poginulo je svih 8 putnika i članova posade aviona, među kojima je bio Džemal Bijedić (1917—1977) predsednik Saveznog izvršenog veća (premijer) SFR Jugoslavije.
Pad aviona i potraga[uredi | uredi izvor]
U utorak 18. januara 1977. Džemal Bijedić i njegova supruga Razija, zajedno sa drugim visokim državnim i partijskim funkcionerima, prisustvovali su na vojnom aerodromu u Batajnici ispraćaju predsednika SFRJ Josipa Broza Tita u posetu Libiji i Egiptu[a]. Usled poledice na pisti, Titov avion je kasnio u odlasku puna dva sata, a nakon što je konačno otputovao za Tripoli, na aerodrom u Batajnici je sa aerodroma u Surčinu doleteo Bijedićev avion „Lirdžet 25B” sa kojim je poleteo u Sarajevo, gde je trebalo da prisustvuje sednici Centralnog komiteta Saveza komunista Bosne i Hercegovine. Zajedno sa Bijedićem, putnici u avionu su bili — njegova supruga Razija Bijedić, podsekretar SIV dr Smajo Hrle, lični pratilac Zijo Alikalfić i domaćica u rezideniciji Anđelka Muzička, kao i članovi posade aviona — kapetan Stevan Leka,[b] kopilot Murat Hanić i aviomehaničar Ilija Jevđenović.[2][1]
.jpg)
Oko pola 11 avion je sa batajničkog aerodroma poleteo za Sarajevo, a u 10:54 je izgubio vezu sa kontrolom leta u Sarajevu i Beogradu. Prema nalazu državne komisije za ispitivanje uzroka udesa, greškom pilota ili usled kvara mernih instrumenata, avion se udaljio za oko 6 kilometara od procedurom predviđene putanje, nakon čega je usled snižavanja visine leta ispod propisanog za ovaj sektor došlo do nesreće — avion je udario u planinu Inač, u blizini sela Bjelovići, kod Kreševa. Odmah po gubitku veze sa posadom aviona krenula je potraga za avionom. Najpre je izvršena provera da li je avion sleteo na neki drugi aerodrom i izvešteni su predsednik Predsedništva SR Bosne i Hercegovine Ratko Dugonjić i predsednik Centralnog komiteta Saveza komunista Bosne i Hercegovine Branko Mikulić, nakon čega je oformljen Štab za akciju traganja za nestalim avionom na čijem čelu se nalazio republički sekretar za unutrašnje poslove Mato Andrić. Aerodrom Titograd je obavestio Republički SUP BiH da je avion sleteo kod njih, zbog čega je potraga bila privremeno obustavljena, ali se ubrzo ustanovilo da je u pitanju greška, jer je u Titograd sleteo drugi avion.[1]
SUP Bosne i Hercegovine je svim organima za unutrašnje poslove uputio depešu da odmah preduzmu hitne mere traganja za nestalim avionom, a dva helikoptera sa radnicima republičke službe bezbednosti upućena su radi pretraživanja terena Kreševa, Kiseljaka, Fojnice, Hadžića i Konjica, jer se u momentu prekida veze avion nalazio iznad tog područja. Usled snega, magle i vetra helikopterska potraga je bila veoma otežana. Oko 13 časova u SUP Kreševo došla je Almasa Bejtić iz sela Bjelovići i prijavila kako je oko 11 časova, dok nalazila na vrhu brda Inač, gde poseduje planinsku kolibu u kojoj drži stoku, videla pad aviona. Ona je dozivanjem pokušala da utvrdi da li ima preživelih, ali nakon što je videla da nema preživelih, odlučila ja da krene u miliciju kako bi prijavila nesreću.[1]
Odmah potom grupa milicionera iz Kreševa je sa sanitetskom ekipom krenula ka mestu nesreće, a ubrzo potom na mesto nesreće je bio upućen i helikopter sa lekarom i radnicima Službe bezbednosti na čelu sa rukovodiocem SDB RSUP BiH. Kako je vremenska situacija onemogućavala upotrebu više helikoptera, a upotreba motornih vozila nije bila moguća zbog loših puteva, jedna grupa pristiglih funkcionera krenula je pešice prema mestu nesreće. Među republičkim funkcionerima, koji su došli na mesto nesreće bili su — sekretar Izvršnog komiteta CK SK BiH Nikola Stojanović, predsednik Izvršnog veća Skupštine SR BiH Milanko Renovica i predsednik Republičkog odbora SUBNOR BiH Niko Mihaljević. Nakon dolaska prve ekipe za spasavanje na mesto nesreće, oko 14:30 časova, ustanovljeno je da su poginuli svi putnici i članovi posade, a da je avion potpuno uništen i da su njegovi delovi razbacani na površini od nekoliko stotina kvadratnih metara. Odmah potom, obezbeđen je teren i onemogućen pristup svim nepoznatim licima, a potom su obeležena mesta gde su se nalazila tela stradalih.[1]
Usled loših meteoroloških uslova i teškog geografskog položaja, kao i nastupanja noći, detaljan uviđaj, indentifikacija i evakuacija tela poginulih odloženi su za sutradan 19. januara 1977. godine.
Napomene[uredi | uredi izvor]
- ^ Zbog poginije Džemala Bijedića Tito je odložio posetu Egiptu i 20. januara se vratio u zemlju.
- ^ Stevan Leka (1924—1977) pukovnik-pilot Ratnog vazduhoplovstva JNA. Od 1958. do 1961. bio je vazduhoplovni ataše u Londonu, a nakon penzionisanja 1967. radio je kao pilot na sportskim i poljoprivrednim avionima. Od oktobra 1969. radio je kao pilot u Vazduhoplovnoj službi Saveznog izvršnog veća. Na avionu „Lirdžet 25B” leteo je od 1975. godine.[1]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g d „Okolnosti pogibije Dzemala Bijedica 1977. godine”. husnijakamberovic788461939.wordpress.com. n.d.
- ^ Džemal B 1981, str. 7.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Džemal Bijedić. Mostar: Odbor za trajno obilježavanje životnog puta i djela Džemala Bijedića. 1981. COBISS.SR 23442183