Adrijan (patrijarh Moskovski)

Adrijan
Lični podaci
Datum rođenja	1638.
Mesto rođenja	Moskva, Russko carstvo,
Datum smrti	15 (26) oktobar 1700
Mesto smrti	Perervinski manastir,
Grob	Uspenski sabor
Religija	Pravoslavlje
patrijarh moskovski i sve Rusije
Godine	24 avgusta (3 sentяbrя) 1690
Prethodnik	Patrijarh Joakim
Naslednik	Mitropolit Stefan Patrjiarh Tihon (1917)

Patrijarh Adrijan (rođ. Andrej; septembar 1638, Moskva — 15 (26) oktobar 1700, Moskva) — poslednji patrijarh u Prvom patrijaršijskom periodu, od 24. avgusta 1690. do 15. oktobra 1700. — Patrijarh moskovski i sve Rusije.

Biografija

Prema istraživanju istoričara Aleksandra Avdejeva, budući patrijarh Adrijan rođen je krajem septembra 1638. godine. Godine 1627, 1637 i 1639 koje se navode u literaturi, po njegovom mišljenju, nisu tačne. 2. oktobar, nazvan kao njegov rođendan, najverovatnije je dan njegovog krštenja. Najveći deo Adrijanovog životnog puta pre nego što je postao arhimandrit Čudovskog manastira je nepoznat.

Već kao monah, bio je poznat po svojoj pobožnosti i vrlinama patrijarhu Joakimu, koji ga je 1678. postavio za arhimandrita manastira Čudov. Upravljajući manastirom, arhimandrit Adrijan je „veliko doprineo osnivanju“ ovog manastira. Pod njegovim nadzorom podignuta je saborna crkva u ime Svetog Aleksija sa Blagoveštenskom kapelom, kao i crkva Svetog apostola Andreja Prvozvanog.

Mitropolit Adrijan je 21. marta 1686. godine postavljen i 26. marta hirotonisan u episkopa i odmah uzdignut u čin mitropolita kazanskog i svijažskog. 28. jula 1686. Adrijan je stigao u Kazanj. Relativno kratak boravak mitropolita Adrijana na Kazanskom trinu nije ostao upamćen po nekim važnijim događajima. Iza sebe je ostavio uspomenu svojim bogatim prilogom Blagoveštenskoj sabornoj crkvi: „Pod ovim mitropolitom oltarski krst je ukrašen muzijom sa dijamantima i drugim skupim kamenjem, drugi srebrni krst ukrašen je margaritama, a Aleksandrijsko jevanđelje papirom, sa sređeno je zlato i dijamanti i drugo skupoceno kamenje, a njegovo za patrijaršijsko darivanje, srebrom pozlaćene posude isklesane crnilom.” Mitropolit Adrijan je ostavio svoju zlatnu panagiju u hramu. Na inicijativu mitropolita Adrijana, 1688. godine, na mestu gde su, prema relativno novijoj tradiciji, kazančani svake godine slavili litiju sa Sedmijezerskom smolenskom ikonom Bogorodice, osnovana je mala monaška zajednica na čelu sa jerođakonom. Stefan (Saharov). Kasnije, 1692. godine, kada je Adrijan već bio patrijarh, opština je, njegovim ukazom, pretvorena u manastir Vedenski, gde su 1693. godine, po naređenju Adrijana, prenete čestice moštiju devetorice kizičkih mučenika, zahvaljujući čemu su manastir je počeo da se zove Kizičeski. U Kazanju je mitropolit Adrijan napisao „anti-šizmantsko” delo: „O drevnom predanju Sv. Apostol i Sv. Oče, kako svaki pravoslavni hrišćanin treba da stavi svoje prste i štap na krsni znak i na svoje lice, i kako da to na sebi naslika“.

U poslednjim danima života patrijarha Joakima, mitropolit Adrijan je bio njegova desna ruka, a posle njegove smrti upravljao je Moskovskom eparhijom, iako je i dalje nosio titulu mitropolita kazanskog i svijažskog.

Mitropolit Adrijan je 24. avgusta 1690. godine uzdignut na patrijaršijski presto. Patrijarh Adrijan je u svom govoru prilikom ustoličenja pozvao pravoslavne da čuvaju netaknute kanone, održavaju mir, čuvaju Crkvu od jeresi. Patrijarh Adrijan je u „Okružnoj poruci“ i „Opomeni“ pastvi, koja se sastoji od 24 tačke, dao duhovno korisna uputstva svakom od časova. Nije voleo brijanje, pušenje, ukidanje ruske nacionalne odeće i druge slične svakodnevne novotarije Petra I. Patrijarh Adrijan je razumeo i razumeo korisne i zaista važne inicijative cara u cilju dobrog uređenja Otadžbine.

Patrijarh Adrijan je nastojao da utiče na svoju pastvu isključivo na moralan način, potpuno odbijajući svaki spoljni pritisak. Ovakav pristup je bio olakšan njegovim monaškim raspoloženjem duše, usredsređenošću na unutrašnjeg čoveka i željom da probudi svoju savest.

Eparhijska uprava pod patrijarhom Adrijanom nastavila je da održava izgled i karakter koji je uspostavio patrijarh Joakim. Da bi uredio crkveni život, patrijarh Adrijan je izdao „Uputstva svešteničkim starešinama“ sa preciznijom raspodelom poslova po naredbama, kao i „Svešteničku pouku novoposvećenim sveštenicima“. U peru Patrijarha Adrijana nalaze se i službe svetim Donatu, Ipatiju, Danilu Moskovskom i Danilu Perejaslavskom, nekoliko pouka, pisma raznim licima, među kojima dva Petru Velikom, i nekoliko pisama, među kojima i jedno sa pohvalom budućem Svetom Dimitriju, mitropolit rostovski (tada iguman), kome je patrijarh posebno bio naklonjen za sastavljanje Četi-Menja.

Duhovnost i stajanje u veri otaca, odbrana tradicionalnog načina života našla je izraz kako u patrijaršijskim porukama, tako i u njegovom duhovnom testamentu, objavljenom posle smrti patrijarha, sastavljenom tri i po godine pre njegovog smrti. Patrijarh je, rastajući se sa svojom pastvom, zaveštao da čuva „pravoslavnu veru“, „da poštuje Svetu i Apostolsku Crkvu, da je čuva od svih jeresi i onih koje su kušali druže“.

Patrijarh Adrijan je 1698. godine dao blagoslov da se kanonizuje Efrosinija Suzdaljska, čije su mošti otkrivene još u 16. veku, i da joj se pomene 25. septembra (8. oktobra).

Poslednjih godina patrijarh Adrijan je živeo u seoskom Perervinskom manastiru, gde je i umro 15 (26) oktobra 1700. godine.

Petar Veliki nije došao na opelo Patrijarha, pozivajući se na državne poslove, što je bio događaj bez presedana u ruskoj istoriji. Kako piše Kartašev, „Petar je taktično čekao ovaj kraj i taktično se zadržao na tradicionalnom obliku zamenika patrijaršijskog prestola“, koji je trajao više od dvadeset godina.

Sahranjen je u Uspenskom saboru Moskovskog Kremlja.

Zbornik radova

Patrijarh Adrijan je napisao nekoliko beseda i bogoslovskih komentara, od kojih su neki objavljeni; Najvažnije od njih su: „Beleška o arhijerejskim sudovima” podneta Veću o zakoniku (štampana u čl. Kalačovu, o značaju kormilara u sistemu drugog ruskog prava, 1849) i „Svedočenje o Brada“ (štampa Esipov, „Raskolnička dela“, 2 sv., a prema njegovom kratkom izdanju, preštampano u 1. tomu Vengerovljevog „Kritičko-biografskog rečnika“, 1889).

• "Štit vere"
• „Duhovni zavet“.
• Dva pisma: „Najbližem bojaru Alekseju Semenoviču Šeinu“ kod Azova, 1696.
• Službe: Sveti Donat, Ipatije, Danilo Moskovski i Danilo Perejaslavski. čudotvorac.
• „Uputstva za svešteničke starešine.
• „Svešteničko učenje novoposvećenim sveštenicima.
• „O legendi o sv. Apostol i Sv. Oče: šta i kako se slagaste prah o značenju krsta.
• „Izvod o pravima i vladarima grčko-ruske crkve“.
• 7 dokumenata upućenih Petru I. „Stranni”