Данил Московски

С Википедије, слободне енциклопедије
Данил Московски
Данил Московски
Лични подаци
Пуно имеДанил Александрович
Датум рођења(1261-00-00)1261.
Место рођењаВладимир-Суздаљ
Датум смрти5. март 1303.(1303-03-05) (41/42 год.)
Место смртиМосква, Велика московска кнежевина
Породица
ПотомствоЈуриј Данилович, Иван Калита
РодитељиАлександар Невски
Александра Брачиславна
ДинастијаРјуриковичи
Период1263—1303.
ПретходникОбразовање кнежевине[а]
НаследникЈуриј Данилович

Данил Александрович (рус. Даниил Александрович; 1261 — 5. март 1303), познатији као Данил Московски (рус. Даниил Московский), је био кнез Москве од 1263. године до своје смрти 1303. године.

Биографија[уреди | уреди извор]

Данил је био најмлађи син Александра Невског, великог кнеза Владимира, Новгорода и Москве. По тада већ у цијелом остатку Европе заосталом обичају његов отац своју државу дијели међу свим својим синовима. Као најмлађи Данил добива најмање важно кнежевство, оно Московско, чији је номинални власник од 1263. када му отац умире.

Првих осам година Даниловом државом управља његов стриц Јарослав III, велики кнез Твера, чијом смрћу Московска кнежевина добија независност. Од те 1272. године па све до своје смрти Данил води ратове без стварне одлуке против браће Димитрија и Андреја III за управљање великим кнежевством Владимира.

Неуспјех у тим ратовима је поткрај владавине ипак више него надокнађен успјесима на другим пољима. Прво је 1300. године на превару заробио Константина, кнеза Рјазања, од којега тада добива територијалне уступке, али га ипак не пушта на слободу. Тај првобитни успјех је убрзо надмашен када Иван кнез Переслава 1302. године умире без дјеце и тестаментарно поклања цијело кнежевство своме рођаку Данилу од Москве.

Недуго потом у ноћи с 4. на 5. март 1303. године Данил умире изненадном смрћу остављајући своме сину Јурију Даниловичу рат с Андрејом III и војни савез с Твером.

Како су током његове владавине направљени први манастири у Москви Данил бива проглашен свецем Руске православне цркве 1652. године.[тражи се извор]

Породично стабло[уреди | уреди извор]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Јуриј Долгоруки
 
 
 
 
 
 
 
8. Всеволд III
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
4. Јарослав II од Владимира
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
9. Марија Шварновна
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Александар Невски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Ростислава Мстиславна Смоленскаја
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Данил Московски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
6. Брачислав Василкович
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Александра Брачиславна
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Раније у Москви није било сталног кнежевског престола. Московска кнежевина је за кратко време додељена у посед сина Всеволда III Владимиру Всеволдовичу (кнез неколико месеци 1213. године), Всеволдовом унуку Владимиру Јурјевичу (1236—1238) и Даниловом стрицу Михаилу Јарославичу Хоробриту (1246—1248).[1] Након њихове смрти, град се вратио Великом владимирском кнежевству.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Михаил Ярославич Хороборит”. Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона : в 86 т. (82 т. и 4 доп.). XIXa. Санкт-Петебург: АО «Ф. А. Брокгауз — И. А. Ефрон». 1896. стр. 487. 

Литература[уреди | уреди извор]


настанак државе
кнез Москве