Apsces testisa

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Apsces testisa
Klasifikacija i spoljašnji resursi
SpecijalnostUrologija
Infektologija
MKB-10N45.0
MKB-9-CM604
DiseasesDB4342
MedlinePlus001279
eMedicinemed/704 radio/261 emerg/166
MeSHD004823

Apsces testisa (epididimisa) je relativno redak ograničeni gnojni proces, koji nastaje kao posledica specifične i nespecifične infekcije epididimisa, testisa ili traume skrotuma.

Kako infekcija nije lokalizovana samo u jednom intraskrotalnom organu, mnogi autori ovo oboljenje nazivaju akutni orhiepididimitis ili akutni epididimoorhitis.[1]

Nazivi[uredi | uredi izvor]

Apsces testisa — Akutni epididimoorhitis — Akutni orhiepididimitis.

Etiologija[uredi | uredi izvor]

Apsces testisa i epididimisa je sekundarni, zapaljenjski proces ovih organa, i jedno od urgentnih stanja u akutnom skrotumu. U ogromnoj većini slučajeva prethodi mu nespecifična, ali može biti posledica i specifične infekcije.

Nespecifične infekcije,[2]
  • epididimisa i testisa,
  • istovremena upala testisa i epidididimisa,[3]
  • traumom izazvane infekcije,
  • jatrogeno izazvana infekcija.[4]
Specifične infekcije

Apsces testisa i epididimisa najčešće izazivaju: gram-negativne bakterije (Enterococcus coliforms. Staphylococcus spp. Streptococcus spp.) Kohov bacil,[5] i sl. Transmisija infekcije je najčešće, ali ne i obavezno, seksualno uzrokovana.[6]

Ponekad akutnom epididimoorhitisu prethodi uretritis, prostatitis i simptomatska hidrocela ili hematocela.[7]

Furnijeova gangrena (nekrotizirajući fasciitis) je gangrenozni proces koji uključuje i apsces spoljašnjih genitalija, a nastaje kao posledica širenja infekcije iz urinarnog trakta ili direktno iz perirektalnih izvora infekcije.[8]

Klinička slika[uredi | uredi izvor]

Bolest počinje naglo;

  • Jakim bolom u testisu, koji se smanjuje pri mirovanju, ležanju ili elevaciji testisa.
  • Povišenom lokalnom i opštom telesnom temperaturom.
  • Otokom o crvenilom kože skrotuma (mošnice).[9]

Dijagnoza[uredi | uredi izvor]

U postavljanju dijagnoza apscesa testisa,[10] koristi se sledeće metode;

Anamneza[uredi | uredi izvor]

Fizički pregled[uredi | uredi izvor]

Imidžing testovi[uredi | uredi izvor]

Ultrasonografija

Od ovih testova ultrazvuk može biti jako koristan,[11] jer potvrđuje dijagnozu nalazom apscesa u testisu. Ultrazvučni nalaz se karakteriše žarišnaom regijom izmenjene ehogenosti obično mešane čvrsto/cistična strukture, koja može biti izoehoičana u odnsu na ostatak testisa, jer je žarišna regija izmenjene vaskularnosti (avaskularna regija okružena povećanom vaskularnosti) što je dokaz epididimitisa (u većini slučajeva) ili reaktivne hidrokoele.[12][13][14]

Važno je tokom ultrasonografije proceniti i da li se radi o difuznoj promeni ili kapsuliranju kako bi se iključila piocoela nastala zgušnjavanjem skrotalne kože i izvršila procen zida apscesa skrotalnog zida u kome može biti prisutan intraskrotalni gas.[15]

Scintigrafija

Scintigrafija pokazuje pojačanu perfuziju, ali smanjeno unošenje radiofarmaka centralno u testis u nekrotično jezgro apscesa.

Diferencijalna dijagnoza[uredi | uredi izvor]

Diferencijalnodijagnostiki treba razmatrati sledeća stanja:[16]

Terapija[uredi | uredi izvor]

U slučaju orhiepididimitisa lečenje je konzervativno - odgovarajućim antibioticima (cefalosporini, tetraciklini kod nespecifičnih infekcija), uz mirovanje i primenu analgetika protiv bolova.[10]

Drenaža apscesa, koja može biti površna ili intraskrotalna jedna je od metoda izbora, koja ima za cilj evakuaciju stvorenog gnojnog sasržaja u apscesu. Nema kontraindikacije za ovu vrstu intraskrotalnih apscesa, jer nema toliko teških stanja da bolesnik ne može da izdrži operaciju. Pacijenti sa Fournijeovom gangrenom zahtevaju agresivnu reanimaciju, primenu antibiotika širokog spektra i brzu hiruršku intervenciju.[18]

Kao dodatna mera primenjuje se elevacija skrotuma (može i sa suspenzijom za testise, ali se može biti i improvizovn), u cilju smanjenja otoka.

Prognoza[uredi | uredi izvor]

Ako se leči pravilno i na vreme apsces testisa najčešće ne ostavlja nikakve posledice. Međutim, zapušteni ili nelečeni oblik orhiepididimtis vrlo lako formira apsces.

Ponekad apsces testisa ili epididimisa može imati subakutni tok, kada bez obzira na terapiju ide ka daljem stvaranju apscesa. U tim stanjima on može da kolikvira, i da se spontano otvari na koži skrotuma. Ovakvu situaciju lekar ne bi trebalo da sačeka, već bi trebalo da se pravovremeno učini incizija sa drenažom uz maksimalnu antibiotsku zaštitu.[19] Intenzivno lečenje najčešće spašava testis, pri čemu se maceriraju i propadaju samo ovojnice testisa. Međutim ima slučajeva kada je jedini tretman orhiektomija ili vađenje testisa.

Komplikacije[uredi | uredi izvor]

Komplikacije povezane sa akutnim epididimitisom i bakterijskim orhitisom uključuju sledeće:[3][1]

  • Skrotalni apsces i piocelu
  • Infarkt testisa: koji je posledica ograničenog protok krvi u testisnoj arteriji
  • Problemi sa plodnošću; sterilitet je neuobičajen nakon akutnog epididimitisa, iako je prava incidenca nepoznata. Poremećaji kvaliteta sperme usled leukocitospermije i upale su obično prolazni. Važnija je daleko ređa azoospermija, koja je uzrokovana opstrukcijom epididimalnog kanala uočena kod muškaraca sa nelečenim ili nepravilno lečenim epididimitisom. Incidenca ovog stanja je nepoznata.
  • Sterilnost se javlja kod 7-13% obolelih pacijenata; orhitis utiče na intersticijum testisa više nego na Lejdigove i Sertolijeve ćelije, ali može uticati na broj spermatozoida, pokretljivost i morfologiju
  • Atrofija testisa; zbog hipogonadotropnog hipogonadizama koji može nastati kao rezultat atrofije testisa, koja se primećuje kod 30-50% pacijenata.
  • Kožna fistulizacija usled rupture apscesa kroz tunicu vaginalis (posebno kod tuberkuloze)
  • Ponavljanje, hronični epididimitis i orhialgija.

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Granados Loarca, E.A.; et al. (1994). „Epididymo. testicular abscess.”. Arch EspUrol. 47 (6): 553—536. .
  2. ^ Schlossberg D. Clinical Infectious Disease. Cambridge Univ Pr. (2008)
  3. ^ a b Trojian, T. H.; Lishnak, T. S.; Heiman, D. (2009). „Epididymitis and orchitis: An overview”. Am Fam Physician. 79 (7): 583—7. PMID 19378875. 
  4. ^ Thakur, A., et al., Scrotal abscess following appendectomy. PediatrSurgInt, 2001. 17(7): p. 569.71.
  5. ^ a b Granados Loarca, E.A. (1998). „Testicular abscess: a manifestation of tuberculosis.”. ActasUrolEsp. 22 (4): 381—383. 
  6. ^ Trojian TH, Lishnak TS, Heiman D (april 2009). „Epididymitis and orchitis: an overview.”. Am Fam Physician. 79 (7): 583—587. PMID 19378875. .
  7. ^ Slavis, S.A., J. Kollin, and J.B. Miller (1989). „Pyocele of scrotum: consequence of spontaneous rupture of testicular abscess.”. Urology. 33 (4): 313—316. PMID 2929065. doi:10.1016/0090-4295(89)90274-4. .
  8. ^ Bodner D. Resnick MI, Novick AC. Scrotal abscess. In: Urology Secrets, eds. 3rd. Hanley and Belfus Inc; 2003. 70, 270.
  9. ^ Granados Loarca, E.A. et al. Epididymo.testicular abscess. Arch EspUrol, 1994. 47(6): p. 553.6
  10. ^ a b *S. Khan, J. Rehman, B. Chughtai, D. Sciullo, E. Mohan & H. Rehman : Anatomical Approach to Scrotal Emergencies: A New Paradigm for the Diagnosis and Treatment of the Acute Scrotum. The Internet Journal of Urology. 2010 Volume 6 Number 2
  11. ^ Dogra, V.S.; et al. (2003). „Sonography of the scrotum”. Radiology. 227 (1): 18—36. PMID 12616012. doi:10.1148/radiol.2271001744. .
  12. ^ Bluth EI, Benson CB, Ralls PW et-al. Ultrasonography in Urology. Thieme. Bluth, Edward I. (2008). Ultrasonography in Urology: A Practical Approach to Clinical Problems. Thieme. ISBN 978-1588906090. .
  13. ^ Berman JM, Beidle TR, Kunberger LE et-al. (1996). „Sonographic evaluation of acute intrascrotal pathology”. AJR Am J Roentgenol. 66 (4): 857—61. PMID 8610563. doi:10.2214/ajr.166.4.8610563. 
  14. ^ Dogra VS, Gottlieb RH, Rubens DJ et-al. Benign intratesticular cystic lesions: US features. Radiographics. 2001;21 Spec No (suppl 1): S273-81. Radiographics (full text) - Pubmed citation
  15. ^ Berman JM; Beidle TR; Kunberger LE et-al. (1996). „Sonographic evaluation of acute intrascrotal pathology”. AJR Am J Roentgenol. 66 (4): 857—61. PMID 8610563. doi:10.2214/ajr.166.4.8610563. 
  16. ^ Dogra, V.S., et al., Sonography of the scrotum. Radiology, 2003. 227(1): p. 18.36.
  17. ^ Dogra VS, Gottlieb RH, Rubens DJ et-al. Benign intratesticular cystic lesions: US features. Radiographics. 2001;21 Spec No (suppl 1): 273-281. Radiographics (full text) - Pubmed citation
  18. ^ Corman, J. M.; Moody, J. A.; Aronson, W. J. (jul 1999). „Fournier's gangrene in a modern surgical setting: Improved survival with aggressive management”. BJU Int. 84 (1): 85—8. PMID 10444130. S2CID 30424999. doi:10.1046/j.1464-410x.1999.00140.x. 
  19. ^ Wilks D, Farrington M, Rubenstein D. The infectious diseases manual. Wiley-Blackwell. (2003) ISBN:063206417

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Апсцес_тестиса&oldid=27755156”