Brus Springstin

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Brus Springstin
Brus Springstin na koncertu u Danskoj (2012)
Lični podaci
Puno imeBrus Frederik Džozef Springstin
Datum rođenja(1949-09-23)23. septembar 1949. (74 god.)
Mesto rođenjaLong Branč, Nju Džerzi, SAD
Zanimanjepevač, tekstopisac, muzičar
Muzički rad
Aktivni period1964—danas
Žanrrok, folk rok, rokenrol
Izdavačka kućaKolambija rekords
Ostalo
Veb-sajtbrucespringsteen.net

Brus Frederik Džozef Springstin (engl. Bruce Frederick Joseph Springsteen; Long Branč, 23. septembar 1949) je američki pevač, tekstopisac i gitarista. Često je išao na turneje i snimao sa I Strit Bendom. Smatran je muzičkim naslednikom Elvisa Preslija, Vudija Gatrija, Pita Sigera i Boba Dilana, ali je na njega takođe dosta uticala rok i ritam i bluz muzika 60-ih godina 20. veka. U toku karijere trajući pet decenija, Springstin je postao poznat po svojim poetskim, društveno svesnim tekstovima i energičnim nastupima na sceni, ponekad trajući do četiri sata.[1] Dobijo je nadimak "The Boss".[2] Izdao je i rok-albume i folk-albume, i njegovi tekstobi često adresiraju iskustva i borbe Amerikanaca radničke klase.

Junaci njegovih pesama su ljudi iz američkih predgrađa (često upravo iz njegovog rodnog Nju Džerzija), suočeni sa svakodnevnim egzistencijalnim problemima, njihove priče predstavljene elokventno i na romantičan način. Vremenom se Springstin u svojoj lirici okretao od slikanja života „divljih“ klinaca iz američkih predgrađa (naracija na prva tri albuma je najčešće u trećem licu), ka ozbiljnijim socijalno-političkim temama, posebno tretirajući probleme američke radničke klase (obično kroz priče ispričane u prvom licu, gde se autor poistovećuje sa junakom pesme) čiji su (anti)heroji redovno izloženi teškom i napornom životu, teško sastavljajući kraj sa krajem i neretko su sa one strane zakona.

Vremenom je postalo uobičajeno da se poistovećuje sa progresivnom politikom. Njegova pesma Born in the U.S.A. je bila toliko popularna da su ga tokom predsedničke kampanje u SAD 1984. svojatali i Ronald Regan i Volter Mondejl, pogrešno je tumačeći kao prosto patriotsku, umesto kao kritiku posledica Vijetnamskog rata.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Detinjstvo i mladost[uredi | uredi izvor]

Springstin je rođen i odrastao u Friholdu, Nju Džerzi.[3] Njegov otac, Daglas Frederik Springstin, bio je vozač autobusa holandskog i irskog porekla.[4][5] Njegova majka, Adele An Zirili, radila je na sudu, a roditelji su joj bili imigranti iz Italije. Odgajen kao katolik, Springstin je pohađao crkvenu školu, u kojoj se nije slagao s sveštenicima i drugim učenicima. Nije se uklopio ni u srednju školu. Završio je srednju školu, ali mu to nije bilo tako važno, te se čak nije ni pojavio na završnoj ceremoniji. Kad je sa sedam godina video Elvisa Prislija u emisiji Eda Salivana, počeo se sve više zanimati za muziku. Sa 13 godina kupio je svoju prvu gitaru za 18 dolara i počeo da vežba s lokalnim gitaristom. Godine 1965, otišao je do kuće Teksa i Marion Vinjard, koji su sponzirali mlade bendove u gradu. Oni su mu pomogli da postane prvi gitarista benda The Castiles, a kasnije je postao i pevač grupe. The Castiles su snimili dve svoje pesme i svirali svugda, pa i u Grinvič vilidžu. Marion Vinjard rekla je jednom kako je poverovala Springstinu kad je, kao mladić, rekao da će postići veliki uspeh. Njegova sestra, Pamela Su Springstin, kratko se bavila glumom, ali je ubrzo napustila film kako bi se posvetila fotografskoj karijeri.

Od 1969 do 1971, Springstin je nastupao po Nju Džerziju sa Stivom Van Zandtom, Danijem Federicijem i Vinijem Lopezom u bendu zvanom Čajld, kasnije preimenovanom u Stil Mil.

Iako je kasnije postao muzičar svetskog ugleda, Springstinovi koreni odražavali su se u njegovoj muzici, a on sam često je spominjao „veliku državu Nju Džerzi” na svojim koncertima.

Springstin je često bio poznatiji po svom nadimku „The Boss”. Premda je prvotno izjavio da mu se ne sviđa - ponekad tako na koncertima u šali zove sam sebe. Nadimak je dobio dok je kao mladić toekom šezdesetih svirao s bendom po klubovima. Na sebe bi uzimao zadatak da naplaćuje nadoknade za bend i sam raspodeljuje novac među članovima.

1972 - 1974[uredi | uredi izvor]

Godine 1972, potpisao je ugovor za solo album s Kolambija rekordsom, uz pomoć Džona Hamonda, koji je deset godina ranije potpisao ugovor s Bob Dilanom. Springstin je u studio doveo stare poznanike te na taj način osnovao E Strit bend. Njegov prvi album, Greetings from Asbury Park, N.J., objavljen u januaru 1973, osvojio je kritiku, iako je prodaja albuma bila slaba. Zbog snažnih tekstova i muzikom s korenima u folk-roku, kao u pesmama „Blinded by the Light” i „For You”, kritičari su ga upoređivali s Bobom Dilanom.

U septembru 1973. izašao je drugi Springstinov album, The Wild, the Innocent & the E Street Shuffle, i opet pokupio pohvale kritičara, ali bez komercijalnog uspeha. Springstinove pesme postale su većeg formata i tematskog opsega, s E Strit bendom u pozadini koji je pružao manje folk, a više R&B zvuk, a tekstovi su često romantizovali tinejdžerski ulični život.

Dana 22. maja 1974, u bostonskom listu The Real Paper, muzički kritičar Džon Landau napisao je kritiku sa Springstinova koncerta: „Video sam budućnost rokenrola, a ona se zove Brus Springstin. I kad sam se poželio da se osećam mlađim, pružio mi je osećaj kao da slušam muziku po prvi put.” Landau je kasnije postao Springstinov menadžer i producent, pomažući mu da završi novi, antologijski album, Born to Run. Springstin je davao sve od sebe da napravi album koji će biti komercijalno uspešan.

1975 - 1981[uredi | uredi izvor]

Izlaskom albuma Born to Run u avgustu 1975, Springstin je konačno postigao veliki uspeh. Singlovi „Born to Run”, „Thunder Road”, „Tenth Avenue Freeze-out” i „Jungleland” postali su veliki hitovi na radio stanicama, te su ostali prisutni na njima do danas. Obožavatelji su smatrali da je to jedan od najboljih rokenrol albuma svih vremena i definitivno Springstinov najbolji rad. Učvrstio ga je kao iskrenu i dinamičnu rokenrol ličnost koja govori za i u ime velikog dela rok publike. Kao vrhunac uspeha, Springstin se pojavio na naslovnim stranama Tajma i Njuzvika u istoj nedelji, 27. oktobra 1975. Zanimanje za njega iznenada je poprimilo masovne razmere te se Springstin i bunio tokom svoje prve prekomorske avanture, cepajući promotivne postere pre koncerta u Londonu.

Pravna bitka s bivšim menadžerom Majkom Epelom nije dopuštala Springstinu ulazak u studio više od dve godine, a u to vreme držao je E Strit bend na okupu velikom američkom turnejom. Iako je često nastupao sa optimističnim žarom, nove pesme koje je pisao i često ih po prvi put izvodio na koncertima, imale su dosta mračniji ton za razliku od velikog dela njegovog pređašnjeg rada. Nagodivši se s Eplom 1977, Springstin se konačno vratio u studio i snimio Darkness on the Edge of Town (1978). Muzički, ovaj album bio je prekretnica u Springstinovoj karijeri. Pesme su bile kompleksnije i pažljivije napisane te su počele da reflektuju Springstinovu intelektualnu i političku svest. Neki Springstinovi obožavatelji smatraju kako je Darkness njegov najbolji i najdosledniji album; pesme kao što su „Badlands” i „The Promised Land” postale su obavezni deo koncertnog repertoara u godinama koje su sledile, dok je pesma „Prove it All Night” jako dugo emitovala na radio stanicama.

Springstin na Rečnoj turi. Dramenšalen, Dramen, Norveška, 5. maja 1981.

Kasnih sedamdesetih, Springstin je izgradio jaku reputaciju u pop svetu kao kantautor čiji je materijal mogao pomoći drugim bendovima da se probiju s hit-singlom. Mannfred Mann's Earth Band došao je na prvu poziciju američke pop-liste s obradom pesme „Blinded by the Light” početkom 1977. Peti Smit dostigla je trinaestu poziciju sa svojim izvođenjem Springstinove neobjavljene pesme „Because the Night” 1978, dok su The Pointer Sisters imali hit broj 2 1979. sa takođe neobjavljenom Springstinovom pesmom „Fire”.

Springstin se nastavio da stavlja fokus na život radne klase i na dvostrukom albumu The River iz 1980, koji je konačno doneo njegov vlastiti prvi hit-singl „Hungry Heart”. Album se sastojao od dijametralno suprotnih pesama, od onih veselih do emocionalno intenzivnih balada. Album se prodavao dobro, a nastavak je pružila velika turneja 1980. i 1981, koja je pružila koncerte u Evropi, da bi završila velikim stadionskim koncertima u većim američkim gradovima.

Diskografija[uredi | uredi izvor]

Studijski albumi[uredi | uredi izvor]

  • Greetings from Asbury Park, N.J. (1973)
  • The Wild, the Innocent & the E Street Shuffle (1973)
  • Born to Run (1975)
  • Darkness on the Edge of Town (1978)
  • The River (1980)
  • Nebraska (1982)
  • Born in the U.S.A. (1984)
  • Tunnel of Love (1987)
  • Human Touch (1992)
  • Lucky Town (1992)
  • The Ghost of Tom Joad (1995)
  • The Rising (2002)
  • Devils & Dust (2005)
  • We Shall Overcome: The Seeger Sessions (2006)
  • Magic (2007)
  • Working on a Dream (2009)
  • Wrecking Ball (2012)
  • High Hopes (2014)
  • Western Stars (2019)
  • Letter to You (2020)
  • Only the Strong Survive (2022)

Dostignuća, nagrade i nominacije[uredi | uredi izvor]

Vidi još: Spisak nagrada i nominacija koje je primio Brus Springstin

Springstin je prodao je više od 135 miliona ploča širom sveta i više od 64 miliona ploča u Sjedinjenim Državama, što ga čini jednim od najprodavanijih umetnika na svetu.[6][7] Za svoj rad je stekao brojne nagrade, uključujući 20 nagrada Gremi, dva Zlatna globusa, Oskara i Toni (za Springstina na Brodveju). Springstin je primljen u Kuću slavnih tekstopisaca i Kuću slavnih rokenrola 1999. godine, dobio je počasti Kenedi centra 2009. godine, 2013. proglašen je MusiCares osobom godine, a predsednik Barak Obama dodelio mu je Predsedničku medalju slobode 2016. godine.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Bruce Springsteen Plays Longest U.S. Concert, Over 4 Hours”. Billboard. 
  2. ^ „In a Culture War Over the Military, Bruce Springsteen Stands Alone”. Time. 
  3. ^ Cross, Charles R. (1992). Backstreets: Springsteen – the man and his music. Harmony Books. str. 40. ISBN 0-517-58929-X. 
  4. ^ „Douglas Springsteen, father of rock star, Belmont, Calif.”. Asbury Park Press (na jeziku: engleski). Asbury Park, New Jersey: Newspapers.com. 3. 5. 1998. str. 36. Pristupljeno 27. 10. 2020. „Douglas F. Springsteen, father of rock star Bruce Springsteen, died April 26 at home. He was 73. Mr. Springsteen was a former bus driver at San Francisco Airport and an Army veteran of World War II. He was a former communicant of St. Rose of Lima Roman Catholic Church, Freehold, and graduated from its school in 1939. Born in Freehold, he lived there for most of his life before moving to California in 1969.” 
  5. ^ Flynn, Fiona. „9 things you may not have known about Bruce Springsteen”. Entertainment.ie. Pristupljeno 6. 2. 2019. 
  6. ^ „Top Selling Artists – December 04, 2013”. RIAA. Arhivirano iz originala 9. 12. 2013. g. Pristupljeno 4. 12. 2013. 
  7. ^ Glatter, Hayley (10. 5. 2018). „Throwback Thursday: Bruce Springsteen Plays in Cambridge”. Boston. Pristupljeno 10. 5. 2018. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Брус_Спрингстин&oldid=27550859”