Grmljavinska astma

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Grmljavinska astma
Klasifikacija i spoljašnji resursi
MKB-10J45
MKB-9-CM493
OMIM600807
DiseasesDB7580
MedlinePlus000141
eMedicinearticle/806890
MeSHallergy&field=entry#TreeC08.127.108 C08.127.108

Grmljavinska astma jedan je od oblik napada astme izazivan direktno dejstva lokalne oluje praćene grmljavinom. Za ovu astmu se smatra da je izazvana grmljavinom, što nije dobro shvaćeno globalno, jer se posmatra kao pojava koja nastaje, u vrlo specifičnim uslovima, u kojima postoji šansa da grmljavina i munja mogu povećati simptome kod onih sa polenskom kijavicom. Da li je to zbog protoka vazduha ili munje koja cepa zrna polena, prerano je reći, jer je ovaj oblik astme u fazi aktivnog istraživanja.[1][2][3][4][5][6]

Naziv[uredi | uredi izvor]

Termin grmljavinska astma (u medijima nazvana grmljavinska groznica ili polenska bomba) za sada nema naučnu osnovu, jer su istraživanja u ovoj oblasti još u toku.[7]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Grmljavinska astma se proučava više od 40 godina, kada su ranih 1980-ih, brzi skokovi iznenadnih napada astme povezani sa poremaćajima u atmosferi (olujama sa grmljavinom) u Velikoj Britaniji, Australiji, Italiji i Sjedinjenim Američkim Državama, ali i u drugim zemljama.[1]

Etiopatogeneza[uredi | uredi izvor]

Oluja sa grmljavinom u Tamvortu, Novi Južni Vels, Australija
Polenovih zrna iz raznih uobičajenih biljaka

Fenomen je prvi put prepoznat i proučavan nakon tri događaja u kome je došlo do naglog skoka broja pacijenata sa napdom astme, 1980-ih u Birmingemu i Melburnu 1987. i 1989. godine. Tada je utvrženo da grmljavinska astma, predstavlja posebnu vezu između alergijske senzibilizacije i spoljašnjeg klimatskog faktora.[8][9]

Dokazi o povezanosti napada astme sa grmljavinom su prilično čvrsti“ ... tvrdi Prof Aziz Šeik, kodirektor Centra za primenjena istraživanja za astmu u Velikoj Britaniji, koji sarađuje sa 14 univerziteta.

Na to ukazuje podatak da se grmljavinska astma može iznenada javiti u proleće ili leto kada u vazduhu ima puno polena trave, a vreme je toplo, suvo, vetrovito i olujno sa čestom grmljavinom.

Prolećno vreme sa grmljavinom može prouzrokovati da se polenova zrna rasprsnu u sitne komade, koje vetar onda raznosi oko nas. Kada ljudi sa alergijom na polen udišu ove male komadiće polena, oni ih unose duboko u pluća i izazvaju napad astme.[10]

Zagovornici ove teorije smatraju da jaka kiša vetar i grmljavina dovode do visoke vlažnosti u vazduhu. U takvim uslovima polenova zrnca upijaju vlagu i smanjuju veličinu, što omogućava da se raspadnu u mnogo manjih fragmenta, koji se lako raspršuju vetrom.[11] Kada se otvori, svako zrno polena može osloboditi više od 500 granula koje izazivaju alergiju. Oni padaju nazad na zemlju u hladnim silaznim strujama i, pošto su mnogo manji od čestica polena, mogu se udahnuti duboko u pluća u kojima čestice mogu izazvati teške napade astme kod ljudi koji pate od alergije na polen.

Dok se veća zrna polena filtriraju nosnim dlačicama, male čestice polena mogu proći između ovih dlačica i ući u pluća, izazivajući napad astme.[12]

Epidemiologija[uredi | uredi izvor]

Bronhijalna astma, čija je prevalenca oko 5-10% širom sveta [ 1, 2 ], veliki je zdravstveni problem (u svim starosnim grupama) za pacijente, njihove porodice i zajednicu. Respiratorni simptomi povezani sa astmom uzrokuju ograničenje svakodnevne aktivnosti sa posledičnim odsustvom iz redovnih životnih aktivnosti.

Najveća poznata epidemija astme poklopila se sa jakom grmljavinom u Londonu 24. juna 1994. godina, kada se u periodu od 30 sati počev od 18 časova te večeri, kada je 640 pacijenata sa astmom ili drugim disajnim problemima preplavilo je odeljenja hitne pomoći i bolnice. U normalnim uslovima, osoblje bi očekivalo samo 60-ak pacijenata sa astmom. Više od 100 ih je primljeno, a petoro je završilo na intenzivnoj nezi.

Potom je u Melburnu, u dve uzastopne oluje sa grmljavinom zabeleženo desetostruko povećanje broja slučajeva astme 1992. godine, navodi se u izveštaju gradskog medicinskog centra Monaš.

Od tada, raširenije pojave astme sa grmljavinom prijavljene registrovane su u Voga Vogi (Australija), Londonu (Engleska), Napulju (Italija), Atlanti (SAD) i Ahvazu (Iran).

Zabeleženi napad astme koji se dogodio u Melburnu u novembru 2016. godine, zbog broja žrtava, preopteretio je sistem hitne pomoći i lokalne bolnice, u kojima je najmanje 6 osoba umrlo.

Poslnjednji zabeleženi napadi dogili su se 1. decembar 2016. u gradovima Kuvajt i Rijad, u emiratu Kuvajt i Saudijskoj Arabiji.

Do sada je poznato desetak masovnih napada grmljavinske astme, koje su prikazane na donjoj tabeli:

Zemlje koje su najviše pogođene grmljavinskom astmom
R.br Grad Država Kalendar
1. Birmingem Engleska 6—7. jul 1983.
2. Melburn Australija novembar 1987.
3. Melburn Australija 29—30. novembar 1989.
4. London Engleska 24—25. jul 1994.
5. Voga Voga Australija 30. oktobar 1997.
6. Napulj Italija 4. jun 2004.
7. Melburn Australija 25. novembar 2010.
8. Ahvaz Iran 2. novembar 2013.
9. Melburn Australija 21. novembar 2016.
10. Kuvajt i Rijad Kuvajt i Saudijska Arabija 1. decembar 2016.

Ko je sklon grmljavinskoj astmi?[uredi | uredi izvor]

Grmljavinsku astmu mogu da dobiju osobe koje se nađu na otvorenom prostoru u vreme udara vetra neposredno pre grmljavine, odnosno u dane kada ima puno polena u vazduhu i ako su alergični na polen ljulja. U tu rizičnu grupu spadaju osobe sa:[13]

  • astmom čiji se simptomi pogoršavaju u proleće,
  • astmom koje su alergične na polen trava,
  • astmom koji pate od polenske groznice u proleće.
  • prolećnom polenskom groznicom, čak i ako im nije utvrđeno da imaju astmu.

Klinička slika[uredi | uredi izvor]

U kliničkoj slici grmljavinske astme dominiraju ovi simptomi:[14]

  • kratak dah,
  • stezanje u grudima
  • piskanje tokom disanja,
  • uporni kašalj.

Terapija[uredi | uredi izvor]

Ako su simptomi umereni ili blagi, terapiju treba započeti inhalatorim za ublažavanje astme, ili se daje bilo koji lek za sprečavanje polenske groznice, kao što je sprej za nos koji sadrži kortikosteroid ili antihistaminik.[14]

Ako su problemi sa disanjem ozbiljni, osoba mora zatražite hitnu pomoć – i odmah započeti terapiju inhalatorom za ublažavati napad astme.

Različite obećavajuće terapijske opcije za ovu vrstu astme su trenutno u razvoju i prolaze kroz klinička ispitivanja za lečenje teške astme, uključujući agense protiv interleukina (mepolizumab, benralizumab, reslizumab, dupilumab, brodalumab, lebrikizumab).[15]

Prevencija[uredi | uredi izvor]

Osobe sa rizikom od grmljavinske astme trebalo bi uvek da nose sa sobom lek za ublažavanje astme tokom sezone polena.[14]

Da tokom proleća preventivno uzimaju lek za sprečavanje astme.[14]

U vreme vremenskih nepogoda osobe sklone grmljavinskoj astmi trelalo bi da:[14]

  • ostanu u kući, posebno kada je vetrovito i pre kiše,
  • zatvore vrata i prozore,
  • ako je klima uređaj uključen, podesite ga na recirkulaciju vazduha
  • koriste masku za lice koja štite od sitnih čestica polena koje izazivaju grmljavinsku astmu.

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b editor, Ian Sample Science (24. 11. 2016). „Thunderstorm asthma: how seasonal weather can affect human health” — preko The Guardian. 
  2. ^ „Thunderstorm asthma - Search Results - PubMed”. www.ncbi.nlm.nih.gov (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2019-08-27. 
  3. ^ Suphioglu, Cenk (1998). „Thunderstorm Asthma Due to Grass Pollen”. International Archives of Allergy and Immunology. 116 (4): 253—260. PMID 9693274. doi:10.1159/000023953. 
  4. ^ Taylor, Philip E.; Jonsson, Haflidi (2004). „Thunderstorm asthma”. Current Allergy and Asthma Reports. 4 (5): 409—413. PMID 15283882. doi:10.1007/s11882-004-0092-3. 
  5. ^ Dabrera, G.; Murray, V.; Emberlin, J.; Ayres, J. G.; Collier, C.; Clewlow, Y.; Sachon, P. (2013). „Thunderstorm asthma: An overview of the evidence base and implications for public health advice”. QJM. 106 (3): 207—217. PMID 23275386. doi:10.1093/qjmed/hcs234. 
  6. ^ d'Amato, G.; Vitale, C.; d'Amato, M.; Cecchi, L.; Liccardi, G.; Molino, A.; Vatrella, A.; Sanduzzi, A.; Maesano, C.; Annesi-Maesano, I. (2016). „Thunderstorm-related asthma: What happens and why”. Clinical & Experimental Allergy. 46 (3): 390—396. PMID 26765082. doi:10.1111/cea.12709. 
  7. ^ Office, Met Office Press (2022-06-10). „A change in the pollen season – but is it worse than normal?”. Official blog of the Met Office news team (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-10-26. 
  8. ^ Venables KM, Allitt U, Collier CG, et al. Thunderstorm-related asthma – epidemic 24/25 June 1994. Clin Exp Allergy. 1997;27:725–36.
  9. ^ Nasser, Shuaib M.; Pulimood, Thomas B. (2009). „Allergens and thunderstorm asthma”. Current Allergy and Asthma Reports. 9 (5): 384—390. PMID 19671382. doi:10.1007/s11882-009-0056-8. 
  10. ^ Pulimood TB, Corden JM, Bryden C, et al. Epidemic asthma and the role of the fungal mold Alternaria alternate. J Allergy Clin Immunol. 2007;120:610–7.
  11. ^ „Thunderstorm asthma: how seasonal weather can affect human health”. the Guardian (na jeziku: engleski). 2016-11-24. Pristupljeno 2022-10-26. 
  12. ^ Matsuwaki, Yoshinori; Wada, Kota; White, Thomas; Moriyama, Hiroshi; Kita, Hirohito (2012). „Alternaria Fungus Induces the Production of GM-CSF, Interleukin-6 and Interleukin-8 and Calcium Signaling in Human Airway Epithelium through Protease-Activated Receptor 2”. International Archives of Allergy and Immunology. 158: 19—29. PMID 22627362. doi:10.1159/000337756. 
  13. ^ „Thunderstorm asthma. The National Asthma Council Australia”. www.nationalasthma.org.au. Pristupljeno 2022-10-27. 
  14. ^ a b v g d Australia, Healthdirect (2022-07-11). „Thunderstorm asthma”. www.healthdirect.gov.au (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-10-27. 
  15. ^ Carlo Lombardi,1 Eleonora Savi,2 Erminia Ridolo,3 Giovanni Passalacqua,4 and Giorgio Walter Canonica4, Is allergic sensitization relevant in severe asthma? Which allergens may be culprit? World Allergy Organ J. 2017; 10(1): 2. Published online 2017 Jan 6. . doi:10.1186/s40413-016-0138-8.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Грмљавинска_астма&oldid=27791355”