Ријад

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ријад
арап. ‏الرياض 

Riyadh city.jpg
Панорама Ријада

Грб
Основни подаци
Држава Застава Саудијске Арабије Саудијска Арабија
Емират Ал Ријад
Становништво
Становништво (2013.) 5.899.528
Агломерација 6.800.000
Географске карактеристике
Координате 24°39′N 46°43′E / 24.65, 46.71
Надморска висина 612 m м
Површина 1.000 км²
Ријад на мапи Саудијске Арабије
{{{alt}}}
Ријад
Ријад на мапи Саудијске Арабије
Остали подаци
Градоначелник Абдул Азиз ибн Ајаф Ал-Микрин
Веб-страна arriyadh.com

Ријад (арап. الرياض , ar-Riyāḍ) је главни и највећи град у Саудијске Арабије. Такође је главни град провинције Ар Ријад и налази се у историјском региону Нејд.[1] Географски је смештен у централном делу арабијског полуострва. Број становника у Риаду је близу 6 милиона, што је преко 20% популације целе државе.


Назив града[уреди]

Име Ријад је изведено из арапске речи равда у множини, што значи место башта и дрвећа. Ријад је више од 1500 година плодоносно место у срцу арабијског полуострва због многих вадија (суво корито реке које се преплави током кишних периода).

Историја града[уреди]

Дворац Ал Масмак

У временима пре ислама насеобина на месту данашњег града се звала Хајр (арап. حجر ) и према записима основало ју је племе Бану Ханифа. Хајр је био седиште провинције Ал-Јамамах чији су управници контролисали већи део централне и источне Арабије за време ере Омејадскога калифата и Абасида. Провинција Ал-Јамама се отцепила од Абасидског царства 866 и пала под власт Бану Укхаидира, који је преселио престоницу из Хајра у оближњи ал-Карј. Након тога град Хајр је дуго пропадао. У четрнаестом веку северноафрички путописац Ибн Батута описује Хајр као седиште Ал-Јамама. Такође пише о томе да је то град канала и дрвећа а већина становника прпипадају племену Бани Ханифа. Нешто касније Хајр се поделио у неколико мањих насеобина. Најпознатије су биле Мигрин и Микал, а само име Хајр се спомињало само у локалним народним песмама. Најраније означавање овог подручја као Ал Ријад било је у XVII веку.

Године 1737 Дехам ибн Давас који је побуњениик из околне Манхуфе преузео је Ријад. Ибн Давас је изградио зид који је окруживао различита предграђа Ријада обједињујући тако све у један град. Године 1744 Мухамед ибн Абдел Вахаб (муслимански теолог вахабизма) ујединио је снаге са Мухамедом ибн Саудом, владаром оближњег ал-Дирија. Циљ им је био да успоставе јединствену муслиманску државу, а главни отпор у остварењу тога циља пружао је ибн Давас, који је контролисао Ријад, а био је у савезништву са још неколико градова. Ибн Давас је дуго успеваа да пружа отпор снагама ибн Вахаба и ибн Сауда. Међутим након 27 година борбе Давас је погебао, а Ријад је пао у руке Саудијаца 1773. године. Тада је створена Прва саудијска држава. Прва Саудијска држава пала је под налетом Мухамада Алија од Египта који је интервенисао у име Османског царства. Египатске снаге су разориле саудијску престоницу ал-Дирија 1818. године.[1] Кад је Турки Ал Сауд (Турки ибн Абдалах) обновио државу, односно успоставио Другу саудијску државу 1823. године изабрао је Ријад за престоницу.[2]

Модеран град[уреди]

Изградња финансијског центра Краља Абдулаха

Од малог места на рубу пустиње Ријад је прерастао у регионални па и светски центар и мегалополис. Од некадашњег града опасаног зидовима остали су само фрагменти тог зида и тврђава Масмак. Један је од најбогатијих градова на Блиском истоку, али и међу богатијим у читавом свету. Попут Дубаиа и Абу Дабиа у Емиратима, заслуге иду великом богатству нафтом. Међутим, убрзо се развијају остале услужне гране, туризам и трговина. Постаје и финансијски центар региона због развоја великих инвестиционих фондова који улажу не само у региону већ у читавом свету.

Убрзано са развојем економије Риад мења и комплетан изглед града. Рађају се нови модерни финансијски блокови као што је Финансијски блок Краља Абдулаха. Архитектонски почиње да личи на многе западне градове. Један од најпрепознатљивијих небодера у граду је Центар Краљевства, са 99 спрата и око 302 метара висине. [3] Риад је подељен у 15 сектора уз тзв. дипломатску четврт. Четврт Олаја је комерцијални и трговачки центар града, где се налази и већина хотела. Краљевска четврт је најпосећенија четврт од стране туриста. Индустријски део је смештен у источном делу града. Ту се налази пре свега погони за прераду нафте који су једни од највећих у читавом свету. Такође ту се налазе и индустрија за прераду воде којом се снабдева читав град. Одеђен део индустијске воде се доводи чак из Персијског залива.

Становништво[уреди]

Риад је један од градова у којој се број станвника вишеструко увећао током задњих деценија. Богатство нафтом и економска моћ довела је до тога да је Риад један од најнасељенијих градова на Блиском истоку. Већи део становништва је муслиманске вероисповести. Међутим у задњим годинама приметно је досељавање и из западних земаља, због запошљавања у интернационалним компанијама. Такође велики број радника долази и из Индије, Пакистана и то пре свега на грађевинским пројектима. Тако да сада 65% становника Ријада чине Саудијци док 35% странци.

Раст становништва[уреди]

Центар Краљевства
Година Број становника Раст (%)
1862. 7.500 -
1918. 18.500 +250%
1924. 30.000 +66,7%
1944. 50.000 +66,7%
1952. 80.000 +60,0%
1960. 150.000 +87,5%
1972. 500.000 +233,3%
1978. 760.000 +52,0%
1987. 1.389.000 +82,8%
1992. 2.776.000 +99,9%
1997. 3.100.000 +11,7%
2001. 4.137.000 +33,5%
2009. 4.873.723 +17,8%
2013. 5.899.528 +21,0%

Клима[уреди]

Температура у Риаду лети може бити веома висока и доћи до 45 °C. Зиме су са друге стране благе са хладним вечерима. Град је смештен у пределу где нема река, али се зими појаве текуће воде услед падавина.

Температуре и падавине у Риаду [4]
Месец јан феб мар апр мај јун јул авг сеп окт нов дец
Највиша температура (°C) 36 38 42 47 51 54 57 54 52 45 41 37
Највиша просечна температура(°C) 26 28 34 42 44 47 52 46 42 38 33 27
Најнижа просечна температура (°C) 6 7 9 11 16 21 23 22 20 13 10 7
Најнижа температура (°C) -19 -8 -3 -1 2 5 6 9 4 1 -4 -12
Падавине (mm) 11 19 3 0 0 0 0 0 0 0 0 4

Референце[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :

Спољашње везе[уреди]

title=Википутовања

Википутовања имају више информација на вези: