Dobrotska torta
| Vrsta jela | Torta |
|---|---|
| Mesto porekla | Dobrota |
| Regije ili država | Crna Gora |
| Deo nacionalne kuhinje | Crnogorska kuhinja |
| Glavni sastojci | Badem, maraskino |
 Mediji: Dobrotska torta | |
| Veština izrade dobrotske torte | |
|---|---|
| Nematerijalno kulturno nasleđe | |
| Region |  Crna Gora |
| Predlagač | Uprava za zaštitu kulturnih dobara |
| Datum upisa | 2013.godina |
Dobrotska torta je poslastica koja ima specifičan način pripreme, duboko ukorenjen u lokalne običaje. Slična je venecijanskoj, imotskoj, peraškoj torti tj. poslasticama koje se spremaju duž jadranske obale. Njeni glavni sastojci su bademi i liker Maraskino, koji se pravi od koštica i lišća višnje.
Originalni recept i veština izrade dobrotske torte, vekovima se čuvao među meštanima. Danas se dobrotska torta može naći na meniju većih restorana u Bokokotorskom zalivu. Zahvaljujući profesoru dr Milenku Pasinoviću iz Kotora, ova kulinarska veština žena iz njegovog kraja, proglašena je 2016. godine za nematerijalno kulturno nasleđe Crne Gore.[1]
Istorijat[uredi | uredi izvor]
Dobrota je status pomorskog naselja dobila još 1717. godine. Kapetani, mornari donosili su porodicama sa putovanja, iz dalekih zemalja, namirnice za kućne potrebe. Tako je u Dobrotu stigao i liker Maraskino koji su domaćice koristile kao dodatak u pripremi dobrotske torte. [2]
Spremala se veoma retko jer je način pripreme bio zahtevan. Naime, dobrotska torta se pekla u saču koji je imao osnovni deo i unutra dodatak u koji se stavljala torta a pod njom žar. Zatim se sač stavljao na starinski šporet napravljen od opeka sa gvozdenom pločom na vrhu koja je morala imati uvek istu temperaturu.
Dobrotska torta je, u ta stara vremena, bila vredan poklon mladencima. Dobroćanke su je pripremale za slave, Božić, Uskrs. Uz nju su služile Rožulin - liker od latica ruža-dobrotskih, a domaćini su otvarali najbolji šampanjac koji su čuvali za posebne prilike. Njen oblik je često podsećao na carsku krunu, pa se verovalo da se dobrotskom tortom i car može poslužiti. Otuda i njen drugi naziv - carska torta[3]
Priprema torte[uredi | uredi izvor]
Za testo tj. koru ove torte, domaćice su u originalnom receptu najpre mutile mast, šećer i žumanca a zatim dodavale brašno. Od ove mase odvajale su manji deo testa za trake za gornji, završni deo. U korom obložen kalup ulivale su fil od belanaca, badema, malo likera marskina, mlevenog keksa i rendane kore limuna. Za završni deo razvijale su tanke trake i tortu ukrašavale listićima badema.
Danas se za pripremu kore koristi puter ili margarin, a umesto likera maraskino često se koristi višnjevača - liker od višnje.
Torta se peče se na umerenoj temperaturi, od 40-60 minuta. Veoma je bitno da se gornji sloj zaštiti pek papirom da ne pregori. Pečena torta se posipa prah šećerom i ostavlja da odstoji bar dva dana pre služenja.[4]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ cliomap.me. „Recept toliko dobar da je zaštićen zakonom”. Pristupljeno 13. 10. 2021.
- ^ bokanews.me. „Gastro Boka: Dobrotska torta”. Pristupljeno 15. 10. 2021.
- ^ kuvajza.me. „dobrotska-torta-2”. Pristupljeno 15. 10. 2021.
- ^ cliomap.me. „Recept toliko dobar da je zaštićen zakonom”. Pristupljeno 15. 10. 2021.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
| Usmena tradicija i jezik |  | |
|---|---|---|
| Scenska (izvođačka) umetnost (muzika, igra, ples i raznovrsne inscenacije) | ||
| Društvena praksa, rituali i praznici (običaji, verovanja, mitovi, svetkovine) | ||
| Znanja i veštine vezane za prirodu i univerzum | ||
| Tadicionalna umetnost (zanati, rukotvorine, kulinarstvo) | ||
