Доброта (насеље)
-
- Друга значења су пописана у чланку Доброта (вишезначна одредница).
| Доброта |
|
|---|---|
|
|
|
| Основни подаци | |
| Држава |  Црна Гора |
| Општина | Општина Котор |
| Становништво | |
| Становништво (2003) | 8.169 |
| Положај | |
| Координате | |
| Временска зона | централноевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 763 m |
 Доброта
Доброта на мапи Црне Горе
|
|
| Остали подаци | |
| Поштански број | 85331 |
| Позивни број | 032 |
| Регистарска ознака | KO |
Координате: 42° 27′ 14" СГШ, 18° 46′ 05" ИГД
Доброта је градско насеље у општини Котор у Црној Гори. Према попису из 2003. било је 8.169 становника (према попису из 1991. било је 7.283 становника).
Садржај |
Географија [уреди]
Смештена у непосредној близини древног града Котора са погледом према Врмцу и Прчњу. Шеталиште у Доброти води неколико километара уз обалу.
Најмногољудније је насеље у општини Котор. Протеже се од Котора, са којим је срасла на југу, и до насеља Љута и истоимене реке на северу, где се налази и северна граница градског подручја Котора, у дужини од 7 километара. Насеље се први пут спомиње у списима которског архива 1260. године, као Dabrathum, затим Dobrotha, из чега се изводи данашњи назив. Насеље Доброта формирало се од традиционалних целина насталих спуштањем појединих братстава са првобитно виших делова на обалу, око ранијих и садашњих цркава.
Историја [уреди]
Доброта је доживела свој препород у XVII и XIX вијеку када је имала највише бродова у Боки. Статус поморског насеља добила је 1717. године. У то време подигнуте су и познате палате добротских породица као што су: Дабиновић-Кокот, Трипковић, Ивановић, Радоничић, Милошевић и др.
Споменици културе [уреди]
Међу споменицима културе, осим сачуваних топонима илирског порекла и материјалних остатака из доба Римљана, треба споменути цркву Св. Илије из XII века, у непосредној близини зграде Завода за биологију мора и Госпе од Милосрђа из XIV века. Својом монументалношћу посебно се овде истиче црква св. Еустахија из XVIII века. Црква Св. Еустахија подигнута је 1773. године у непосредној близини раније цркве, са звоником из прве половине XIX века, знатно оштећен у земљотресу 1979, а потпуно рестаурисан тек 2010. Унутрашњост цркве је рађена у барокном стилу, са олтарима појединих добротских породица. У овој цркви се чувају дела Паола Веровеза, Франа Потенце, Карла Далција и др. познатих мајстора. Посебно је занимљива и збирка са 52 комада чувене добротске чипке из XVII и XVIII века. Олтар ове цркве од пре десетак година краси и импозантан мозаик површине стотинак квадрата, а рад је истакнутог хрватског уметника Еде Муртића. Жупник ове цркве је до своје смрти 2006. године био Дон Бранко Сбутега. У Доброти се налази и црква Св. Матеја, саграђена 1670. године на темељима раније средњовековне цркве. Изграђена је у барокном стилу. У цркви се чувају барокни мермерни олтари, као и чувена слика Ђовани Белинија „Богородица са дететом“.
Демографија [уреди]
У насељу Доброта живи 6.256 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 36,5 година (35,4 код мушкараца и 37,5 код жена). У насељу има 2649 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,03.
Становништво у овом насељу веома је хетерогено, а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.
|
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2003.[2] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Црногорци | 4.428 | 54,20% | ||
| Срби | 2.067 | 25,30% | ||
| Хрвати | 535 | 6,54% | ||
| Југословени | 51 | 0,62% | ||
| Муслимани | 35 | 0,42% | ||
| Албанци | 32 | 0,39% | ||
| Руси | 14 | 0,17% | ||
| Мађари | 14 | 0,17% | ||
| Македонци | 14 | 0,17% | ||
| Роми | 11 | 0,13% | ||
| Италијани | 9 | 0,11% | ||
| Словенци | 7 | 0,08% | ||
| Немци | 7 | 0,08% | ||
| Египћани | 5 | 0,06% | ||
| Бошњаци | 3 | 0,03% | ||
| непознато | 37 | 0,45% | ||
| м | ж | |||
| ? | 15 | 21 | ||
| 80+ | 49 | 74 | ||
| 75-79 | 60 | 93 | ||
| 70-74 | 108 | 144 | ||
| 65-69 | 158 | 169 | ||
| 60-64 | 190 | 212 | ||
| 55-59 | 222 | 234 | ||
| 50-54 | 297 | 361 | ||
| 45-49 | 298 | 326 | ||
| 40-44 | 273 | 335 | ||
| 35-39 | 261 | 326 | ||
| 30-34 | 266 | 295 | ||
| 25-29 | 251 | 317 | ||
| 20-24 | 290 | 350 | ||
| 15-19 | 335 | 301 | ||
| 10-14 | 286 | 253 | ||
| 5-9 | 262 | 248 | ||
| 0-4 | 264 | 225 | ||
| просек | 295 | 27 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 3073 | 1117 | 1764 | 96 | 83 | 13 |
| Женски | 3558 | 997 | 1897 | 465 | 186 | 13 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 1130 | 1 | 1 | 1 | 79 | 55 | 34 | 234 | 61 | 211 |
| Женски | 1133 | 3 | 1 | - | 51 | 14 | 5 | 290 | 51 | 51 |
| Оба | 2263 | 4 | 2 | 1 | 130 | 69 | 39 | 524 | 112 | 262 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 16 | 45 | 96 | 73 | 69 | 88 | 4 | - | 62 | |
| Женски | 44 | 44 | 94 | 151 | 239 | 64 | 2 | - | 29 | |
| Оба | 60 | 89 | 190 | 224 | 308 | 152 | 6 | - | 91 |
Референце [уреди]
- ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Подгорица, септембар 2005, COBISS-ID 8764176
- ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Подгорица, септембар 2004, ISBN 86-84433-00-9
- ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Подгорица, октобар 2004, COBISS.CG-ID 8489488
Спољашње везе [уреди]
|
|||||
