Доброта (насеље)

Координате: 42° 27′ 42″ С; 18° 45′ 55″ И / 42.46158° С; 18.76518° И / 42.46158; 18.76518
С Википедије, слободне енциклопедије
Доброта
Административни подаци
ДржаваЦрна Гора
ОпштинаКотор
Становништво
 — (2011)Раст 8.189
Географске карактеристике
Координате42° 27′ 42″ С; 18° 45′ 55″ И / 42.46158° С; 18.76518° И / 42.46158; 18.76518
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина763 m
Доброта на карти Црне Горе
Доброта
Доброта
Доброта на карти Црне Горе
Остали подаци
Поштански број85331
Позивни број032
Регистарска ознакаKO

Доброта је градско насеље у општини Котор, у Црној Гори. Према попису из 2011. било је 8.189 становника.

Географија[уреди | уреди извор]

Смештена у непосредној близини древног града Котора са погледом према Врмцу и Прчњу. Шеталиште у Доброти води неколико километара уз обалу.

Најмногољудније је насеље у општини Котор. Протеже се од Котора, са којим је срасла на југу, и до насеља Љута и истоимене реке на северу, где се налази и северна граница градског подручја Котора, у дужини од 7 километара. Насеље се први пут спомиње у списима которског архива 1260. године, као Dabrathum, затим Dobrotha, из чега се изводи данашњи назив. Насеље Доброта формирало се од традиционалних целина насталих спуштањем појединих братстава са првобитно виших делова на обалу, око ранијих и садашњих цркава.

Историја[уреди | уреди извор]

Доброта је доживела свој препород у XVII и XIX вијеку када је имала највише бродова у Боки. Статус поморског насеља добила је 1717. године. У то време подигнуте су и познате палате добротских породица као што су: Дабиновић-Кокот, Трипковић, Ивановић, Радоничић, Милошевић и др. Његош је католичке Доброћане сматрао Србима. Написао им је пјесму Србин Србима на части захвљаује. [1] [2] [3] Павле Ровински је записао да је Доброта насељена од Црногораца, који су прешли на католичку веру. Од свих места у Боки, од Црногораца је највише нападана, па је свака палата имала пушкарницу. У његово време, многе палате су већ биле пусте, а стил живота им се доста разликовао од осталих Бокеља.[4]

Споменици културе[уреди | уреди извор]

Међу споменицима културе, осим сачуваних топонима илирског порекла и материјалних остатака из доба Римљана, треба споменути цркву Св. Илије из XII века, у непосредној близини зграде Завода за биологију мора и Госпе од Милосрђа из XIV века. Својом монументалношћу посебно се овде истиче црква св. Еустахија из XVIII века. Црква Св. Еустахија подигнута је 1773. године у непосредној близини раније цркве, са звоником из прве половине XIX века, знатно оштећен у земљотресу 1979, а потпуно рестаурисан тек 2010. Унутрашњост цркве је рађена у барокном стилу, са олтарима појединих добротских породица. У овој цркви се чувају дела Паола Веровеза, Франа Потенце, Карла Далција и др. познатих мајстора. Посебно је занимљива и збирка са 52 комада чувене добротске чипке из XVII и XVIII века. Олтар ове цркве од пре десетак година краси и импозантан мозаик површине стотинак квадрата, а рад је истакнутог хрватског уметника Еде Муртића. Жупник ове цркве је до своје смрти 2006. године био Дон Бранко Сбутега. У Доброти се налази и црква Св. Матеја, саграђена 1670. године на темељима раније средњовековне цркве. Изграђена је у барокном стилу. У цркви се чувају барокни мермерни олтари, као и чувена слика Ђовани БелинијаБогородица са дететом“.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Доброта живи 6.256 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 36,5 година (35,4 код мушкараца и 37,5 код жена). У насељу има 2.649 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,09.

Становништво у овом насељу веома је хетерогено, а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[5]
Година Становника
1948. 906
1953. 1.223
1961. 1.630
1971. 3.192
1981. 5.435
1991. 7.283 7.203
2003. 8.450 8.169
2011. 8.189
Етнички састав према попису из 2003.[6]
Црногорци
  
4.428 54,20%
Срби
  
2.067 25,30%
Хрвати
  
535 6,54%
Југословени
  
51 0,62%
Муслимани
  
35 0,42%
Албанци
  
32 0,39%
Руси
  
14 0,17%
Мађари
  
14 0,17%
Македонци
  
14 0,17%
Роми
  
11 0,13%
Италијани
  
9 0,11%
Словенци
  
7 0,08%
Немци
  
7 0,08%
Египћани
  
5 0,06%
Бошњаци
  
3 0,03%
непознато
  
37 0,45%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Томановић 2007, стр. 109.
  2. ^ Петровић Његош, Петар II (1884). Црногорка, бр. 26., од 9. августа, Србин Србина на части захваљује (PDF). Цетиње. 
  3. ^ Петровић Његош, Петар II (приступљено 25.1.2017). Сајт: Његош, пјесма: СРБИН СРБИМА НА ЧАСТИ ЗАХВАЉУЈЕ, 1833. година.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  4. ^ Ровински 2004, стр. 11, 247.
  5. ^ Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176. 
  6. ^ Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0. 
  7. ^ Становништво, пол и старост, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. октобар 2004. COBISS.CG-ID 8489488. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]