Котор

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Котор (вишезначна одредница).
Котор

Поглед на Котор и Боку которску
Поглед на Котор и Боку которску

Грб
Основни подаци
Држава Застава Црне Горе Црна Гора
Општина Општина Котор
Становништво
Становништво (2003) 6.633 [1]
Положај
Координате 42°25′20″N 18°46′11″E / 42.422166, 18.769833
Временска зона централноевропска:
UTC+1
Надморска висина -10 m
Котор на мапи Црне Горе
{{{alt}}}
Котор
Котор на мапи Црне Горе
Остали подаци
Поштански број 85330
85339
Позивни број 032
Регистарска ознака KO


Координате: 42° 25′ 20" СГШ, 18° 46′ 11" ИГД


Котор је градско насеље у општини Котор у Црној Гори на обали Бококоторског залива. Према попису из 2003. било је 1.331 становника (према попису из 1991. било је 1.401 становника.

Географија[уреди]

Стара медитеранска которска лука, окружена градским зидинама, је врло добро сачувана и под заштитом је УНЕСКО-а, као светска културна баштина. Између 1420-1797 Котор је са околином припадао Венецији па је венецијански утицај оставио траг на градској архитектури. Которски залив (Бока которска) један је од најдубљих и најдужих залива на Јадранском мору па се често назива најјужнијим фјордом Европе. Литице Орјена и Ловћена наткриљују град.

Историја[уреди]

Котор је први пут био насељен у време античког Рима, када је био познат као Acruvium и био део римске провинције Далмације. Ascrivium или Ascruvium први пут се помиње 168. п. н. е.

Котор је био утврђен још од раног средњег века, када је император Јустинијан I сазидао тврђаву изнад Ascrivium-а 535, после протеривања Гота, а други град је вероватно сазидао Константин Порфирогенит у 10. веку на висијама изнад града. Град су 840. похарали Сарацени.

Године 1002. запосео га је самопроглашени бугарски цар Самуило. У време цара Василија II опет припада Византији.

Котор у Зети и Србији[уреди]

Након формирања Кнежевине Зете (1042 - 1078) под Војислављевићима, Котор је делимично аутономан град, а илиро-романско градско становништво бива постепено асимиловано од досељеника из оближњих словенских жупа. Котор је делимично аутономан град и у Краљевини Зети, од 1078. године до првих деценија XII века. Због покушаја укидања аутономије, Котор прилази Византији, а Зета 1143. губи статус краљевине и постаје вазална кнежевина Византије. Освајањем Котора од стране Рашке (Србије) Стефана Немање, 1187. године, постаје остаје дјелимично аутономан град и главна лука касније Краљевине Србије (до 1346) и Српског царства, до његове пропасти (1371). У то време град је већ био епископско седиште, подређено надбискупу у Барију, а у 13. веку су установљени доминикански и фрањевачки манастири да спрече ширење богумилства. У 14. веку трговина града Cattaro, како је тада зван у латинским изворима (у српским се назива “Котор, град краљев”), конкурисала је дубровачкој и изазивала завист Венеције. Треба споменути да је град Котор имао статут из 1301. године, којим се доказује да је увијек имао статус града. За време српске власти, Котор је уживао велику аутономију и повластице.

Под Угарском, Венецијом и Босном[уреди]

Слабљење српске државе после Косовске битке 1389. оставило је град без заштите, и пошто је наизменице падао у руке Млечана, Мађара и Босанаца. Котор је под Краљевином Угарском, од 1371 - 1378. године, па годину дана под Венецијом. Поново је у рукама је угарског краља, од 1379. до 1385. Након Угарске, Краљевина Босна (Твртко I) држи Котор шест година, од 1385. до 1391. године. Босански краљ у њему кује и свој новац.

Котор, независан град - република (1391 - 1420)[уреди]

Готово тридесет година (1391 - 1420) Котор је постојао као независтан град- република, све док није, на сопствену иницијативу, услед опасности од експанзије Османског царства, затражио помоћ Млетачке републике.

Под млетачком, француском и аустријском влашћу[уреди]

Наполеонов новац кован у Котору, 1813. године

Под влашћу Млетачке републике, Котор се налазио од 1420. до 1797. године. Добро утврђени град су опсађивали и Турци 1538. и 1657, посећивала га куга 1572, а готово је уништен у земљотресима 1563. и 1667. По Споразуму из Кампоформија из 1797. прешао је у руке Аустрије. Наполеонови Французи су га окупирали 1805 - 1806, као и од 1807 -1813. године, кујући у њему и свој новац.

Године 1813. град Котор је ослобођен од стране Црногораца и Бокеља (уз помоћ енглеске флоте) али је на захтјев великих сила (после Бечког конгреса) морао бити уступљен Аустрији, која ће њим владати од 1814. до 1918. године. Покушај присилног регрутовања становништва, напуштен 1869, али успешан 1881, изазвао је две краткотрајне побуне међу Кривошијама на западној страни планине Орјена, за које време је Котор био седиште аустријског штаба. У Првом светском рату Котор је био поприште жестоких борби између Црне Горе и Аустроугарске.

Јадранске трупе су 6. новембра 1918. укорачиле на тло Аустроугарске ушавши у Котор.

У Југославији[уреди]

После 1918. Котор је постао део Југославије, а после 1945. део тадашње Социјалистичке Републике Црне Горе у оквиру социјалистичке Југославије.

Трг у Котору
Један од улаза у которски стари град

Дана 15. априла 1979. године, Котор је доживио разоран земљотрес, као и многи градови Црне Горе и цијеле Јадранске обале су претрпели знатна оштећења. Реконструкција је трајала 10 година, па и више за одређена важна здања: Катедрала Светог Трифуна, Црква светог Луке, Кнежева палата итд.

Хотели[уреди]

  • Асторија
  • Марија
  • Вардар
  • Форца Маре
  • Катаро
  • Бокељски двори
  • Вила Панонија
  • Амфора
  • Хипокампус

Манифестације[уреди]

  • Свечаности поводом дана Светог Трипуна
  • Међународни фестивал КоторАрт
  • Которски карневал
  • Дани Камелије
  • Которске Љетње Фест
  • Фестивал дјетета
  • Интернационални фестивал моде
  • Бокељска ноћ
  • Међународни љетни карневал

Демографија[уреди]

У насељу Котор живи 1035 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 36,9 година (34,9 код мушкараца и 38,7 код жена). У насељу има 444 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,98.

Становништво у овом насељу веома је хетерогено.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 871 [2]
1953. 950
1961. 1187
1971. 1433
1981. 1332
1991. 1401 1386
2003. 1363 1331
2011. {{{п2011}}}
Етнички састав према попису из 2003.[3]
Црногорци
  
630 47,33%
Срби
  
309 23,21%
Хрвати
  
116 8,71%
Југословени
  
15 1,12%
Албанци
  
12 0,90%
Муслимани
  
11 0,82%
Италијани
  
4 0,30%
Мађари
  
3 0,22%
Бошњаци
  
3 0,22%
Словенци
  
1 0,07%
Македонци
  
1 0,07%
непознато
  
10 0,75%


Образовање[уреди]

Институт за биологију мора

У Котору се налази Институт за биологију мора Универзитета Црне Горе[5]. Također postoje Поморски факултет[6] као и Факултет за туризам и хотелијерство Универзитета Црне Горе[7]. Котор има Студетски дом у Доброти "Спасић-Масера​​".

У средњошколски центар који се налази у Доброти спадају: Гимназија, Средња медицинска школа, Средња економска школа, Наутичка и Бродомашинска школа.

Спорт[уреди]

Галерија[уреди]

Литература[уреди]

  • Група историчара: "Istorijski leksikon Crne Gore" knjiga 1 - 5, Dailly Pres-Vijesti, Podgorica 2006.
  • Група историчара: "Istorija Crne Gore" knjiga 1-6 , Redakcija za istoriju Crne Gore, Titograd - 1967 -1975.

Референце[уреди]

  1. ^ Grad Kotor broj stanovnika
  2. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Подгорица, септембар 2005, COBISS-ID 8764176
  3. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Подгорица, септембар 2004, ISBN 86-84433-00-9
  4. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Подгорица, октобар 2004, COBISS.CG-ID 8489488
  5. ^ Институт за биологију мора Универзитета Црне Горе
  6. ^ Поморски факултет
  7. ^ Факултет за туризам и хотелијерство Универзитета Црне Горе

Спољашње везе[уреди]