Котор

За остале употребе, погледајте Котор (вишезначна одредница).

Котор
Поглед на Котор и Боку которску
Административни подаци
Држава	Црна Гора
Општина	Општина Котор
Географски подаци
Географске координате	42° 25′ 20" СГШ 18° 46′ 11" ИГД
Временска зона	централноевропска: UTC+1
Надморска висина	635 m
Становништво (2003)
број становника	1331
Остали подаци
Поштански број	85330 85339
Позивни број	032
Регистарска ознака	KO
Котор  Котор на мапи Црне Горе

Природни и културно-историјски регион Котора*
Светска баштина Унеска
Држава	Црна Гора
Врста	културна
Критеријум	i, ii, iii, iv
Референца	125
Регија†	Европа
Историја уписа у светску баштину
Упис	1979.  (3. седница)
Додатни упис	1979-2003.
* Име као на звничној листи светске баштине. † Регију је класификовао УНЕСКО.

Котор је градско насеље у општини Котор у Црној Гори на обали Бококоторског залива. Према попису из 2003. било је 1.331 становника (према попису из 1991. било је 1.401 становника.

Географија

Стара медитеранска которска лука, окружена градским зидинама, је врло добро сачувана и под заштитом је УНЕСКО-а, као светска културна баштина. Између 1420-1797 Котор је са околином припадао Венецији па је венецијански утицај оставио траг на градској архитектури. Которски залив (Бока которска) један је од најдубљих и најдужих залива на Јадранском мору па се често назива најјужнијим фјордом Европе. Литице Орјена и Ловћена наткриљују град.

Историја

Котор је први пут био насељен у време античког Рима, када је био познат као Acruvium и био део римске провинције Далмације. Ascrivium или Ascruvium први пут се помиње 168. п. н. е..

Котор је био утврђен још од раног средњег века, када је император Јустинијан I сазидао тврђаву изнад Ascrivium-а 535, после протеривања Гота, а други град је вероватно сазидао Константин Порфирогенит у 10. веку на висијама изнад града. Град су 840. похарали Сарацени.

Године 1002. опљачкали су га Бугари, а касније га је македонски цар Самуило предао Србији, али је град, под заштитом Србије, а у савезу с Дубровником, сачувао недирнутим своје републиканске институције, и своје право да закључује уговоре и учествује у рату. У то време он је већ био епископско седиште а у 13. веку су установљени доминикански и фрањевачки манастири да спрече ширење богумилства

У 14. веку трговина града Cattaro, како је тада зван, конкурисала је дубровачкој и изазивала завист Венеције. Треба споменути да је град Котор имао статут из 1301. године, којим се доказује да је увијек имао статус града. За вријеме династије Немањића, Котор је уживао велику аутономију и повластице. Пад Србије 1389. оставио је град без заштите, и пошто је наизменице падао у руке Млечана и Мађара, коначно је 1420. дошао под млетачку власт.

Котор су опсађивали и Турци 1538. и 1657, посећивала га куга 1572, а готово је уништен у земљотресима 1563. и 1667. По Споразуму из Кампоформија из 1797. прешао је у руке Аустрије; али је 1805, по Пожунском миру, додељен Италији, да би коначно постао део француског царства 1810.

Године 1814, град је враћен Аустрији после Бечког конгреса. Покушај присилног регрутовања становништва, напуштен 1869, али успешан 1881, изазвао је две краткотрајне побуне међу Кривошијама на западној страни планине Орјена, за које време је Котор био седиште аустријског штаба.

У Првом светском рату Котор је био поприште жестоких борби између Црне Горе и Аустроугарске. После 1918. Котор је постао део Југославије, а после 1945. део тадашње Социјалистичке Републике Црне Горе у оквиру социјалистичке Југославије.

Трг у Котору

15. априла 1979. године, Котор је доживио разоран земљотрес, као и многи градови Црне Горе и цијеле Јадранске обале су претрпели знатна оштећења. Реконструкција је трајала 10 година, па и више за одређена важна здања: Катедрала Светог Трифуна, Црква светог Луке, Кнежева палата итд.

Хотели

• Асторија
• Марија
• Вардар
• Форца Маре
• Катаро
• Бокељски двори
• Вила Панонија
• Анфора

Манифестације

• Свечаности поводом дана Светог Трипуна
• Међународни фестивал КоторАрт
• Которски карневал
• Дани Камелије
• Которске Љетње Фест
• Фестивал дјетета
• Интернеционални фестивал моде
• Бокељска ноћ
• Међународни љетни карневал

Демографија

У насељу Котор живи 1035 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 36,9 година (34,9 код мушкараца и 38,7 код жена). У насељу има 444 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,98.

Становништво у овом насељу веома је хетерогено.

График промене броја становника током 20. века

Демографија Година Становника 1948. 871 1953. 950 1961. 1187 1971. 1433 1981. 1332 1991. 1401 1386 2003. 1363 1331

Етнички састав према попису из 2003.
Црногорци			630	47,33%
Срби			309	23,21%
Хрвати			116	8,71%
Југословени			15	1,12%
Албанци			12	0,90%
Муслимани			11	0,82%
Италијани			4	0,30%
Мађари			3	0,22%
Бошњаци			3	0,22%
Словенци			1	0,07%
Македонци			1	0,07%
непознато			10	0,75%

Становништво према полу и старости

	м			ж
?	1			3
80+	11			23
75-79	10			17
70-74	13			16
65-69	18			32
60-64	22			31
55-59	27			37
50-54	64			57
45-49	43			79
40-44	60			61
35-39	28			38
30-34	38			47
25-29	47			37
20-24	66			47
15-19	65			63
10-14	43			53
5-9	46			39
0-4	27			22
просек	47			4

Домаћинства

Број домаћинстава по пописима од 1948-2003. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2003. Број домаћинстава 307 322 398 460 422 443 450

Домаћинства по броју чланова по попису од 2003. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просечан број чланова Број домаћинстава 444 102 101 64 102 49 17 4 2 2 1

Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/ Неудата	Ожењен/ Удата	Удовац/ Удовица	Разведен/ Разведена	Непознато
Мушки	513	221	263	13	14	2
Женски	588	180	273	79	53	3

Становништво према делатности коју обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија	Производња и снабдевање...	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	183	-	1	-	14	8	1	34	6	22
Женски	195	-	-	-	10	1	-	53	8	4
Оба	378	-	1	-	24	9	1	87	14	26
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	2	6	24	13	8	27	-	-	17
Женски	8	8	23	27	30	20	-	-	3
Оба	10	14	47	40	38	47	-	-	20

Образовање

Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири. Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Институт за биологију мора

У Котору се налази Институт за биологију мора Универзитета Црне Горе. Такође у Котору постоје Поморски факултет као и Факултет за туризам и хотелијерство Универзитета Црне Горе. Котор има студетски дом у Доброти "Спасић-Масера".

У средњошколски центар који се налази у Доброти спадају Гимназија, Средња медицинска школа, Средња економска школа као и Наутичка и Бродомашинска школа.

Општина Котор суочена са крахом општинског буџета за 2011/12. није расписала конкурс за стипендирање талентованих студената, док стипендирање талентованих ученика и није предвиђено општинским буџетом. Током године 2010/11. додјељено је само 20 стипендија, и за ту сврху је издвојено 20.000 еура, док се, примера ради, за канцеларијски материјал потребан Општини годишње издваја 25.000 еура.

Спорт

Најуспешнији спортски клуб из Котора је ВК Приморац.

Галерија

• 

  Катедрала светог Трифуна

• 

  Српска православна црква светог Николе

• 

  Улаз у которску тврђаву

• 

  Положај Котора и стање посједа 1441. године (по продору С. В. Косаче у Зету).

• 

  Бока которска

• 

  Улица у Котору

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Котор

• Kotor historical and tourist information with a lot of pictures
• UNESCO: Natural and Culturo-Historical Region of Kotor
• Фондација за културу и традицију Боке "Пројекат Растко-Бока" Херцег-Нови
• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
• Сателитска мапа (Wikimapia)
• Гугл сателитска мапа (Maplandia)
• План насеља на мапи (Mapquest)
• Три галерије Котора и катедрале Св. Трипуна - фотографије Стевана Кордића