Котор
-
- Друга значења су пописана у чланку Котор (вишезначна одредница).
| Котор |
|
|---|---|
|
|
|
 |
|
| Основни подаци | |
| Држава |  Црна Гора |
| Општина | Општина Котор |
| Становништво | |
| Становништво (2003) | 1331 |
| Положај | |
| Координате | |
| Временска зона | централноевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 635 m |
 Котор
Котор на мапи Црне Горе
|
|
| Остали подаци | |
| Поштански број | 85330 85339 |
| Позивни број | 032 |
| Регистарска ознака | KO |
Координате: 42° 25′ 20" СГШ, 18° 46′ 11" ИГД
| Природни и културно-историјски регион Котора* | |
|---|---|
| Светска баштина Унеска | |
.jpg) |
|
| Поглед на Котор
|
|
| Држава | Црна Гора |
| Врста | културна |
| Критеријум | i, ii, iii, iv |
| Референца | 125 |
| Регија† | Европа |
| Историја уписа у светску баштину | |
| Упис | 1979. (3. седница) |
| Додатни упис | 1979-2003. |
| * Име као на звничној листи светске баштине. † Регију је класификовао УНЕСКО. |
|
Котор је градско насеље у општини Котор у Црној Гори на обали Бококоторског залива. Према попису из 2003. било је 1.331 становника (према попису из 1991. било је 1.401 становника.
Садржај |
Географија [уреди]
Стара медитеранска которска лука, окружена градским зидинама, је врло добро сачувана и под заштитом је УНЕСКО-а, као светска културна баштина. Између 1420-1797 Котор је са околином припадао Венецији па је венецијански утицај оставио траг на градској архитектури. Которски залив (Бока которска) један је од најдубљих и најдужих залива на Јадранском мору па се често назива најјужнијим фјордом Европе. Литице Орјена и Ловћена наткриљују град.
Историја [уреди]
Котор је први пут био насељен у време античког Рима, када је био познат као Acruvium и био део римске провинције Далмације. Ascrivium или Ascruvium први пут се помиње 168. п. н. е.
Котор је био утврђен још од раног средњег века, када је император Јустинијан I сазидао тврђаву изнад Ascrivium-а 535, после протеривања Гота, а други град је вероватно сазидао Константин Порфирогенит у 10. веку на висијама изнад града. Град су 840. похарали Сарацени.
Године 1002. запосео га је самопроглашени бугарски цар Самуило. У време цара Василија II опет припада Византији. Нешто пре 1186. године осваја га српски велики жупан Стефан Немања. У то време град је већ био епископско седиште, подређено надбискупу у Барију, а у 13. веку су установљени доминикански и фрањевачки манастири да спрече ширење богумилства
У 14. веку трговина града Cattaro, како је тада зван у латинским изворима (у српским се назива “Котор, град краљев”), конкурисала је дубровачкој и изазивала завист Венеције. Треба споменути да је град Котор имао статут из 1301. године, којим се доказује да је увијек имао статус града. За време српске власти, Котор је уживао велику аутономију и повластице. Слабљење српске државе после Косовске битке 1389. оставило је град без заштите, и пошто је наизменице падао у руке Млечана и Мађара, коначно је 1420. дошао под млетачку власт.
Котор су опсађивали и Турци 1538. и 1657, посећивала га куга 1572, а готово је уништен у земљотресима 1563. и 1667. По Споразуму из Кампоформија из 1797. прешао је у руке Аустрије; али је 1805, по Пожунском миру, додељен Италији, да би коначно постао део француског царства 1810.
Године 1814, град је враћен Аустрији после Бечког конгреса. Покушај присилног регрутовања становништва, напуштен 1869, али успешан 1881, изазвао је две краткотрајне побуне међу Кривошијама на западној страни планине Орјена, за које време је Котор био седиште аустријског штаба.
У Првом светском рату Котор је био поприште жестоких борби између Црне Горе и Аустроугарске. После 1918. Котор је постао део Југославије, а после 1945. део тадашње Социјалистичке Републике Црне Горе у оквиру социјалистичке Југославије.
Дана 15. априла 1979. године, Котор је доживио разоран земљотрес, као и многи градови Црне Горе и цијеле Јадранске обале су претрпели знатна оштећења. Реконструкција је трајала 10 година, па и више за одређена важна здања: Катедрала Светог Трифуна, Црква светог Луке, Кнежева палата итд.
Хотели [уреди]
- Асторија
- Марија
- Вардар
- Форца Маре
- Катаро
- Бокељски двори
- Вила Панонија
- Амфора
Манифестације [уреди]
- Свечаности поводом дана Светог Трипуна
- Међународни фестивал КоторАрт
- Которски карневал
- Дани Камелије
- Которске Љетње Фест
- Фестивал дјетета
- Интернационални фестивал моде
- Бокељска ноћ
- Међународни љетни карневал
Демографија [уреди]
У насељу Котор живи 1035 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 36,9 година (34,9 код мушкараца и 38,7 код жена). У насељу има 444 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,98.
Становништво у овом насељу веома је хетерогено.
|
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2003.[2] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Црногорци | 630 | 47,33% | ||
| Срби | 309 | 23,21% | ||
| Хрвати | 116 | 8,71% | ||
| Југословени | 15 | 1,12% | ||
| Албанци | 12 | 0,90% | ||
| Муслимани | 11 | 0,82% | ||
| Италијани | 4 | 0,30% | ||
| Мађари | 3 | 0,22% | ||
| Бошњаци | 3 | 0,22% | ||
| Словенци | 1 | 0,07% | ||
| Македонци | 1 | 0,07% | ||
| непознато | 10 | 0,75% | ||
| м | ж | |||
| ? | 1 | 3 | ||
| 80+ | 11 | 23 | ||
| 75-79 | 10 | 17 | ||
| 70-74 | 13 | 16 | ||
| 65-69 | 18 | 32 | ||
| 60-64 | 22 | 31 | ||
| 55-59 | 27 | 37 | ||
| 50-54 | 64 | 57 | ||
| 45-49 | 43 | 79 | ||
| 40-44 | 60 | 61 | ||
| 35-39 | 28 | 38 | ||
| 30-34 | 38 | 47 | ||
| 25-29 | 47 | 37 | ||
| 20-24 | 66 | 47 | ||
| 15-19 | 65 | 63 | ||
| 10-14 | 43 | 53 | ||
| 5-9 | 46 | 39 | ||
| 0-4 | 27 | 22 | ||
| просек | 47 | 4 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 513 | 221 | 263 | 13 | 14 | 2 |
| Женски | 588 | 180 | 273 | 79 | 53 | 3 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 183 | - | 1 | - | 14 | 8 | 1 | 34 | 6 | 22 |
| Женски | 195 | - | - | - | 10 | 1 | - | 53 | 8 | 4 |
| Оба | 378 | - | 1 | - | 24 | 9 | 1 | 87 | 14 | 26 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 2 | 6 | 24 | 13 | 8 | 27 | - | - | 17 | |
| Женски | 8 | 8 | 23 | 27 | 30 | 20 | - | - | 3 | |
| Оба | 10 | 14 | 47 | 40 | 38 | 47 | - | - | 20 |
Образовање [уреди]
 |
Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири. Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење. |
Још у 14. веку у Котору је постојала Граматикална школа.
У Котору се налази Институт за биологију мора Универзитета Црне Горе. Такође у Котору постоје Поморски факултет као и Факултет за туризам и хотелијерство Универзитета Црне Горе. Котор има студетски дом у Доброти „Спасић-Масера“.
У средњошколски центар који се налази у Доброти спадају Гимназија, Средња медицинска школа, Средња економска школа као и Наутичка и Бродомашинска школа.
Општина Котор суочена са крахом општинског буџета за 2011/12. није расписала конкурс за стипендирање талентованих студената, док стипендирање талентованих ученика и није предвиђено општинским буџетом. Током године 2010/11. додјељено је само 20 стипендија, и за ту сврху је издвојено 20.000 евра, док се, примера ради, за канцеларијски материјал потребан Општини годишње издваја 25.000 евра.
Спорт [уреди]
Најуспешнији спортски клуб из Котора је ВК Приморац.
Галерија [уреди]
-
Катедрала светог Трифуна
-
Српска православна црква светог Николе
-
Улаз у которску тврђаву
-
Положај Котора и стање посједа 1441. године (по продору С. В. Косаче у Зету).
-
Бока которска
-
Улица у Котору
Референце [уреди]
- ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Подгорица, септембар 2005, COBISS-ID 8764176
- ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Подгорица, септембар 2004, ISBN 86-84433-00-9
- ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Подгорица, октобар 2004, COBISS.CG-ID 8489488
Спољашње везе [уреди]
- Kotor historical and tourist information with a lot of pictures
- UNESCO: Natural and Culturo-Historical Region of Kotor
- Фондација за културу и традицију Боке „Пројекат Растко-Бока“ Херцег-Нови
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Сателитска мапа (Wikimapia)
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
- Три галерије Котора и катедрале Св. Трипуна - фотографије Стевана Кордића
|
|||||
