Dragan Papazoglu
Dragan Papazoglu | |
|---|---|
| Datum rođenja | 1778. |
| Mesto rođenja | Studeno Bučje, Osmansko carstvo |
| Datum smrti | 1808. |
| Mesto smrti | Krnja Jela,  Karađorđeva Srbija |
Dragan Papazoglu (Popović[1]) (Studeno Bučje, oko 1778 — Krnja Jela, 1808) bio je bimbaša Crnorečke nahije i jedan od najvećih junaka Prvog srpskog ustanka. Njegovo junaštvo je opevao u svom istorijskom spevu Serbijanka Sima Milutinović Sarajlija.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Rodom je bio iz zagorskog sela Studeno Bučje u Berkovačkoj nahiji. Otac mu je bio sveštenik. Kada je čuo za dobrovoljce koji su se skupljali oko Pazvanoglua, napustio je svoje roditelje i prešao u njegov tabor. Tu je služio sve do trenutka kada je Pazvanoglu raspustio svoju hajtu i krdžalije posle izmirenja sa sultanom. Zatim se pridružio Aliji Gušincu, krdžalijskom vođi, i kada se digla buna na dahije u Šumadiji došao je u Beograd.[2]
Za vreme Bećir-pašine misije u Beogradu prelazi na stranu ustanika krajem 1804. godine. Posle osvajanja Beograda dolazi u Crnorečku nahiju krajem 1806. godine. Prvo je bio u četi popa Radoslava iz Planinice, u Crnoj Reci, kao jedan od njegovih najboljih boraca gde se odmah istakao u osvajanju kule čitlučkog gospodara sela Podgorac Osman-bega. Glas velikog i neustrašivog junaka dobio je prilikom boja kod sela Vrbovac, kada je zajedno sa Hajduk Veljkom razbio u jurišu Ćor-Solimana, ajana zaječarskog. Učestvovao je u velikoj bici na Malajnici 1807. godine, kada je verovatno dobio čin bimbaše. Kao hrabrog ratnika Karađorđe je tada odredio Papazoglua za jednog od trojice bimbaša u Crnorečkoj nahiji. Kada je bio oslobođen Gurgusovac, Papazoglu je zajedno sa pirotskim bimbašama Mitom i Marinkom, prešao u Gurgusovačku nahiju, da brani ovaj kraj od turskih napada iz pravca Pirota i Berkovice. Posle kraćeg vremena se vraća u Crnu Reku.[3] Godine 1807. on je duboko upadao na tursku teritoriju, sa odredom od nekoliko stotina ljudi, pešaka i konjanika, sve do Berkovice, Sofijskog polja i planine Vitoše. U Sofijskom polju odred Papazogluovih boraca se susreo sa Turcima, koji su bili dočekani plotunima i odmah bili suzbijeni uz velike gubitke. U ovom boju, Papazoglu je podelio megdan sa Turčinom Deli-Doluom, koga je posle upotreba kubura i sabalja, smrskao ratnom sekirom. Posle pobede nad Turcima, vraća se sa svojim ljudima i bogatim plenom preko Stare planine u Crnu Reku. Njegovo junaštvo i bogati plen su izazvali veliku zavist kod Petra Džode, vojvode Crnorečke nahije. U svojoj zavisti i zlobi jedne noći je potajno ubio Papazoglua, kod Krnje Jele, na putu od Crne Reke u Resavu. Sumnja se da su ubistvu kumovali Hajduk Veljko i Petar Dobrnjac. Smrt Dragana Papazoglua, koji nije imao više od 30 godina, je izazvala veliku žalost Karađorđa, koji je zaplakao videvši njegovu odsečenu glavu.[4]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Milićević 1888, str. 510.
- ^ Perović 1954, str. 38.
- ^ Lilić 1999, str. 40.
- ^ Lilić 1999, str. 39.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Milićević Đ., Milan (1888). Pomenik znamenitih ljudi u srpskog naroda novijeg doba. Beograd.
- Perović, Radoslav (1954). Prilozi za istoriju prvog srpskog ustanka: neobjavljena građa. Beograd.
- Lilić, Borislava (1999). Iz prošlosti srpsko-bugarskih odnosa. Beograd.
