Душевна музика
| Duševna muzika | |
|---|---|
 korice knjige | |
| Nastanak | |
| Orig. naslov | Soul Music |
| Autor | Teri Pračet |
| Dizajner korica | Džoš Kirbi |
| Zemlja | Ujedinjeno Kraljevstvo |
| Jezik | engleski jezik (original) |
| Sadržaj | |
| Žanr / vrsta dela | fantastika, komedija |
| Mesto i vreme radnje | Disksvet |
| Izdavanje | |
| Izdavač | Victor Gollanez Ltd. |
| Datum | 1994. |
| Prevod | |
| Prevodilac | Aleksandar Milajić |
| Klasifikacija | |
| ISBN ? | 978-86-7436-190-0 |
Duševna muzika (engl. Soul Music; izdat 1994) je šesnaesti roman Terija Pračeta o Disksvetu.
Radnja[uredi | uredi izvor]
Suzan je lepa i ćutljiva devojka koja ima sposobnost da „postane nevidljiva“ kada to želi, a posebno kada je gospođa Guzina, upravnica internata poziva na razgovore u svoju kancelariju. Iako je veoma talentovana za sportove gde se zahteva da nekakvim štapom „opauči“ nešto, devojke iz internata je ne žele u svojoj ekipi, jer im je suviše čudna. Onda otkriva i zašto-njen deda je personifikacija smrti. Od njega je nasledila razne talente, kao što je sećanje koje je pristizalo kako iz prošlosti, tako i iz budućnosti. Za svoje poreklo saznaje kada su pomoćnici Smrti- pacovska smrt, konj Binki i čarobnjak Albert (uz pomoć vrane prevodioca) zatražili od nje da preuzme dedin „posao“, jer je Smrt pao u depresiju i otišao u legiju stranaca. Iako nerado, Suzan je prihvatila da oduzima život ljudima širom Disksveta, ali odlučuje da u sve to uvede „malo reda“ i da preuzme pravdu u svoje ruke. Tako je spasila život mladiću Impu koji je iz varošice došao u veliki Ank-Morpork da postane najveći muzičar svih vremena. Ono što je previdela je da je to upravo odgovaralo Muzici, svestvoriteljki svemira, pa je ona, uz pomoć bogova, preuzela Impa kako bi kroz njega očarala ceo Disksvet. Još ranije su mladić Imp (umetnički Badi), trol Krečko (umetnički Klif) i patuljak Glod (umetnički Glod (patuljci nemaju mašte)) osnovali grupu pod nazivom Kamenje i rokanje. Uz pomoć Muzike, ova grupa stvara magičan ritam i tera ljude da rade lude stvari. Nisu imuni ni čarobnjaci koji osećaju potrebu da prave lude frizure i farbaju zidove svoje sobe u crno. Imp zaista postaje najslavniji muzičar svih vremena, ali cena je preskupa. Muzika mu je namenila sudbinu prave zvezde: da brzo proživi i umre mlad. Suzan konačno shvata plan Muzike i juri da po ko zna koji put spase mladog Impa. Pitanje je šta će pobediti: Ljubav ili Muzika...
Citati[uredi | uredi izvor]
„ZANIMLjIVO JE DA MUZIKA, POŠTO JE PO SVOJOJ PRIRODI BESMRTNA, PONEKAD MOŽE PRODUŽITI ŽIVOT ONIMA KOJI SU U NEPOSREDNOM DODIRU S NjOM“, reče Smrt. „PRIMETIO SAM DA SE ČUVENI KOMPOZITORI DRŽE PRILIČNO DUGO. MNOGI SE PRAVE GLUVI KADA IH POZOVEM. PRETPOSTAVLjAM DA TO LUDO ZABAVLjA NEKOG BOGA TAMO NEGDE.“[1]
„Igrali“, Mirno će Ridkali i ponovo pođe duž vrste. „I to je igranje, a? Udaranje u ljude? Bacanje drugih preko ramena? Jurcanje po krčmi? Čak se ni trolovi tako ne ponašaju (Nemoj neko slučajno da bi pomislio da imam nešto protiv tog finog, finog sveta). A vi ste mi još kao neki čarobnjaci. Ostali treba da se ugledaju na vas, ali ne zato što umete da napravite salto u vazduhu. A ti, runac, nemoj da misliš da te nisam video. Bio sam potpuno zgrožen. Siroti blagajnik je morao da prilegne. Igranje, to je ono što se, ako niste znali, radi ukrug. Znate ono kad se uvijaju trake oko jarbola ili se oplete koce ili se ode u balsku dvoranu, a ne kad vitlate ljudima ko patuljci sekirama (i to je fini jedan soj, blagosloveni bili). Je l‘ to jasno?“[1]
