Elektronsko poslovanje

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga

Elektronsko poslovanje (engl. E-business) jeste vođenje poslova na Internetu, što ne podrazumeva samo kupovinu i prodaju, već organizaciju poslovanja firme u mrežnom okruženju, organizovanje poslovne komunikacije prema klijentima i brigu o klijentima.[1]

Izraz elektronsko poslovanje je prvi put upotrebljen od strane američke kompanije IBM da bi se označilo poslovanje uz značajnu primenu savremene, elektronske tehnologije. Do tada se ovaj izraz odnosio na poslovanje u sektoru elektronike. Pod elektronskim poslovanjem podrazumevamo obavljanje poslovnih procesa uz primenu elektronske tehnologije. Elektronska tehnologija podrazumeva kombinovanu upotrebu informacionih tehnologija i telekomunikacija. Ova vrsta tehnologije omogućava slanje velikog broja informacija, na velike daljine u kratkom vremenskom periodu. To omogućava preduzeću, koje u svom poslovanju koristi elektronsku tehnologiju, da ostvari značajne uštede u troškovima poslovanja, efikasnije obavlja svoje zadatke i, samim tim, bude konkurentnije na tržištu.

Danas e-poslovanje ostvaruje ekspanzitivan rast. U dosadašnjem periodu e-poslovanje je doživelo posebnu ekspanziju u maloprodaji, izdavaštvu i u finansijskim uslugama. Generalno posmatrano, prednost elektronskog u odnosu na tradicionalno poslovanje su vezane za povećanje kvaliteta, agilnosti, za dodatne usluge sa jedne strane, i za sniženje prodajnih cena, smanjenje vremena izlaska na tržište, odnosno realizivanje transakcija sa druge strane. Takođe se intezivira zajednički nastup na elektronskom tržištu vezan za razvoj elektronskih partnerstva.

Tradicionalno i elektronsko poslovanje[uredi]

Tradicionalno poslovanje zasnovano je na korišćenju strukturiranih papirnih dokumenata u prethodno definisanoj i opšteprihvaćenoj komunikaciji između učesnika u procesu poslovanja.

Elektronsko poslovanje predstavlja razmenu standardizovanih elektronskih poruka u obavljanju raznih poslova u kompanijama, bankama, upravi, aktivnostima građana i u svim drugim poslovnim transakcijama.

Definisanje elektronskog poslovanja[uredi]

Elektronsko poslovanje (engl. Electronic Business) ili E-poslovanje (engl. e-Business) jeste vođenje poslova na Internetu, što ne podrazumeva samo kupovinu i prodaju, nego i brigu o klijentima i poslovnim partnerima, kao i organizacija poslovanja u sopstvenoj firmi onlajn i organizacija prema klijentima.

Elektronsko poslovanje predstavlja poslovnu transformaciju zasnovanu na:

  • udruživanju preduzeća (integracija)
  • procesu saradnje (kolaboracija)
  • globalnom mrežnom povezivanju korišćenjem Interneta kao medija

Među najvažnijim procesima e-poslovanja se ističu:

  • prikupljanje podataka i informacija
  • marketing (4P – marketing miks): promocija, podrška kupcima, uvođenje novog proizvoda,...
  • onlajn prodaja (proizvoda i usluga)
  • komunikacija

Točak elektronskog poslovanja[uredi]

Poznavanje upotrebe elektronskog poslovanja podrazumeva poznavanje poslovnih procesa elektronskog poslovanja. Konceptualni model Točak elektronskog poslovanja (engl. eBusiness Wheel) opisuje najbitnije procese elektronskog poslovanja.

Sastoji se iz sedam delova koji okružuju klijenta kao polaznu osnovu svih savremenih poslovnih procesa. Osnovni cilj savremenih poslovnih koncepcija jeste zadovoljenje potreba klijenata i formiranje takvog poslovnog okruženja u firmi u kojem će svi poslovni procesi biti u funkciji klijentovih potreba, a da se kao rezultat kvalitetnih odnosa s klijentima pojavi profit.

Točak elektronskog poslovanja se sastoji iz dva glavna dela: strategije elektronskog poslovanja i primene elektronskog poslovanja (operativni procesi). Strategijama elektronskog poslovanja definišu se svi poslovni procesi koji imaju za krajnji cilj zadovoljstvo klijenata i profit firme. Međutim, da bi se ostvario cilj elektronskog poslovanja, potrebno je kreirati i voditi operativne procese koji u osnovi čine elektronsko poslovanje.[2]

Razvoj i oblici elektronskog poslovanja[uredi]

Elektronsko poslovanje se pojavilo početkom 80-ih godina prošlog veka, ali je ubrzan razvoj doživelo poslednjih godina, pre svega zahvaljujući Internetu.

Elektronsko poslovanje podrazumeva obavljanje poslovnih procesa uz primenu elektronske tehnologije. Ova vrsta tehnologije omogućava slanje velikog broja informacija na velike daljine u kratkom vremenskom periodu. To svojstvo elektronske tehnologije omogućava kompanijama koje u svom poslovanju koriste ovu vrstu tehnologije da ostvare značajne uštede u troškovima poslovanja, efikasnije obave svoje zadatke i budu konkurentnije na tržištu.

Elektronsko poslovanje ima vrlo široko područje uticaja i primene, pa bi osnovni oblici bili:

  • e-trgovina (engl. e-commerce) - predstavlja poslovnu komunikaciju i prenos dobara i usluga (kupovina i prodaja)
  • e-bankarstvo (engl. e-banking) - predstavlja poslovanje na relaciji banka-klijent
  • e-uprava (engl. e-government) - predstavlja elektronsko poslovanje u upravi ili administraciji (države, preduzeća, itd.)[3]

Elektronska trgovina[uredi]

Elektronska trgovina (engl. Electronic Commerce) ili E-trgovina (engl. e-Commerce) predstavlja poslovnu komunikaciju i prenos dobara i usluga (kupovina i prodaja), preko mreže i računara, kao i prenos kapitala, korištenjem digitalne komunikacije. Uključuje i ostale poslovne funkcije preduzeća, kao što su marketing, finansije, proizvodnja, prodaja i administrativna funkcija, koje su neophodne u procesu trgovine. Ovakvim načinom definisanja smo izbegli čestu grešku koja podrazumeva poistovjećenje elektronske trgovine sa elektronskim poslovanjem. E-trgovina je ipak samo manji podskup e-poslovanja, zajedno sa oblastima kao što su elektronsko bankarstvo, mobilno poslovanje, virtuelne organizacije, elektronske berze, elektronsko poslovanje u javnoj upravi, itd.

Poslovanjem po principima elektronske trgovine, Internet pruža niz mogućnosti za maloprodaju:

  • nisu potrebne skupe nekretnine niti aranžiranje izloga
  • neophodno je minimalno prodajno osoblje
  • postoji mogućnost da se prodaje kupcima na bilo kojem geografskom području
  • omogućena je trenutna komunikacija
  • prezentuje se interaktivni multimedijalni katalog koji može da pruži onoliko informacija koliko kupac želi (bez skupih klasičnih kataloga i poštanskih troškova)
  • veoma brzo se može vršiti prilagođavanje za promene u prodajnim cenama i nivou zaliha
  • velika je mogućnost adaptacije zahtevima kupaca

S druge strane javljaju se i određeni problemi u prodaji preko Interneta:

  • mnogi potencijalni kupci još uvek ne koriste Internet
  • mnogi nemaju brze veze
  • kupovina preko Interneta zahteva veliku dozu poverenja (sa obe strane)
  • ugrožena privatnost: lična (proaktivni marketing, cookies), finansijska (zloupotreba kartica)
  • problem stvarnog postojanja prodavca na Internetu
  • bezbednost obavljanja transakcije

Neophodno je navesti i set osnovnih stvari koje sajber trgovce čine uspešnim:

  • popusti
  • super selekcija: bogata ponuda
  • posebne usluge: podsećanje na važne datume, postprodajne usluge, ...
  • komfor: iz fotelje, non-stop, mesecima unapred
  • brza isporuka
  • zabava: video igre, šale
  • koncept dodatne vrednosti (engl. added value)

Pored toga, možemo reći da je kupovina i prodaja informacija, proizvoda i usluga putem računarske mreže i podrška za bilo koju vrstu poslovnih transakcija putem digitalne infrastrukture - digitalno omogućene komercijalne transakcije između organizacija (engl. B2B), organizacija i pojedinaca (engl. B2C), pojedinaca (engl. C2C), organizacija i vladinih agencija(engl. B2G), vladinih agencija(engl. G2G) itd.

B2B[uredi]

Interorganizacioni informacioni sistem u kojem kompanija upravlja transakcijama unutar njenog sopstvenog vrednosnog lanca ili sa drugim kompanijama i organizacijama. B2B (engl. Business-to-consumer) se ponekad naziva B2E (engl. business-to-employee) kada je fokusiran na upravljanje aktivnostima unutar organizacije.

Učesnici u ovom tipu e-trgovine su organizacije i poslovni sistemi. Početak B2B poslovanja vezuje se za pojavu prvih EDI (engl. electronic data interchange) sistema. Eliminišu se brojni nedostaci komunikacije klasičnim sredstvima (gubljenje dokumenata, oštećenje u prenosu, greške u prekucavanju teksta itd.).

Predstavlja najvažniji oblik e-trgovine, transakcijama na ovom tržištu ostvaruje se između 80-85% ukupnih prihoda od e-trgovine na Internetu.

B2C[uredi]

Prodavci su organizacije, a kupci su pojedinci (engl. Business-to-consumer). Uglavnom se odnosi na maloprodajne transakcije između kompanija i individualnih potrošača. Jedan od uspešnih primera je Amazon.com, osnovan 1994. godine, koji predstavlja tipičan primer kompanije koja se bavi ovim poslovanjem. Njegov neverovatan uspon - 20 miliona korisnika u više od 160 zemalja je kupilo 2000. godine robu u vrednosti od 2,8 milijardi $.

Ovaj poslovni model oslanja se na sposobnost Interneta da prenosi ogromnu količinu informacija brzo i efikasno. Predstavlja najjasniji aspekt e-trgovine iz korisničke perspektive.

C2C[uredi]

Potrošači direktno prodaju robu ili nude usluge drugim potrošačima (engl. Consumer-to-consumer). Najpoznatiji primer je veb-sajt eBay.com. Neki aukcijski sajtovi nude mogućnost C-C elektronske trgovine tj. omogućavaju korisnicima da ponude robu na on-line aukcijama. Ovaj oblik transakcija podrazumeva učešće i treće strane u trgovini. Treća strana može biti neki aukcijski sajt: eBay, Gnutella, Monsters, Owners.com itd.

Poseban oblik C-C transakcija predstavljaju transakcije u engl. eer-to-peer komunikaciji bez posrednika. (torent programi)

Prednosti elektronskog poslovanja[uredi]

Elektronsko poslovanje ima sledeće prednosti:

  • smanjenje troškova poslovanja i to prevashodno vezane za izradu papirnih dokumenata,
  • smanjenje grešaka, pogotovu gde je tačnost informacija od značaja,
  • ušteda vremena, posebno u prenosu informacija,
  • smanjenje obima ljudskog rada,
  • pristupačnost i razmenljivost informacija.[4]

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]