Emil Jakob Šindler

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Emil Jakob Šindler
Lični podaci
Puno imeEmil Jakob Schindler
Datum rođenja(1842-04-27)27. april 1842.
Mesto rođenjaBeč, Austrijsko carstvo
Datum smrti9. avgust 1892.(1892-08-09) (50 god.)
Mesto smrtiVesterland, Nemačko carstvo
Umetnički rad
PoljePejzažno slikarstvo

Emil Jakob Šindler (nem. Emil Jakob Schindler; Beč, 27. april 1842 — Vesterland, 9. avgust 1892) je bio austrijski pejzažni slikar. Njegova najstarija ćerka bila je Alma Maler.[1]

Odrastanje i obrazovanje[uredi | uredi izvor]

Rođen je u porodici radnika u predionici pamuka izFišamenda, sela južno od Beča. Njegov otac, Julijus Jakob Šindler (1814–1846), umro je od raka pluća kada je Emil imao samo četiri godine. Njegova majka Marija Ana (devojačko Penc, 1816-1886) ga je ubrzo potom odvela u Bratislavu. Tri godine kasnije, 10. februara 1849, udala se za potporučnika (kasnije kapetana), Matijasa Eduarda Nepaleka (1815–1873), koji je služio u lokalnom 2. mađarskom pešadijskom puku.[2]

"Šumska kovačnica"

Emil Šindler se pridružio vojsci 1857. godine. Napustio je vojsku i 1860. godine upisao Akademiju lepih umetnosti u Beču, gde je studirao kod Alberta Cimermana.[3] Inspiraciju je, međutim, pronašao u holandskim majstorima kao što su Majndert Hobema i Jakob van Rojsdal. Godine 1873. putovao je u Veneciju i Dalmaciju o trošku industrijalca Fridriha Franca fon Lajtenbergera (1837–1899). Kasnije je posetio Francusku i Holandiju.[2]

U proleće 1864, sa jedva dvadeset dve godine, prvi put je javno izlagao slike u Beču. Tada je i prodao svoju prvu sliku „Šumska kovačnica“ (nem. Eine Waldschmiede) za 350 florina. Nakon preseljenja, 1867. godine uspeo je da nađe stalni dom u bečkom okrugu Landštrase. Dve godine kasnije preselio se u Viden, gde su živeli mnogi umetnici, uključujući jednog od Šindlerovih miljenika, Hansa Makarta.[2]

Brak i deca[uredi | uredi izvor]

Emil se 1878. godine venčao sa Anom Marijom Bergen (1857—1938). U avgustu 1879. godine, Ana je rodila Almu Margaretu Mariju, koja će kasnije postati poznata kao Alma Maler. Druga ćerka, Margareta Julija (Greta), rođena je godinu dana kasnije. Vodila je manje srećan život i 1942. umrla je u duševnoj bolnici u Grosšvajdnicu.

Ana Šindler sa Almom (levo) i Gretom (oko 1890)

Kasniji život i uspesi[uredi | uredi izvor]

Od 1885. godine Emil Šindler iznajmljuje zamak Plankenberg, u blizini Nojlengbaha[3], gde je proveo leta i osnovao umetničku koloniju. Tamo je imao nekoliko učenika, uključujući Mari Egner, njegovu bivšu koleginicu Tinu Blau, Olgu Visinger-Florian i Luise Begas-Parmentier. Dve godine kasnije (1887), dobio je nalog od Rudolfa, prestolonaslednika Austrije, da skicira primorski pejzaž u Dalmaciji i na ostrvu Krf, u okviru velikog projekta pod nazivom Austrougarska monarhija u reči i slici. Iste godine postao je počasni član Bečke akademije.[4] Godine 1888. Minhenska akademija je sledila ovaj primer.[2]

Helmerov spomenik Šindleru

Smrt i posthumne počasti[uredi | uredi izvor]

Šindlerova smrt se uglavnom pripisuje upali slepog creva.[5] Međutim, njegova smrtovnica, objavljena u Viner Cajtungu, navodi da je uzrok paralitički ileus. Sahranjen je u porti crkve Ober Sankt Vajt u Hicingu. Aukcija njegovih dela, koju su organizovali Karl Mol i trgovac umetninama Mitke (1834—1911), donela je neto profit od 80.000 florina. Godine 1895, grad Beč mu je dodelio Počasni grob u Središnjem bečkom groblju, sa nadgrobnom pločom koju je izradio njegov prijatelj Edmund Helmer, koji je takođe izvajao statuu Šindlera koja stoji u Bečkom gradskom parku. Godine 1894, jedna ulica u okrugu Vering dobila je njegovo ime.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Geddes, John (13. 8. 2020). „The long, dark past behind the National Gallery's latest acquisition”. Maclean's. Pristupljeno 15. 8. 2020. 
  2. ^ a b v g „Emil Jakob Schindler”. Artvee (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-12-31. 
  3. ^ a b „Österreichisches Biographisches Lexikon” (PDF). Pristupljeno 31. 12. 2022. 
  4. ^ Friedrich Pollak. (1908), „Schindler, Emil Jakob”, Allgemeine Deutsche Biographie (ADB) (na jeziku: nemački), 54, Leipzig: Duncker & Humblot, str. 16—17 
  5. ^ Brief biography @ Niederösterreich Museum

Dodatna literatura[uredi | uredi izvor]

  • Elisabeth Edith Kamenicek: Emil Jakob Schindler (1842–1892). Sein schriftliches Werk im Kontext von Kunsthandel, Mäzenatentum und Kunstkritik seiner Zeit. 2 Bände. Dissertation. Universität Salzburg, Salzburg 2002, OBV.
  • Agnes Husslein-Arco, Alexander Klee (eds.), Emil Jakob Schindler, Poetischer Realismus, Munich 2012, Hirmer Verlag,  ISBN 978-3-7774-2014-1.
  • Carl Moll: Emil Jakob Schindler 1842–1892. Eine Bildnisstudie. Österreichische Staatsdruckerei, Vienna 1930.
  • Peter Weninger, Peter Müller: Die Schule von Plankenberg. Emil Jakob Schindler und der österreichische Stimmungsimpressionismus. Akademische Druck- und Verlagsanstalt, Graz . 1991. ISBN 3-201-01537-7..
  • Agnes Husslein-Arco, Alexander Klee: Emil Jakob Schindler. Poetischer Realismus, Exhibition catalog, Meisterwerke im Focus, Österreichische Galerie Belvedere, Vienna 2012, Hirmer Verlag, München,  ISBN 978-3-7774-2014-1.

Galerija[uredi | uredi izvor]

  • "Scena iz Gezojse regiona" (1862)
    "Scena iz Gezojse regiona" (1862)
  • "Pristanište za parobrode preko puta Kajzermulena" (oko 1872)
    "Pristanište za parobrode preko puta Kajzermulena" (oko 1872)
  • "Bosanske izbleglice u Splitskoj katedrali" (1879)
    "Bosanske izbleglice u Splitskoj katedrali" (1879)
  • "Bulevar topola kod Plankenberga" (oko 1890)
    "Bulevar topola kod Plankenberga" (oko 1890)
  • "Drvored kod Šerflinga" (1890)
    "Drvored kod Šerflinga" (1890)
  • "Pogled na Dubrovnik" (1890)
    "Pogled na Dubrovnik" (1890)

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Емил_Јакоб_Шиндлер&oldid=25611376”