Živojin Žika Novkov
Živojin Žika Novkov | |
|---|---|
 Baletski igrač, koreograf i pedagog | |
| Datum rođenja | 25. septembar 1938. |
| Mesto rođenja | Senta, Kraljevina Jugoslavija |
| Datum smrti | 3. jul 2020. (81 god.) |
| Mesto smrti | Novi Sad, Srbija |
Živojin Žika Novkov (Senta, 25. septembar 1938 – Novi Sad, 3. jul 2020) bio je srpski baletski igrač, koreograf i pedagog.[1]
Biografija[uredi | uredi izvor]
Živojin Žika Novkov počeo je da uči balet u Baletskom studiju Milene Popović, a zatim je pohađao Državnu pozorišnu školu – Baletski odsek u Novom Sadu. Od 1. septembra 1958. godine postao je član baletskog ansambla Srpskog narodnog pozorišta i vanredno je završio srednju Baletsku školu. U Srpskom narodnom pozorištu je 1973. godine stekao status epizodnog soliste.
Sa Baletom Srpskog narodnog pozorišta gostovao je u Italiji, Belgiji, Holandiji, Luksemburgu, Rumuniji, Mađarskoj, Egiptu, svim centrima bivše Jugoslavije, na Jugoslovenskim baletskim bijenalima u Ljubljani. Sa osećajem za pokret i jakim scenskim izrazom, odigrao je mnogo uloga koje karakterišu groteska i dramski izraz.[2]
Godine 1981. dobio je stipendiju tadašnjeg Ministarstva za obrazovanje i kulturu za specijalizaciju u Moskvi na Ruskom institutu za pozorišne umetnosti (GITIS), gde je stekao zvanje pedagoga-koreografa baleta.
Iz Srpskog narodnog pozorišta otišao je u penziju 1988. godine. U periodu do 1992. godine nastavio je rad kao pedagog i koreograf Baletske škole u Peruđi (Italija), baletskog ansambla Pozorišta u Pečuju (Mađarska) i Univerziteta u Alabami (Birmingem, SAD). Po povratku u Novi Sad, radio je kao pedagog i koreograf u Srpskom narodnom pozorištu i Baletskoj školi u Novom Sadu.[1]
U Nacionalnom teatru u Pečuju, 1988. godine postavio je Žar pticu Igora Stravinskog i Altum silencijum Stevana Divjakovića. U narednom periodu, Novkov je delovao i kao impresario, te je pečujska baletska scena bila upotpunjena mladim i perspektivnim balerinama i baletskim igračima, posebno iz Novog Sada, poput Aleksandra Saše Neškova (1970–2020)[3] koji se priključio ansamblu 1991. godine i ubrzo postao prvak baleta Nacionalnog teatra u Pečuju, a kasnije i prvak Baleta Nacionalne opere Grčke.
Sledeća stvaralačka stanica Žike Novkova bio je Univerzitet u Alabami (Birmingem, SAD), gde je predavao na odseku klasičnog baleta i ansamblu prilagodio baletsku predstavu Žar ptica.
Godine 1992. vratio se u Novi Sad. Osećajući da u Baletskoj školi u Novom Sadu ima sjajnih igrača koji zaslužuju da pokažu svoje umeće, a da je Kopelija Lea Deliba pravi balet za mlade, osmislio je celovečernju predstavu povodom jubileja škole, s kojom je gostovao u više gradova. Pored Baletske škole, nastavio je saradnju i sa Srpskim narodnim pozorištem, gde je 2004. godine postavio praizvedbu baleta Nušićeve Ožalošćene porodice, sa kojim je učestvovao na „22. Nušićevim danima“ u Smederevu.[4]
Bio je u braku sa solistkinjom i pedagogom baleta Dobrilom Novkov iz kojeg ima ćerku Gordanu i unuke Aleksandra, Miloša, Petra i Luku. Upokojio se u Bogu okružen porodicom.
Uloge[uredi | uredi izvor]
Licitar (Licitarsko srce), Jago (Otelo), Baron (Gospođice sa krovova), Alen (Vragolanka), Abdurahman (Rajmonda), Vrač (Petar Pan), Roki (Priča sa zapadne strane), Zafir i Vukan (Stamena), Frolo-sveštenik (Esmeralda), Konrad (Ljubav za ljubav)...
Koreografije[uredi | uredi izvor]
Žar ptica, 1988. (Pečuj, Mađarska; Birmingem, SAD; Novi Sad, otvaranje 11. NOMUS-a, 1991, SNP, Altum silencijum (Pečuj – praizvedba), Kopelija, 1998. povodom jubileja 45 godina Baletske škole u Novom Sadu, Ožalošćena porodica, 2004. (Srpsko narodno pozorište – praizvedba; 22. Nušićevi dani, Centar za kulturu Smederevo, 2005)...
O baletu „Ožalošćena porodica“[uredi | uredi izvor]
„Ožalošćena porodica“ ispričana jezikom baleta[uredi | uredi izvor]
Razmišljajući o mogućnostima predstavljanja Nušićevog dela kroz baletski izraz, odlučio sam se za satiričnu stranu ove komedije.
Prikazujući ljudsku dvoličnost i pohlepu, kroz niz grotesknih likova i scena, koristim neoklasiku kao baletsku formu, kako bi „našim jezikom“ (baletskim pokretom) dočarao gledaocu ono što komedija inače tekstom omogućava.
Da bi uspeo u tome, morao sam izvršiti neke dopune, odnosno uvesti još neke likove. Tako, na primer, vizuelno oživljavam lik Mate Todorovića – pokojnika, kako bi gledaocu bio jasan odnos između njega i ćerke Danice. To se ostvaruje kroz njihov duet (duhovni kontakt) – Daničina vizija. Isto tako pojavljuje se još jedan lik, lik Skitnice, klošara koji u kontaktu s publikom, ali potpuno izdvojen od ostalih likova, podvrgava ruglu i podsmehu licemerje porodice, koju isključivo interesuje nasledstvo. Uglađeni, i tobož’ ožalošćeni, oni u jednom trenutku potpuno gube kontrolu i transformišu se u jato ptica grabljivica koje se svađaju oko plena, rastržući ga svako na svoju stranu. Tu koristim pokret identičan pokretu ptice grabljivice, kao i predmet u obliku materijala koji se cepa, a koji simbolizuje plen. Vraćajući ljudski lik članovi porodice ponovo postaju uglađeni i napadno uljudni, da bi se u trenutku otvaranja testamenta svi bacili na njega i, u istom trenutku, shvativši njegov sadržaj, ostali nemi od iznenađenja.[5]
Kako uozbiljiti Nušića[uredi | uredi izvor]
Ono što se u Nušićevim komedijama nalazi ispod naslaga humora, iza poigravanja smešnim stranama mentaliteta, datog kroz finu karikaturu tipova, ono što se naslućuje – često nimalo diskretno – kao naličje duhovnih dijaloga koji otkrivaju večite nesporazume između našijenaca i sveta, zapravo uopšte nije smešno, pa ni veselo.
U prvom sloju redovno prepoznajemo replike koje detektujemo kao prividno bezazlenu karakterizaciju nekog od likova iz komada, a kojima nas pisac podseća na činjenicu da je, kao politički sužanj, odležao svoje zbog nimalo naivne pesmice Dva raba; pokatkad bljesne oštrica društvene satire, više ili manje britke aluzije na političko stanje Srbije onog doba, ali sve to kod Nušića uvek deluje zabavno, šarmantno jednostavno i lako, mnogo nevinije no što je to slučaj s Rodoljupcima i Pokondirenom tikvom Jovana Sterije Popovića.
Šta, međutim, biva kada se iz Gospođe ministarke ili Ožalošćene porodice dramaturškim i rediteljskim postupkom uklone slojevi humornosti i duhovitosti, kad se Nušićeva komediografija tretira kao literarni predložak za uozbiljenu društvenu i političku analizu iz koje se izvlače zaključci dalekosežniji od onih koji podrazumevaju aluziju na potkradanje državnih fondova, karikiranje birokratskog sistema u kojem je moguće da neko ko nema ni dana radnog staža očekuje državnu penziju ili naprasnu pokondirenost priproste domaćice koja se nenadano našla u ulozi ministarke? Iskustvo veli da ti pokušaji nisu davali rezultate. Barem ne u dramskom teatru.
„Ozbiljnom Nušiću“ se opirao „smešni Nušić“, a duhovita razigranost njegovih komedija, šarm replika njegovih likova prkosila bi prenaglašenim dramskim valemima pojedinih dramaturško-rediteljskih koncepcija. No, premeštanje Nušića iz dramskog u plesni medij, znači i primenu drugačijeg scenskog rečnika, podrazumeva novi pozorišni „ključ“ za pristup ovom piscu, njegovim likovima, temama, a samim tim i novu kontekstualizaciju.
Čini se, zato da „Ožalošćena porodica“ kao balet, osim što nesumljivo podrazumeva smelost autorske ekipe, otvara i neočekivanu vizuru ne samo na ovo delo, već i na samog Nušića. Ono što je u komediji prigušeno, sada je oslobođeno i dospeva u prvi plan, a da pri tom nije dirnuto u nušićevsku humornost, koja, u kontekstu drugačijeg scenskog „jezika“, dobija novu formu izražajnosti. Prepoznajemo je kao složeni sistem metafora koje nas, ipak, vraćaju Nušiću. Otuda kod Novkova novi, „dopisani“ lik pijanca, svojevrsnog komentatora, kojeg prepoznajemo kao reper na osnovu kojeg iščašenost ostalih aktera dobija dimenziju grotesknog, dok pohlepa „ožalošćenih“ postaje zlokobni let ptica-grabljivica koji prepoznajemo kao ritualni ples koji se nikada ne završava.
To što se ovaj ritual, od Nušića do naših dana, uvek na isti način ponavlja, ima dvostruko značenje: njegova forma može da bude groteskno-smešna, ali njegova beskonačnost je zastrašujuće upozorenje.[5]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b SNP - In memoriam: Živojin Žika Novkov
- ^ „NOVKOV Živojin | Enciklopedija Srpskog narodnog pozorišta” (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2020-09-28.
- ^ Beta, Piše: (2020-05-05). „Preminuo Aleksandar Neškov, prvak baleta Nacionalne opere Grčke”. Dnevni list Danas (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2020-09-28.
- ^ „22. Nušićevi dani 2005 | Centar za kulturu Smederevo”. www.arhiva.sdkultura.org.rs. Arhivirano iz originala 03. 08. 2020. g. Pristupljeno 2020-09-28.
- ^ a b Iz programske knjižice baleta „Ožalošćena porodica“, Srpsko narodno pozorište – Novi Sad / 144. Sezona 2004/2005.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Internet prezentacija Srpskog narodnog pozorišta.
- Enciklopedija Srpskog narodnog pozorišta.
- Internet prezentacija Centra za kulturu Smederevo Arhivirano na sajtu Wayback Machine (28. oktobar 2020).
- Dnevni list „Danas“.
