Infodinamika

Infodinamika je grana informatike koja proučava posledice prenosa informacija u informacionim sistemima.

Teorijska osnova infodinamke su infodinamički zakoni, kao što je to slučaj sa termodinamičkim zakonima kod termodinamike. U njima se takođe pominje „entropija“ koja opisuje termodinamičke sisteme, a definiše se kao merilo neuređenosti sistema.

Infodinamički procesi

Infodinamički procesi se definišu kao procesi prenosa informacija od predajnika do prijemnika.

Postoje četiri nivoa na kojima se informacija prenosi:

• Statički (nivo koda) predajnik predaje prijemniku signal koji sadrži znakove u uređenom dogovorenom kodu. Prijemnik prihvata signal i dešifruje kod.
• Sintaksni predajnik predaje prijemniku zapis izražen dogovorenim jezikom. Prijemnik prima zapis i dešifruje ga po pravilima jezika komunikacije.
• Semantički predajnik predaje prijemniku osmišljenu poruku. Prijemnik prihvata poslatu poruku.
• Voljni predajnik postavlja cilj. Prijemnik odgovara na postavljeni cilj akcijom.

Zakoni infodinamike

Postoje tri opšta zakona infodinamike:

• Nulti zakon infodinamike tvrdi da je infodinamička ravnoteža relacija ekvivalencije. Ako su dva infodinamička sistema u ravnoteži sa trećim, onda su u ravnoteži i među sobom. Preciznije, ako dva subjekta imaju usaglašenu komunikaciju do određenog nivoa sa trećim, tada je oni imaju i međusobno.
• Prvi zakon infodinamike se odnosi na očuvanje informacije. Informacija se ne može stvoriti sama od sebe, već uvek od razuma. Informacija se ne pojavljuje ni iz čega. Veoma nalik na prvi princip termodinamike: energija se ne pojavljuje ni iz čega.
• Drugi zakon infodinamike se odnosi se na entropiju. Ukupna entropija izolovanog infodinamičkog sistema se vremenom uvećava. Informacija se prilikom čuvanja i kopiranja ne može stvoriti niti poboljšati, već, nastoji da se samoproizvoljno pokvari pretvaranjem signala sa značenjem u informacioni šum - analogno drugom principu termodinamike.

Prenos i čuvanje informacija

Informacija se stvara uvek od višeg nivoa a onda prevodi na niži radi slanja kanalom veze do prijemnika. Prijemnik prevodi informaciju najviše do nivoa na kome je poslata i ne može pri tome dobiti informaciju na višem nivou nego što je ona bila kada je od predajnika poslata. Primer: prost skup znakova azbuke (statički nivo) poslat od predajnika ne može se kod prijemnika prevesti u reči (sintaksni nivo) ili rečenice (semantički nivo). Obrnuto je moguće. Usled oštećenja medijuma prenosa ili šuma u prenosu informacije sa višeg nivoa mogu biti degradirane u informacije nižeg nivoa.

Zbog toga se kod prenosa informacija na statičkom nivou formiraju paketi koji sadrže kontrolne kodove koji se pri prijemu kontrolišu i ukoliko su oštećeni ponavljaju. Potrebno je uložiti dodatnu informaciju kako bi se informacija sačuvala na nivou na kome je poslata.

Slično se i kod statičkog čuvanja infromacija prave rezervn kopije kako bi se informacija sačuvala.