Isik Kul

Koordinate: 42° 26′ 00″ S; 77° 11′ 00″ I / 42.433333° S; 77.183333° I / 42.433333; 77.183333
S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Isik Kul
Isik Kul
Koordinate42° 26′ 00″ S; 77° 11′ 00″ I / 42.433333° S; 77.183333° I / 42.433333; 77.183333
42° 26′ 00″ S; 77° 11′ 00″ I / 42.433333° S; 77.183333° I / 42.433333; 77.183333
Tipbezotočno, planinsko
Zemlje basena Kirgistan
Maks. dužina182 km
Maks. širina60 km
Površina6236 km2
Pros. dubina278,4 m (913 ft)[1] m
Maks. dubina668 m
Zapremina1.736 km3 (416 cu mi)[2][3] km3
Nad. visina1.609 m
Isik Kul na karti Kirgistana
Isik Kul
Isik Kul
Vodena površina na Vikimedijinoj ostavi

Jezero Isik Kul (kirg. Ысыккөл, rus. Иссык-Куль) je veliko bezotočno jezero na padinama planina Tjen Šan u istočnoj Kirgiziji. Jezero ima površinu od 6236 km². Posle jezera Titikaka to je drugo najveće planinsko jezero na svetu. To je sedmo najdublje[4] jezero na svetu, deseto najveće jezero na svetu po zapremini[4][5] (iako ne po površini) i drugo po veličini slano jezero posle Kaspijskog mora. Isik-Kul na kirgiskom jeziku znači „toplo jezero“; iako se nalazi na visokoj nadmorskoj visini od 1.607 m (5.272 ft) i podložno jakoj hladnoći tokom zime, retko se smrzava, zbog slanosti.[6][7]

Jezero se nikada ne ledi zimi i pored temperature vazduha koja se spušta do -20 °C. Ovo je posledica činjenice da je jezero duboko i da se niži slojevi vode temperature >4 °C mešaju sa površinskim. Dodatni faktor je slanost vode koja ide do 6 g/kg. Jezero Isik Kul je bogato ribom. Ovo jezero je ramsarsko[8][9] područje globalno značajnog biodiverziteta[10][11][12] i čini deo rezervata biosfere Isik-Kul.

Geografija[uredi | uredi izvor]

Jezero Isik-Kul dugačko je 182 kilometra, široko do 60 kilometara, a njegova površina iznosi 6.236 km2 (2.408 sq mi). To je drugo najveće planinsko jezero na svetu iza jezera Titikaka[13][14][15][16] u Južnoj Americi. Nalazi se na 1.607 metara nadmorske visine i dostiže 668 metara dubine.[17]

U jezero se uliva oko 118 reka i potoka; najveći su Djirgalan i Tiup. Vodu dobija od malih izvora kao i iz vode od topljenja snega. Jezero nema trenutni izlaz, ali neki hidrolozi pretpostavljaju da voda jezera filtrira duboko pod zemljom u reku Ču.[18] Na dnu jezera nalazi se mineralni monohidrokalcit: jedno od retkih poznatih lakstrinskih ležišta.[19]

Salinitet vode u jezeru je oko. 0,6% - u poređenju sa 3,5% slanosti tipične morske vode - i, iako je nivo jezera i dalje za nekih 8 metara viši nego u srednjovekovnim vremenima, njegov nivo sada opada za otprilike 5 centimetara (2,0 inča) godišnje zbog preusmeravanja vode.[20]

Administrativno, jezero i susedno zemljište nalaze se u regionu Isik-Kul, Kirgistan.

Turizam[uredi | uredi izvor]

Za vreme sovjetske ere, jezero je postalo popularno letovalište, uz brojne sanatorije, pansione i kuće za odmor duž severne obale, od kojih su mnogi koncentrisani u i oko grada Čolpon-Ata. Oni su padali u teškim vremenima nakon raspada Sovjetskog Saveza, ali sada se hotelski kompleksi obnavljaju i postavljaju se jednostavni privatni iznajmljivanje noćenja sa doručkom za novu generaciju posetilaca za zdravlje i odmor.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Jezero Isik-Kul bilo je tačka zaustavljanja na putu svile,[21][22][23] kopnenom putu za putnike sa dalekog istoka u Evropu. Veliki kineski budistički učenjak-monah Ksuanzang prošao je pored ovog jezera i primetio detalje u putopisu Great Tang Records on the Western Regions iz 7. veka. Jednom je jezero bilo u vlasništvu Kinejske dinastije King, a posle je prepušteno Rusiji - zajedno sa okolnom teritorijom. Mnogi istoričari veruju da je jezero ishodište crne smrti koja je zahvatila Evropu i Aziju tokom ranih i sredina 14. veka.[24] Tako se kuga širila preko ovih kontinenata preko srednjovekovnih trgovaca, koji su nesvesno nosili zaražene štetočine zajedno sa njima.

Nivo jezera je nekih osam metara viši nego u srednjovekovnim vremenima. Ronioci su pronašli ostatke potopljenih naselja u plitkim predelima oko jezera. U decembru 2007. objavljen je izveštaj tima kirgističkih istoričara, na čelu sa Vladimirom Ploskimom, potpredsednikom Kirgiške akademije nauka, da su arheolozi otkrili ostatke napredne civilizacije stare 2500 godina na dnu jezera. Dobijeni podaci i artefakti ukazuju na to da je drevni grad u svoje vreme bio metropola. Otkriće se sastojalo od groznih zidova, od kojih se neki protežu na 500 metara i tragova velikog grada, površine nekoliko kvadratnih kilometara. Ostali nalazi su skitske grobnice koje su tokom vekova erodirali vekovima, i brojni dobro očuvani artefakti, uključujući strele, bodeže, predmete koje su kovači odbacili, novac itd.

Predmeti koji su identifikovani kao najstariji postojeći novčići na svetu, pronađeni su pod vodom, sa zlatnim žičanim prstenovima. Takođe je pronađen bronzani kazan sa nivoom izrade koji se danas postiže korišćenjem inertnog gasnog okruženja.[25][26]

Godine 1916. manastir kod jezera napali su kirgistički pobunjenici, a sedam monaha je ubijeno.

Legenda[uredi | uredi izvor]

U preislamskoj legendi, kralj Ozon imao je magareće uši. Sakrio bi ih i ubio svoje berberine da bi sakrio svoju tajnu. Jedan berberin je doviknuo tajnu u bunar, ali nije otvorio bunar nakon toga. Kao rezultat toga, bunarska voda je porasla i poplavila kraljevstvo. Kraljevstvo je danas pod vodama Isik-Kula. Prema legendi, tako je nastalo jezero. Druge legende kažu da četiri utopljena grada leže na dnu jezera. Značajni arheološki nalazi koji ukazuju na prisustvo napredne civilizacije u drevna vremena napravljeni su u plitkim vodama jezera.[26]

Ruska mornarica[uredi | uredi izvor]

Tokom sovjetskog perioda, sovjetska mornarica upravljala je opsežnim objektom na istočnom kraju jezera, gde je izvršena procena tehnologije podmornice i torpeda. U martu 2008. Kirgizske novine izvestile su da će 866 hektara (2.140 hektara) oko poluostrva Karabulan na jezeru biti iznajmljeno na neodređeno vreme Ruskoj mornarici, koja planira da uspostavi nova postrojenja za testiranje u moru kao deo bilateralnog sporazuma iz 2007. godine. Ruska vojska platiće 4,5 miliona dolara godišnje za zakup tog područja. Indija takođe planira da uloži u postrojenje za testiranje svih vrsta torpeda poput torpeda velike težine i onih koji imaju termalni navigacioni sistem. Još jedna prednost koja deluje za centar za testiranje je ta što se ispaljena torpeda takođe može oporaviti omogućavajući naučnicima da izvrše fizičku verifikaciju strukture torpeda za dalje proučavanje. Indija takođe planira da koristi postrojenje za testiranje torpeda za testiranje autonomnog podvodnog vozila koje je razvio NSTL. U tu svrhu, Indija je predložila da angažuje lokalne kompanije sa knov-hov-om u tehnologiji torpeda za dalji zajednički razvoj postrojenja.[27]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Savvaitova, K.; Petr, T. (decembar 1992), „Lake Issyk-Kul, Kirgizia”, International Journal of Salt Lake Research, 1 (2): 21—46, doi:10.1007/BF02904361 
  2. ^ Kodayev, G.V. (1973), „Morfometriя ozera Issыk-Kulь” [Morphometry of Lake Issyk-Kul], News of the All-Union Geographic Society (Izvestiya VGO) (na jeziku: ruski) 
  3. ^ Hofer, Markus; Peeters, Frank; Aeschbach-Hertig, Werner; Brennwald, Matthias; Holocher, Johannes; Livingstone, David M.; Romanovski, Vladimir; Kipfer, Rolf (11. 7. 2002), „Rapid deep-water renewal in Lake Issyk-Kul (Kyrgyzstan) indicated by transient tracers”, Limnology and Oceanography, 4 (47): 1210—1216, Bibcode:2002LimOc..47.1210H, doi:10.4319/lo.2002.47.4.1210 Slobodan pristup 
  4. ^ a b Cael, B. B.; Heathcote, A. J.; Seekell, D. A. (2017). „The volume and mean depth of Earth's lakes”. Geophysical Research Letters (na jeziku: engleski). 44 (1): 209—218. Bibcode:2017GeoRL..44..209C. ISSN 1944-8007. S2CID 132520745. doi:10.1002/2016GL071378. hdl:1912/8822 Slobodan pristup. Arhivirano iz originala 2021-08-24. g. Pristupljeno 2021-09-11. 
  5. ^ van der Leeden; Troise; Todd (1990), The Water Encyclopedia (2nd izd.), Chelsea, MI: Lewis Publishers, str. 198—200, ISBN 9780873711203 
  6. ^ Nihoul, Jacques C.J.; Zavialov, Peter O.; Micklin, Philip P. (2012). Dying and Dead Seas Climatic Versus Anthropic Causes. Springer Science+Business Media. str. 21. ISBN 9789400709676. Pristupljeno 4. 12. 2015. 
  7. ^ „Extreme cold weather freezes Issyk-Kul lake | Copernicus”. www.copernicus.eu. Pristupljeno 2023-06-10. 
  8. ^ „Convention on Wetlands of International Importance especially as Waterfowl Habitat.”. UNESCO. Pristupljeno 7. 8. 2022. 
  9. ^ „The Ramsar Convention and its Mission”. Arhivirano iz originala 9. 4. 2016. g. Pristupljeno 11. 10. 2016. 
  10. ^ Ramsar Site RDB Code 2KG001
  11. ^ Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. A-B. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 146. ISBN 86-331-2075-5. 
  12. ^ Bendall R.(1996): Biodiversity: the follow up to Rio. The Globe 30:4-5, April 1996.
  13. ^ „The World Factbook”. cia.gov. Arhivirano iz originala 23. 1. 2021. g. Pristupljeno 27. 4. 2015. 
  14. ^ Grove, M. J., P. A. Baker, S. L. Cross, C. A. Rigsby and G. O. Seltzer 2003 Application of Strontium Isotopes to Understanding the Hydrology and Paleohydrology of the Altiplano, Bolivia-Peru. Palaeogeography, Palaeoclimatology, Palaeoecology 194:281-297.
  15. ^ Rigsby, C., P. A. Baker and M. S. Aldenderfer 2003 Fluvial History of the Rio Ilave Valley, Peru, and Its Relationship to Climate and Human History. Palaeogeography, Palaeoclimatology, Palaeoecology 194:165-185
  16. ^ Unlimited, Questions (2003). „Who Wants to Be a Judge at the National Academic Championship?”. National Academic Championship. Arhivirano iz originala 6. 4. 2017. g. Pristupljeno 6. 12. 2016. 
  17. ^ „Data Summary: Lake Issyk-Kool”. 6. 9. 2005. Arhivirano iz originala 06. 09. 2005. g. Pristupljeno 24. 8. 2020. 
  18. ^ V. V.Romanovsky, "Water level variations and water balance of Lake Issyk-Kul", in Jean Klerkx, Beishen Imanackunov (2002), p.52
  19. ^ Sapozhnikov, D. G.; A. I. Tsvetkov (1959). "[Precipitation of hydrous calcium carbonate on the bottom of Lake Issyk-Kul]". Doklady Akademii Nauk SSSR. 24: 131–133.
  20. ^ „LakeNet - Lakes”. www.worldlakes.org. Pristupljeno 24. 8. 2020. 
  21. ^ Miho Museum News (Shiga, Japan) Volume 23 (mart 2009). „Eurasian winds toward Silla”. Arhivirano iz originala 9. 4. 2016. g. 
  22. ^ Gan, Fuxi (2009). Ancient Glass Research Along the Silk Road. Shanghai Institute of Optics and Fine Mechanics, Chinese Academy of Sciences (Ancient Glass Research along the Silk Road, World Scientific izd.). World Scientific. str. 41. ISBN 978-981-283-356-3. Arhivirano iz originala 27. 2. 2018. g. 
  23. ^ Elisseeff, Vadime (2001). The Silk Roads: Highways of Culture and Commerce. UNESCO Publishing / Berghahn Books. ISBN 978-92-3-103652-1. 
  24. ^ „Going to Extremes: The Silk Route”. hattrickinternational.co.uk. Pristupljeno 24. 8. 2020. 
  25. ^ „Advanced Russian civilization found-Health/Science-The Times of India”. The Times of India. 31. 12. 2007. Arhivirano iz originala 31. 12. 2007. g. Pristupljeno 24. 8. 2020. 
  26. ^ a b „Sputnik News - World News, Breaking News & Top Stories”. sputniknews.com (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 25. 05. 2013. g. Pristupljeno 24. 8. 2020. 
  27. ^ „India to develop state of the art torpedo testing centre in Kyrgyzstan”. The Economic Times. 18. 9. 2011. Pristupljeno 24. 8. 2020. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Isik Kul na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Исик_Кул&oldid=27555784”