Козлац

Kozlac
Arum maculatum
Naučna klasifikacija
Carstvo:	Plantae
Divizija:	Magnoliophyta
Klasa:	Liliopsida
Red:	Alismatales
Porodica:	Araceae
Rod:	Arum
Vrsta:	A. maculatum
Binomno ime
Arum maculatum L.
Sinonimi
Arum vulgare

Kozlac, kozalac, vino i rakija, zmijino grožđe, zmijin češalj, kalendar, zakoznik ili majasil (lat. Arum maculatum), višegodišnja je zeljasta biljka iz porodice kozlaca (Araceae).

Ime

Poreklo imena:

• roda od gr. aros = koristan;
• vrste od lat. maculatus = pegav.

Opis biljke

Podzemno stablo obrazuje loptaste ili cilindrične rizome. Nadzemna stabljika visoka do 40 cm i u njenoj osnovi se nalaze krupni listovi sa liskama kopljastog oblika i dugačkim drškama koje su obrazuju rukavce. Liske su sa lica tamnozelene sa tamnosmeđim pegama. Cvetovi obrazuju cvast klip obavijenu spatom, priperkom u obliku fišeka, koji je spolja zelen, a unutra žućkast i često pokriven ljubičastim pegama. Cvetovi su jednopolni, mirišu na trulo meso što privlači određene insekte koji ulaze u donji, prošireni deo spate gde su smešteni ženski i muški cvetovi. Plod je bobica narandžastocrvene boje koja se razvija iz ženskih cvetova.

Hemijski sastav droge

Od kozlaca se kao droga koristi rizom (Ari rhizoma) koji se u rano proleće vadi iz zemlje i suši na suncu ili na promaji.

Hemijski sastav ove biljke je još nedovoljno proučen, zna se da sadrži:

• skrob (do 70%) i još neke polisaharide;
• flavonoide;
• kumarine;
• etarsko ulje u malim količinama;
• alkaloide;
• saponine i dr.

Upotreba

Rizom kozlaca se koristi uglavnom u homeopatiji. Upotreba u zvaničnoj i narodnoj medicini je napuštena.

Treba biti oprezan pri korišćenju rizoma, odnosno, koristiti ga samo uz konsultaciju sa stručnim licem, jer je u svežem stanju otrovan.

Literatura

• Gostuški, R: Lečenje lekovitim biljem, Narodna knjiga, Beograd, 1979.
• Grlić, Lj: Enciklopedija samoniklog jestivog bilja, August Cesarec, Zagreb, 1986.
• Djuk, A, Dž: Zelena apoteka, Politika, Beograd, 2005.
• Jančić, R: Lekovite biljke sa ključem za određivanje, Naučna knjiga, Beograd, 1990.
• Jančić, R: Botanika farmaceutika, Službeni list SCG, Beograd, 2004.
• Jančić, R: Sto naših najpoznatijih lekovitih biljaka, Naučna knjiga, Beograd, 1988.
• Kojić, M, Stamenković, V, Jovanović, D: Lekovite biljke jugoistočne Srbije, ZUNS, Beograd 1998.
• Lakušić, D: Vodič kroz floru nacionalnog parka Kopaonik, JP Nacionalni park Kopaonik, Kopaonik, 1995.
• Marin, P, Tatić, B: Etimološki rečnik, NNK Internacional, Beograd, 2004.
• Mindel, E: Vitaminska biblija, FaMilet, 1997.
• Mišić Lj, Lakušić R: Livadske biljke, ZUNS Sarajevo, ZUNS Beograd, IP Svjetlost, 1990
• Stamenković, V: Naše neškodljive lekovite biljke, Trend, Leskovac
• Tucakov, J: Lečenje biljem, Rad, Beograd, 1984.

Spoljašnje veze

• BioNet škola

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).