Kongoanska kriza

Kongoanska kriza
Deo dekolonizacije Afrike i Hladnog rata
U smeru kazaljke na satu počevši od gornjeg levog ugla: kamp za izbeglice kod Lubumbašija; mirovnjaci vode ranjenog kolegu na bezbedno; naoružani civili masakrirani civili u gradu Lodži; belgijski padobranci tokom operacije Crveni zmaj; vladine snage u borbi protiv pobunjenikâ Simba.
Vreme 5. jul 1960. — 25. novembar 1965. (1960-07-05 – 1965-11-25) Mesto Republika Kongo (danas Demokratska Republika Kongo) Ishod Kongo uspostavljen kao nezavisna unitarna država
Sukobljene strane
1960–63: Republika Kongo Podržani od: Sovjetski Savez (1960) ONUC	1960–63: Katanga Južni Kasai Podržani od: Belgija 1960–62: Slobodna Republika Kongo Podržani od: Sovjetski Savez
1964–65: Republika Kongo SAD Belgija Podržani od: ONUC (1964)	1964–65: Kvilu i Simba pobunjenici Podržani od: Sovjetski Savez Kina Kuba
Komandanti i vođe
Žozef Kasa-Vubu Patris Lumumba  Siril Adula Dag Hamaršeld † U Tant Žozef Kasa-Vubu Žozef Dezire Mobutu Moiz Čombe (od 1964)	Moiz Čombe Albert Kalondži Gaston Ejskens Teodor Lefevr Antoan Gizenga (RZ) Pjer Mulele Kristof Gbenje
Žrtve i gubici
Ukupno umrlo: oko 100.000

Kongoanska kriza (franc. Crise congolaise) bilo je razdoblje političke krize i sukoba u Republici Kongo (danas Demokratskoj Republici Kongo) između 1960. i 1965. godine. Kriza je počela nedugo po proglašenju nezavisnosti Konga od Belgije, a završila se državnim udarom i početkom vladavine Mobutu Sese Seka. Kriza u Kongu bio je i posrednički rat tokom Hladnog rata, u kojem su Sovjetski Savez i SAD podržavale protivničke strane. Pretpostavlja se da je približno 100.000 ljudi stradalo tokom ove krize.

Nacionalni pokret u Belgijskom Kongu zahtevao je prestanak vladavine kolonijalne vlasti što je kasnije dovelo do državne nezavisnosti 30. juna 1960. Međutim, u narednom periodu, obavljene su minimalne promene, a mnoga pitanja poput federalizma, tribalizma i etnonacionalizam ostala su nerešena. Prve nedelje jula, u vojsci je izbila pobuna i nasilje je izbilo između belog i crnog stanovništva. Belgija je poslala vojne trupe kako bi zaštitila belce. Nepriznate secenionističke države Katanga i Južni Kasai su bile odvojeni od belgijske podrške. Usred neprestanih nemira i nasilja, Ujedinjene nacije su poslale mirovne snage. Međutim, generalni sekretar UN-a, Dag Hamaršeld, odbio je da upotrebi te trupe da pruži pomoć centralnoj vladi u Leopoldvilu u borbi protiv separatista. Premijer Patris Lumumba, lider najveće nacionalističke stranke, reagovao je pozivom u pomoć Sovjetski Savez. SSSR je odmah reagovao na isti poslavši vojne savetnike.

Uključenost Sovjeta podelila je kongoansku vladu. Premijer Lumumba i predsednik Žozefa Kasa-Vubua bili su u ćorsokaku. Mobutu je, koji je tada bio vojni komandant, probio led tako što je izveo državni udar, time proteravši sovjetske savetnike i efikasno uspostavio novu vladu pod njegovom kontrolom. Lumumba je bio zarobljen i kasnije pogubljen 1961. godine. Suparnička vlada „Slobodne Republike Kongo” osnovana je u gradu Stenlivil od strane Lumumbinih pristalica pedvođenih Antoanom Gizengom. Pokret je dobio sovjetsku potpuru, ali se raspao početkom 1962. U međuvremenu, UN je zauzeo agresivniji stav prema secesionistima nakon što je Hamaršeld bio ubijen u avionskoj nesreći krajem 1961. Podržan od strane trupa Ujedinjenih nacija, Leopoldvil je porazio secesionističke pokrete u Katangi i Južnom Kasaiju početkom 1963.

Nakon što su se Katanga i Južni Kasai vratili pod vladinu kontrolu, usvojen je novi kompromisni ustav. Prognani vođa Katange, Moiz Čombe, pozvan je na čelo privremene administracije dok su u pripremi bili novi izbori. Pre nego što su se izbori održali, aktivisti, koji su bili nadahnuti maoisti i sebe nazivali „Simbasi”, podigli su bunu na istoku države. Simbasi su preuzeli kontrolu nad velikim brojem teritorija i kasnije proglasili komunističku „Narodnu Republiku Kongo” u Stenlivilu. Vladine snage posetepeno su zauzimali oblasti sve do novembra 1964. kada su Belgija i SAD vojno intervenisale u Stenlivilu kako bi povratili zarobljenike. Simbasi su bili poraženi, a kasnije su se i raspali. Nakon izbora marta 1965, nastao je novi politički zastoj između Čombea i Kasa-Vubua. Mobutu je krenuo u drugi državni udar, preuzevši ličnu kontrolu nad zemljom. Pod Mobutovim režimom, Kongo (kasnije Zair) je pretvoren u diktaturu koja će biti na snazi sve do Mobutuovog svrgavanja 1997. godine.