Демократска Република Конго

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 5° СГШ–13° ЈГШ, 12°–31° ИГД

Демократска Република Конго
République Démocratique du Congo
Застава Демократске Републике Конго Грб Демократске Републике Конго
Застава Грб
крилатица: '„Justice – Paix – Travail“ (Правда - Мир - Рад)
Химна
Debout Congolais
Положај Демократске Републике Конго
Главни град Киншаса
Службени језик француски
 — Председник Жозеф Кабила
 — Премијер Аугустин Матата Поњо
Независност: Од Белгије
15. јун 1960.
Површина  
 — укупно 2.344.858 km² (11)
 — вода (%) 3,3
Становништво  
 — 2013. 67,514,000 [1] (19)
 — густина 25/km² 
Валута конгоански франак (100 сентима)
Временска зона UTC
Интернет домен .cd
Позивни број +243

Демократска Република Конго (ранији називи Заир и Конго-Киншаса), понегде и Конго, ДР[2] је држава у централној Африци [3]. По површини је друга на континенту, иза Алжира. Кратком обалом (37 km) излази на Атлантски океан код ушћа реке Конго, а граничи са 9 држава:

Географски положај[уреди]

Математичко-географски положај[уреди]

Географске координате Репуплике Конго су 1˚00’ јгш 15˚ игд. Захвата површину од 342.000 km² од чега је копно 341.500 km², а под воденим површинама је 500 km². Најнижа тачка је на Атлантском океану-0m, а највиша на Моунт Беронгоу-903 m.

Физичко-географски положај[уреди]

Република Конго се налази централно-западном делу под-Сахарске Африке, пресецајући екватор. Има кратку обалу на Атлантском океану, дужине 169km .

Регионално-географски положај[уреди]

Конго је лоциран у западној Африци излази на јужни Атлантик између Анголе и Габона. На југу и истоку река Конго представља границу према ДР Конго. Република Конго, такође позната и као Средњи Конго, Конго Бразавил и Конго (не мешати са Демократском Репупликом Конго, бивши Заир) представља део некадашње Француске колоније у западној и централној Африци. Граничи се са Габоном (1.903 km), Камеруном (523 km), Централно-Афричком републиком (467 km) и ДР Конгом (2.410 km). Укупна дужина граница износи 5.504 km.

Геоморфолошке целине[уреди]

Држава је подељена на на 4 топографске целине:

  1. Обалска равница која је без дрвећа, али богата мочварама, језерима и рекама које постоје дуж Атлантске обале или се спуштају са планине Мауомбе.
  2. Плодна долина реке Ниари, централно- јужном делу која представља најплоднију област у држави
  3. Централни планински или плато Батеке раздваја сливове Огове анд Ниари реке, покривена је густом шумом
  4. Слив реке Конго на северу који се сатоји од поплављени терена у нижем делу и сувих савана у вишим.

Укратко, рељеф Конга обухвата обалску низију, простране речне сливове на југу и северу и централни плато.

Клима[уреди]

Конго има типичан тропски климат који се одликује високим температурема са влажношћу око 80% и незнатним сезонским варијацијама. Влажни период је између априла и октобра, док је суви од новембра до марта. Ветрови: Снажни ветрови су уобичајена појава у влажном периоду. Падавине: Просечна годишна количина падавина варира од 1.250 до 1.750 mm. Највише падавина се излучи на северу, док се према Атлантику и југу та количина смањује. Температуре: Просечна температура варира од 17 до 28 ˚C у јулу и од 23 до 33 ˚C у априлу.

Реке Конга[уреди]

Национални парк Салонга.

Конго је највећа река у западној Африци. Њена дужина износи 4380km и чини је другом најдужом реком у Африци после реке Нил. Конго са својим притокама протиче кроз другу највећу прашуму на свету, од које је само Амазонија већа. Река Конго је такође друга у свету по површини слива после Амазона. По њој две државе носе име: Република Конго и ДР Конго које леже на њеним обалама. Између 1971. и 1997. ДР Конго се званично звао Заир.

Река Конго извире у ДР Конгу западно од места Кисангани. Река Убанги која тече северним делом Конга и граница је између два Конга, представља једну од већих притока. Киншаса - главни град ДР Конго и Бразавил — главни град Републике Конго налазе се на обалама Конга, један наспрам другог. Пре ушћа у Атлантик код места Муанда, река гради водопаде познате као Ливингстонови водопади

Становништво[уреди]

Главни град Киншаса.

У ДР Конго данас живи 62,6 милиона људи, што је велики скок у односу на 46,7 милиона 1997. Највећи градови су Киншаса, Мбуџи Маји, Лубумбаши, Колвези, Хананга и Кисангани.

У земљи живи око 250 различитих етничких група. Најбројније су Конго, Луба и Монго. Разноликост 700 домаћих језика се превазилази коришћењем званичног француског језика. У широкој употреби су још језици конго, чилуба, свахили и лингала.

Историја[уреди]

За више информација погелдајте чланак Историја ДР Конга.

На територији данашње ДР Конго су пре доласка Европљана постојале многе краљевине. Најзначајнија међу њима је Краљевина Конго, основана у 14. веку, која је била једна од највећих у Африци.

Португалци су били први Европљани који су стигли до Конгоа. Односи домородаца и дошљака нису били непријатељски. Краљеви Конгоа су прихватили хришћанство, а Португалцима су продавали робове. Краљевина Конго је знатно ослабљена грађанским ратом крајем 17. века и изгубила је некадашњи значај. Регијом су завладали европски пљачкаши и ловци на робове. Холанђани и Енглези су се придружили Португалцима.

Енглез Хенри Мортон Стенли је био први Европљанин који је истраживао Конго. Намера му је била да Конго постане део британске колонијалне империје. Британска влада није показала интерес за овај пројекат.

Белгијски краљ Леополд II је био фасциниран колонијалним освајањима, за разлику од белгијске јавности. Краљ је личном амбицијом успео да на Берлинској конференцији о Конгоу 1885. добије Конго као свој приватни посед, што је у историји колонијализма јединствен случај. Сви становници Конгоа су такође сматрани приватним поседом. Ово је у време експанзије плантажног гајења каучука довело до тешких злоупотреба и злочина над локалним становништвом. Агенти краљевих компанија су масовно убијали и сакатили народ Конгоа да би га терором присилили на већу продуктивност. Под међународним притиском, Леополд је 1908. Конго претворио у регуларну колонију Белгије. Прилике за становништво су се овом променом знатно побољшале.

Име Конгоа под директном Леополдовом влашћу било је Независна држава Конго (État indépendant du Congo), а после 1908. Белгијски Конго (Congo belge).

Белгијска власт је била патерналистичка у односу на Конго. Уведено је основно и више школовање, а школе је организовала црква. Грађени су путеви, пруге и рудници. Отваране су болнице, искорењена је болест спавања и сва села покривена медицинским особљем.

Новчаница од пет милиона заира, 1992.

Појавом покрета за независност Конгоа избили су нереди у главном граду, Леополдвилу. Под међународним притиском, Белгија је објавила скоро повлачење из Конгоа јануара 1960. За собом је оставила хаотичну ситуацију. Демократска Република Конго је основана 30. јуна 1960. Први председник владе нове државе био је вођа покрета за независност Патрис Лумумба. У Конгоу је постојао сецесионистички покрет у рудом богатој провицији Катанга, а у унутрашњу политику су се мешале Белгија, САД и СССР. Годину и по после стицања независности, Лумумбин шеф генералштаба Мобуту Сесе Секо извршио је пуч и тиме отпочео једну од најдужих и најрепресивнијих афричких диктатура. У преврату су му помогле владе Белгије и САД. Лумумба је ухапшен и испоручен своме противнику, сецесионистичком вођи Катанге Мојсе Чомбеу, чији су га војници усмртили. Године 1971. име земље је промењено у Заир.

Мобутуова диктатура, обележена корупцијом и злоупотребама, уздрмана је тек 1994. доласком великог броја избеглица из Руанде и Бурундија. На источној граници Конгоа је створена база побуњеника под вођством Лорана Кабиле. Њему је успело да уз помоћ Руанде и Уганде 1997. са власти збаци старог и оболелог Мобутуа (види: Први конгоански рат), који је убрзо преминуо у изгнанству. Име државе је поново постало Демократска Република Конго. Рат је, међутим, поново избио 1998. и трајао до 2002. (види: Други конгоански рат). Овај рат се због изразитог страног мешања зове и Афрички светски рат. Процењује се да је у току и као последица рата (период 1998—2005) у Конгоу страдало 3,8 милиона људи. Кабила је убијен у атентату јануара 2001, а нов председник је постао његов син Жозеф Кабила. Жозеф се показао као први одговоран вођа земље од стицања независности. Склопио је мир са суседима и радио на стабилизовању прилика у сиромашној и ратом уништеној земљи. Споразумом политичких фракција из 2003. омогућени су демократски избори одржани 2006. и договорена је будућа административна децентрализација.

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]


Са других Викимедијиних пројеката :