Korisnik:Issilinde/Klara Šuman

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Klara Šuman (rođena Klara Džozefina Vik; 13. septembar 1819 – 20. maj 1896) je bila nemačka muzičarka i kompozitorka, jedna od najznačajnijih pijanistkinja u doba romantizma.[1] Za vreme svoje karijere duge više od 60 godina,izvršila je veliki uticaj na formu i repertoar recitala i koncerata,kao i na ukus tadašnje publike. Njen muž je bio kompozitor Robert Šuman. Zajedno su ohrabrivali i podržavali Johanesa Bramsa. Ona je bila prva koja je javno izvela  Bramsova originalna dela,a[2]kasnije je izvodila premijere drugih Bramsovih kompozicija od kojih je najznačajnija Varijacija i fuga na Hendelovu temu[3]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rani život[uredi | uredi izvor]

Klara Vik,1835 litografija

Klara Džozefina Vik je rođena u Lajpcigu 13. septembra 1819. godine kao ćerka Fridriha Vika i Marijane Vik (rođene Tromlic). Marijana Tromlic bila je poznata pevačica. Pevala je u poznatom koncertnom holu Gevandhaus u Lajpcigu. Razlike između Klarinih roditelja bile su neumoljive, u velikoj meri zbog napornog karaktera njenog oca. Nakon što je na videlo izašla ljubavna afera između Klarine majke i očevog prijatelja Adolfa Bargiela ,njeni se roditelji razvode. Marijana se udaje za Adolfa,a petogodišnja Klara ostaje sa ocem.

Odrastanje[uredi | uredi izvor]

Još od najranijeg detinjstva Klarin život je bio isplaniran od strane njenog oca Adolfa. Svakodnevno je imala časove u trajanju od jednog sata iz klavira, violine, pevanja, teorije, harmonije, kompozicije i kontrapunkta i dva sata praktične nastave u kojoj je koristio svoje tehnike i metode učenja. U martu 1828, osmogodišnja Klara Vik svirala je u  Lajpcigu u kući doktora Ernsta Karusa, direktora psihijatrijske bolnice u dvorcu Koldic. Tamo je upoznala drugog darovitog mladog pijanistu, koji je bio pozvan na muzičko veče,po imenu Robert Šuman,devet godina stariji od Klare. Šuman se toliko oduševio njenim sviranjem, da je tražio dozvolu od svoje majke da prekine svoje pravno obrazovanje, koja ga nikada nije zanimalo, i da počne sa uzimanjem časova muzike kod Adolfa,Klarinog oca. Za vreme pohađanja časova,Šuman je živeo u domu Vikovih oko godinu dana.Imao je običaj da se preruši u duha i da tako maskiran plaši i zabavlja Klaru,što je bio početak stvaranja njihove veze i kontakta.[4]

Godine 1830-e,tada jedanaestogodišnja Klara odlazi na turneju u Pariz preko drugih Evropskih gradova,u pratnji svog oca. Prvi solistički koncert održala je u Gevandhausu u Lajpcigu. U Vajmaru je,nakon bravuroznog izvođenja Henri Hercovog komada za Getea,nagrađena odlikovanjem sa njegovim likom i posvetom: " Za talentovanu umetnicu Klaru Vik". Za vreme ove turneje Nikolo Paganini,koji je bio u Parizu,predložio je da nastupi zajedno sa Klarom. Uprkos tome,njen pariski recital je ostao slabo posećen,budući da je veliki broj ljudi napustio grad zbog izbijanja kolere.  [5]

Pojava ovog umetnika može se posmatrati kao epoholana...Odsviran njenim talentovanim rukama,i najobičniji pasaž,rutinski motiv,dobija svoje suštinsko značenje,boju,što samo najsavršeniji umetnici mogu da postignu.

Anonimni muzički kritičar, napisao za Klaru Vik ,1837-1838 na koncertu u Beču.

Godine 1838-e,Klara Vik je održala seriju koncerata u Beču. Tada je imala 18 godina.Franc Grilparcer,vodeći dramski pisac u tadašnjoj Austriji, napisao je pesmu pod nazivom "Klara Vik i Betoven" nakon slušanja Betovenove  Appassionata sonate za vreme jednog od tih koncerata.[6] Zainteresovanost za Klarine koncerte bila je ogromna,a kritike i recenzije pohvalne. Benedikt Randhartinger,prijatelj Franca Šuberta (1797-1828), poklonio je Klari potpisani primerak Šubertove pesme "Erlkunih" sa posvetom: "Slavnom umetniku,Klari Vik". Frederik Šopen opisao je Klarino sviranje Francu Listu koji je došao da čuje i kasnije pohvalio njeno ekstravagantno sviranje u pismu koje je objavljeno u pariskom muzičkom listu(Revue et Gazette Musicale) i kasnije prevedeno u Novom muzičkom časopisu (Neue Zeitschrift für Musik) u Lajpcigu .[7] 15-og maja je Klara nagrađena najvišim muzičkim odlikovanjem u Austriji,Carskim i Državnim Odlikovanjem Virtuoza(Königliche und Kaiserliche Kammervirtuosin) [7]

     Klarin portret

Brak sa Robertom[uredi | uredi izvor]

Robert je bio stariji od Klare malo više od 9 godina kada se kao student njenog oca Fridriha preselio u dom Vikovih krajem1830. godine, kada je njoj bilo svega 11, a njemu 20 godina. 1837. godine,Robert je zaprosio osamnaestogodišnju Klaru i ona je pristala,ali njen otac nije.[8] On se snažno protivio,nije odobravao Roberta i strogo odlučio da im ne da svoj blagoslov i dozvolu. Robert i Klara su bili primorani da idu na sud i tuže Fridriha. Sud je doneo odluku da odobri venačanje koje se dogodilo [9] 1840. godine, uprkos Fridrihovim prigovorima.Klara i robert vodili su zajednički muzički dnevnik. [8] 

Poznanstvo sa Jozefom Joakimom[uredi | uredi izvor]

Klara i Robert prvi put su sreli violinistu Jozefa Joakima u novembru 1844. godine, kada je imao samo 14 godina.[10] Godinu dana kasnije ona je napisala u svom dnevniku da je na koncertu 11 novembra 1845. "mali Joakim bio veoma voljen od publike. Svirao je novi Mendelsonov koncert,koji su svi smatrali predivnim".[11] U maju 1853.slušala je Joakima dok je svirao solo deonicu u Betovenovom koncertu za violinu i orkestar. Klara je napisala da je svirao "sa poetskom dubinom osećanja, cela njegova duša treperila je u svakoj noti, tako savršeno da nikada nisam čula takvo sviranje violine,i mogu da kažem da nikada na mene nije ostavio takav utisak nijedan virtuoz do sada" Od tada pčinje prijateljstvo između Klare i Joakima," koji za 40 godina nikadsa nije razočarao Klaru,bilo u stvarima velikim ili malim,uvek  pouzdan i lojalan."[12]

Za vreme svoje karijere,Klara i Joakim su zajedno odsvirali više od 238 koncerata širom Nemačke i Engleske "više nego bilo koji drugi umetnik." [13] "Duo je bio naročito poznat po izvođenju Betovenove Sonate za violinu i klavir".[14]

Poznanstvo sa Bramsom[uredi | uredi izvor]

U proleće 1853. godine, tada još nepoznati dvadesetogodišnji Brams upoznaje Joakima(samo nekoliko godina starijeg, ali do tada priznatog virtuoza) u Hanoveru.Ostavio je na njega vrlo povoljan utisak i Joakim mu daje preporučeno pismo za poznanstvo sa Šumanom. Brams odmah odlazi da se upozna i prezentuje sebe Šumanovima u njihovoj kući u  Dizeldorfu. Odsvirao im je par svojih kompozicija za solo klavir,što je impresioniralo i Klaru i Roberta.Robert je objavio članak u kome je visoko nahvalio i podržao Bramsa,a Klara je u svom dnevniku zabeležila" da Brams deluje kao svetac poslat od Boga"[15]

Robertova smrt [uredi | uredi izvor]

Robert je izvršio pokušaj samoubistva u februaru 1854. godine,a zatim je smeštena u duševnu bolnicu gde je proveo poslednje dve godine svog života. U martu 1854. godine, Brams, Joakim, Albert Ditrih i Julijus oto Grim provode neko vreme sa Klarom,baveći se muzikom kako bi joj skrenuli misli od ove tragedije.[16] Robert umire 29. jula 1856.godine.

Repertoar[uredi | uredi izvor]

U ranim godinama Klarin repertoar je bio spektakularan i popularan,u stilu tadašnjeg vremena,izabran od strane njenog oca. To su bila dela Kalkbrenera, Henselta, Talberga, Herca, Piksisa, Černija,kao i njene originalne kompozicije. Koncertni programi od a 1831. do 1889. (oko 2000 njih) su sačuvani[17] i informacije iz njih su raspoređene prema godini izvođenja.[18] 

Koncerti za klavir i orkestar[uredi | uredi izvor]

  Napisani po abecednom redu kompozitora,godine kada je Klara ove dela izvodila:

  • Bah J. S. koncert d mol za tri klavira 1063, 1844
  • Betoven, "Car" koncert br. 5, 1844; 1855;[19] 1862;[20] 1865, London, "veliki aplauz", njen prvi "potpuni uspeh".[21] koncert br. 4, 1846; koncert br. 3, 1868
  • Brahms, prvi koncert, 1861[22]
  • Šopen, prvi koncert, finale, 1833; drugi koncert, 1834, 1840
  • Mendelson, drugi koncert, 1856; 1869[23]
  • Mocart, koncert br. 20 d mol, 1857;[24] koncert br. 24, ce mol, 1863; koncert br. 10 za dva klavira, 1883
  • Šuman, Klara (u daljem tekstu Vik),koncert, 1835. godine sa Mendelsonom koji je dirigovao orkestrom Gevandhausa u Lajpcigu. [25]
  • Šuman, Robert, koncert u A duru. Klara premijerno izvodi jedini dovršeni koncert za klavir njenog muža,1. januara 1846,zatim 1866. godine[26]

Klara je takođe svirala dela (sada) manje poznatih kompozitora: Adolf fon Henselt (1837, 1844), Ignaz Mošeles (1831), i Bernard Šolc (1875).

Trio za violinu, violončelo i klavir[uredi | uredi izvor]

  • Betoven, op. 1 br. 3 u Ce molu, 1832; op. 97 u Be duru, "Nadvojvoda" (1833); op. 70, br. 1 u de-dur, br. 2 u es-duru[27] 1840
  • Vilijam Sterndal Benet, Op. 26, 1867
  • Brams, treći trio, 1887
  • Mendelson, prvi trio, 1843; drugi trio, 1860
  • Šubert, prvi trio, 1849
  • Šuman, Klara, Trio u ge molu, op. 17; Trio je "verovatno" Klarino remek-delo;[28] 1846
  • Šuman, Robert, prvi trio, op. 63, 1849; drugi trio, op. 80, 1851; treći trio, 1852 (napisan 1851.)

Klavirski kvarteti (violina, viola, violončelo, klavir)[uredi | uredi izvor]

  • Bramsov  op. 25, 1861,premijera; drugi, op. 26, komponovan 1861, 1865; 1866. godine[29]
  • Šumanov klavirski kvartet, 1844, 1849

Klavirski kvinteti (gudački kvartet i klavir)[uredi | uredi izvor]

  • Bramsov klavirski kvintet, op. 34, 1880
  • Šumanov klavirski kvintet, op. 44, 1843,premijera; zatim mnogo kasnije 1888.godine.[30]

[15]

Šumanova, "jedna od najekspresivnijih i napoznatijih pijanistkinja danas", prema rečima Edvarda Griga


Linkovi[uredi | uredi izvor]

  1. ^ From 1854 to 1891 she "toured the British Isles and the Continent, hailed as one of the top pianists of the world": Reich, 2001, p. 249
  2. ^ The Andante and Scherzo from the Sonata in F minor, in Leipzig, 23 October 1854: Litzmann 1913, vol. 2, p. 90
  3. ^ 13th of September 2012 Clara Schumann Google Doodle-from The News Clerks
  4. ^ Reich, Susanna (2005), p. 28
  5. ^ Joseph Braunstein, Liner notes for Michael Ponti's recording of Clara Schumann's Piano Concerto No. 1 in A minor, Op. 7
  6. ^ Reich (1986), p. 249.
  7. ^ a b Reich (1986), p. 250.
  8. ^ a b Litzmann 1913, vol. 1, p.
  9. ^ Litzmann 1913, voI. 1, p.
  10. ^ Litzmann 1913, vol. 1, p. 366.
  11. ^ Litzmann 1913, vol. 1, p. 388
  12. ^ Litzmann 1913, vol. 2, p. 41
  13. ^ Reich, 2001, p. 206
  14. ^ Reich 2001, p. 207
  15. ^ a b Litzmann 1913, vol. 2, p. 42
  16. ^ Litzmann 1913, vol. 2, pp. 61-62, 69, 71
  17. ^ by "loyal guardians," perhaps daughters?
  18. ^ Litzmann 1913, vol. 2, "Works studied and repertoire", pp. 442-452
  19. ^ Netherlands, well received, Litzmann 1913, vol. 2, p. 102
  20. ^ Paris Conservatoire, 6 April, to a "storm of applause", Litzmann 1913 vol. 2, p. 205
  21. ^ Litzmann 1913, vol. 2, p. 237
  22. ^ Third performance, in Hamburg, with Brahms conducting the Philharmonic; relatively the most successful of the first five performances, but Clara thought "the public understood nothing and felt nothing," Litzmann 1913, vol. 2 p. 200
  23. ^ London, Litzmann 1913, vol. 2 p. 263
  24. ^ 1 January, to a "storm of applause," Litzmann 1913, vol. 2 p. 147
  25. ^ Litzman 1913, vol. 1, p. 76
  26. ^ Frankfurt; Clara commented that the orchestra liked the concerto, Litzmann 1913 vol. 2. p. 247
  27. ^ in Berlin, Reich 2001, p. 254
  28. ^ Hall, George.
  29. ^ In Frankfurt; Litzmann 1913 vol. 2, p. 247
  30. ^ Popular Concert in London, with Joachim and Wilma Norman-Neruda, violins, Ludwig Straus, viola, and Piatti, cello, to a "tremendously enthusiastic" audience, Clara wrote in her diary, Litzmann 1913 vol. 2 p. 389.

Spoljni linkovi[uredi | uredi izvor]

[[Категорија:Рођени 1819.]] [[Категорија:Умрли 1896.]]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Issilinde/Клара_Шуман&oldid=23487643”