Korisnik:TamaraTasa/pesak
 | Ovaj članak je deo projekta seminarskih radova na Poljoprivrednom fakultetu univerziteta u Beogradu u Beogradu. Datum unosa: novembar—decembar 2016. Ova grupa studenata uređivaće u prostoru članaka. Nemojte prebacivati članak u druge imenske prostore. Pozivamo vas da doprinesete njegovom kvalitetu i pomognete studentima pri uređivanju. |
Šljiva požegača je voćka iz familije ruža (Rosaceae). Pod šljivom se najčešće podrazumevaju sorte domaće šljive (Prunus domestica L.), koje su mnogobrojne. Većinu sorti čovek koristi u ishrani u vidu voća, za preradu džemova, marmelada, rakije.
Poreklo,rasprostranjenost i značaj[uredi | uredi izvor]
Smatra se da potiče iz Azije (Mala Azija, Sirija, Kavkaz, Persija, područje Kaspijskog jezera, Turkmenija). U Evropu (Grčku) je došla pre nove ere. Rasprostranjena je u Evropi i Severnoj Americi. Jedna je od vodećih sorata šljiva u svetu. U Srbiji je glavna sorta i zauzima 38% površine pod šljivom. Poznata je još pod nazivom mađarka. [1]
Upotreba[uredi | uredi izvor]
Šljive se kod nas uglavnom prerađuju u rakiju s obzirom da postoji duga tradicija sa jedne strane, a sa druge je velika zastupljenost upravo rakijskih sorti koje nisu pogodne za bilo koji drugi vid prerade. Plodovi požegače su dosta sitni i neujednačeni te su stoga veoma pogodni za preradu u rakiju. Ova sorta šljiva daje plodove sa veoma povoljnim odnosom šećera i kiseline i rakiju šljivovicu vrhunskog kvaliteta, veoma prijatnog ukusa i izražene specifične arome.
Osobine biljke[uredi | uredi izvor]
- Korenov sistem je veoma plitak i ne podnosi sušu.
- Stablo šljive požegače kada se gaji na svom korenu je srednje bujno, a ako se kao podloga koristi dženarika onda bude bujno. Pored dženarike, šljiva požegača se može kalemiti i na belu šljivu sa dobrim rezultatima. Imaju dobru nosivost grana, jedna od loših osobina stabla požegače je da nema veliku otpornost na niske temperature i mrazeve.
- Listovi su krupni, jajstog, objajastog ili eliptičnog oblika, po obodu tupo testerasti. Lice liske je tamno zeleno i golo, a naličje sivozeleno i dlakavo.
- Cvetni pupoljci počinju da se obrazuju od sredine juna do sredine jula u godini koja prethodi cvetanju.
- Cvetovi su najčešće beli, obično po dva u cvetnom pupoljku.
- Rađa na mešovitim rodnim grančicama, majskim kiticama, dugim i kratkim rodnim grančicama.
- Kruna je gusta, piramidalna, odlikuje se velikom nosivošću.
- Plod je sočna koštunica-sitan (17g), nepravilno jajast, modroplave boje i pokriven obilnim sivim privlačnim pepeljkom. Po dužini ploda se pruža plitka brazda. Može dugo da se zadrži na grani. Odlično podnosi prevoz. Ima svestranu upotrebnu vrednost. Može se koristiti u svežem stanju, za sušenje, konzervnu industriju i rakiju.
- Mezokarp -je zlatno-žute boje, čvrsto, sočno, slatkonakiselo, aromatično, odličnog kvaliteta.
Vreme cvetanja[uredi | uredi izvor]
Cveta malo kasnije u odnosu na druge biljke. Eksplozivno. Za nekoliko sati, u toku toplih dana, sredinom aprila mogu da se otvore svi cvetovi požegače. Samooplodna je biljka i nema potrebe da se u sklopu zasada sade druge vrste šljiva kao oprašivači. Ima dug vegetacioni period.
Rezidba i razmnožavanje[uredi | uredi izvor]
Rezidba ne sme da bude oštra, jer to može da dovede do značajnog smanjenja prinosa. Razmnožava se izdancima ili kalemljenjem.
Zrelost[uredi | uredi izvor]
Postoje dva stepena zrelosti plodova šljiva, fiziološka i tehnološka zrelost. Plodovi u fiziološkoj zrelosti dostižu maksimalnu krupnoću, pokožica dobija karakterističnu boju, počinje da se obrazuje sloj za odvajanje između peteljke ploda i rodne grančice, prestaje priticanje hranljivih supstanci u plodove, a smenke posle stratifikovanja mogu da klijaju.Plodovi namenjeni za preradu (sušenje, rakija, sok, pekmez, marmelada) ostavljaju se duže na stablu, da što bolje sazru, odnosno beru se u tehnološkoj zrelosti. Tada plodovi sadrže najviše šećera i drugih hranljivih i aromatičnih supstanci, pa su sočni, mirišljavi i ukusni.
Đubrenje[uredi | uredi izvor]
U periodu do stupanja u punu rodnost, požegača ima određene zahteve prema hranivima. Najveće potrebe su u kalijumu i azotu, a najmanje prema fosforu i drugim elementima. Azotna đubriva se unose pred početak vegetacije, a fosforna i kalijumova u jesen ili zimu. Orijentacije radi u godini sadnje svakoj sadnici treba dodati 25-30g po stablu čistog azota, 5-6 g fosfora i 30-40 g kalijuma. Druge godine ove količine su 100-120 g (N), 20-25 g (P) i 120-160 g (K). Treće godine ove količine iznose 150-180; 25-30; 180-22. U pogledu ishrane u fazi pune rodnosti,požegača kao sorta šljiva se značajno razlikuje od ostalih vrsta voćaka, jer sem azota, zahteva velike količine kalijuma u zemljištu.
Reference[uredi | uredi izvor]
Spoljašne veze[uredi | uredi izvor]
http://www.zdravasrbija.com/lat/Zemlja/Vocarstvo/1108-POZEGACA,-SORTA-SLjIVE.php