Krajnji živac
Krajnji ili terminalni živac (lat. nervus terminalis) je tzv. „nulti“ kranijalni živac, koga je otkrio nemački naučnik Gustav Frič (nem. Gustav Fritsch) 1878. godine u mozgu ajkula. Kod ljudi je prvi put opisan 1913. godine,[1] mada je njegovo prisustvo u lobanji i dalje kontroverzno. Pojedine studije ukazuju da je terminalni živac normalno prisutan u lobanjskoj duplji odraslih osoba.[2] On se pruža iz nosne duplje i ulazi u mozak neposredno ispred ostalih moždanih živaca, u vidu mikroskopskog spleta nemijelizovanih perifernih nervnih vlakana.
Tokom autopsija živac se često previdi jer je neuobičajeno tanak za moždane živce i potrebna je pažljiva disekcija da bi se uočio. Njegova uloga nije do kraja razjašnjena i često se izostavlja u udžbenicima iz anatomije.[1]
Mada je pozicioniran veoma blizu mirisnim živcima, on ne ulazi u mirisnu glavicu gde se analiziraju mirisne informacije. Ova činjenica ukazuje da je u pitanju vestigijalni živac ili živac uključen u senzaciju feromona. U prilog ovoj hipotezi ide i činjenica da se krajnji živac pruža do unutrašnjeg i spoljašnjeg septalnog jedra i preoptičkih regija mozga, koji su uključeni u regulisanje seksualnog ponašanja sisara.[1]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v R. Douglas Fields, Sex and the Secret Nerve, February/March 2007; Scientific American Mind Arhivirano na sajtu Wayback Machine (19. avgust 2013), Pristupljeno 9. 4. 2013.
- ^ Fuller GN, Burger PC (1990). "Nervus terminalis (cranial nerve zero) in the adult human". Clin. Neuropathol. 9 (6): 279-83.
| Moždani živci |
|---|
| 0 krajnji živac | I mirisni živci | II vidni živac | III živac pokretač oka | IV trohlearni živac | V trograni živac (oftalmični, gornjovilični, donjovilični živac) | VI živac odvodilac | VII živac lica | VIII tremno-pužni živac | IX jezično-ždrelni živac | X živac lutalac | XI pomoćni živac | XII podjezični živac |
