Kućni ljubimac

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Pas i mačka su omiljeni kućni ljubimci.

Kućni ljubimac je životinja koja živi sa čovekom, u kući/stanu ili dvorištu, za razliku od slobodnih životinja, životinja u laboratorijama, životinja u službi policije ili nekog drugog posla i životinja za sport, koje se održavaju iz ekonomskih razloga. Najpopularniji ljubimci su poznati po svojim odanim ili razigranim karakteristikama i atraktivnom izgledu.

Kućni ljubimci generalno pružaju svojim vlasnicima nezanemarljive zdravstvene beneficije;[1] pokazalo se da posedovanje ljubimaca pomaže otklanjanju stresa za one koji vole životinje. Danas postoji medicinski dokazana klasa „terapijskih“ životinja, a u nju spada većina pasa i domaća mačka , koja može da pomogne ograničenim ili bespomoćnim ljudima. Šetnja psa predstavlja vežbu i za vlasnika i za psa, a obezbeđuje i svež vazduh i socijalne interakcije. U kućne ljubimce spadaju i zlatna ribica i druge vrste riba koje se moraju držati u akvarijumu , papagaji i druge ptice kao što su kanarinci , tigrica , nimfe , kakadu itd. Glodari kao što su hrčak i morsko prase . Zatim reptili kao male zelene kornjače koje moraju imati poseban terarijum i zelene iguane koje traže terarijum sa peskom , drvetom tj. granama i toplo mesto. Najmanji broj ljudi drži zmije , tarantule i pacove kao kućne ljubimce.

Kućni ljubimci svojim vlasnicima ili čuvarima[2] pružaju fizičke i emocionalne koristi. Šetnja psa može obezbediti čoveku i psu vežbu, svež vazduh i društvenu interakciju. Kućni ljubimci mogu pružiti društvo ljudima koji žive sami ili starijim odraslim osobama koje nemaju adekvatnu društvenu interakciju sa drugim ljudima. Postoji medicinski odobrena klasa terapijskih životinja koje se dovode da posete zatvorene ljude, kao što su deca u bolnicama ili stare osobe u staračkim domovima. Terapija kućnim ljubimcima koristi obučene životinje i vodiče za postizanje specifičnih fizičkih, društvenih, kognitivnih ili emocionalnih ciljeva sa pacijentima.

Ljudi najčešće uzimaju kućne ljubimce radi druženja, da bi zaštitili dom ili imovinu, ili zbog uočene lepote ili privlačnosti životinja.[3] Jedna kanadska studija iz 1994. je otkrila da su najčešći razlozi za neposedovanje kućnog ljubimca nedostatak sposobnosti da se brine o ljubimcu tokom putovanja (34,6%), nedostatak vremena (28,6%) i nedostatak odgovarajućeg smeštaja (28,3%), dok je nesklonost kućnim ljubimcima je manje uobičajena (19,6%).[3] Neki naučnici, etičari i organizacije za prava životinja izrazile su zabrinutost zbog držanja kućnih ljubimaca zbog nedostatka autonomije i objektivizacije životinja koje nisu ljudi.[4]

Popularnost kućnih ljubimaca[uredi | uredi izvor]

U Kini je potrošnja na domaće životinje porasla sa procenjenih 3,12 milijardi dolara u 2010. na 25 milijardi dolara u 2018. Kinezi poseduju 51 milion pasa i 41 milion mačaka, pri čemu vlasnici kućnih ljubimaca često više vole da nabavljaju hranu za kućne ljubimce iz inostranstva.[5] Postoji ukupno 755 miliona kućnih ljubimaca, što je povećanje sa 389 miliona u 2013. godini.[6]

Prema istraživanju koje su promovisala italijanska porodična udruženja 2009. godine, procenjuje se da u Italiji ima oko 45 miliona kućnih ljubimaca. Ovo uključuje 7 miliona pasa, 7,5 miliona mačaka, 16 miliona riba, 12 miliona ptica i 10 miliona zmija.[7]

Istraživanje Univerziteta u Bristolu iz 2007. pokazalo je da 26% domaćinstava u Velikoj Britaniji ima mačke i 31% pse, procenjujući da je ukupna domaća populacija od približno 10,3 miliona mačaka i 10,5 miliona pasa u 2006. godini.[8] Istraživanje je takođe pokazalo da 47,2% domaćinstava sa mačkom ima najmanje jednu osobu obrazovanu do univerzitetskog obrazovanja, u poređenju sa 38,4% domova sa psima.[9]

Prema Nacionalnoj anketi vlasnika kućnih ljubimaca 2017-2018 koju je sprovela Američka asocijacija za proizvode za kućne ljubimce (APPA), 68 odsto američkih domaćinstava, ili oko 85 miliona porodica, poseduje kućnog ljubimca. Ovo je porast u odnosu na 56 procenata američkih domaćinstava iz 1988. godine, prve godine sa sprovedenom anketom.[10] U Sjedinjenim Državama postoji oko 86,4 miliona mačaka kućnih ljubimaca i oko 78,2 miliona pasa kućnih ljubimaca,[11][12] a istraživanje Sjedinjenih Država 2007–2008 pokazalo je da je domaćinstava koja poseduju pse brojčano nadmašila domaćinstva koja poseduju mačke, ali da je ukupan broj mačaka kućnih ljubimaca bio veći nego pasa. Isto je bilo i za 2011. godinu.[13] U 2013. godini, kućni ljubimci su nadmašivali broj dece četiri prema jedan u Sjedinjenim Državama.[14]

Najpopularniji kućni ljubimci u SAD (milioni)[15][16]
Kućni ljubimci Globalna populacija Populacija u SAD Nastanjena domaćinstva u SAD Prosek u SAD po naseljenom domaćinstvu
Mačka 202 93,6 38,2 2,45
Pas 171 77,5 45,6 1,70
Riba N/A 171,7 13,3 12,86
Mali sisari N/A 15,9 5,3 3,00
Ptice N/A 15,0 6,0 2,50
Gmizavci i vodozemci N/A 13,6 4,7 2,89
Konji N/A 13,3 3,9 3,41

Efekti na zdravlje kućnih ljubimaca[uredi | uredi izvor]

Držanje životinja kao kućnih ljubimaca može biti štetno po njihovo zdravlje ako se ne ispune određeni uslovi. Važan problem je neodgovarajuće hranjenje, koje može izazvati kliničke efekte. Konzumacija čokolade ili grožđa od strane pasa, na primer, može biti fatalna. Određene vrste kućnih biljaka takođe se mogu pokazati toksičnim ako ih konzumiraju kućni ljubimci. Primeri uključuju filodendrone i uskršnje ljiljane, koji mogu da izazovu teško oštećenje bubrega kod mačaka,[17][18] i božićnu zvezdu, begoniju i aloe veru, koje su blago toksične za pse.[19][20]

Kućni ljubimci, posebno psi i mačke u industrijalizovanim društvima, veoma su podložni gojaznosti. Pokazalo se da su kućni ljubimci sa prekomernom težinom izloženi većem riziku od razvoja dijabetesa, problema sa jetrom, bolova u zglobovima, otkazivanja bubrega i raka. Nedostatak vežbanja i visokokalorične dijete smatraju se glavnim faktorima koji doprinose gojaznosti kućnih ljubimaca.[21][22][23]

Uticaj kućnih ljubimaca na zdravlje njihovih staratelja[uredi | uredi izvor]

Par sa svojim kućnim ljubimcem

Zdravstvene beneficije[uredi | uredi izvor]

U javnosti i među mnogim naučnicima je široko rasprostranjeno verovanje da kućni ljubimci verovatno korisni za mentalno i fizičko zdravlje njihovim vlasnicima;[24] izjava NIH-a iz 1987. oprezno je tvrdila da postojeći podaci „sugerišu“ značajnu korist.[1] Nedavno neslaganje dolazi iz RAND studije iz 2017. godine, koja je otkrila da barem u slučaju dece, posedovanje kućnog ljubimca samo po sebi nije poboljšalo fizičko ili mentalno zdravlje za statistički značajan iznos; umesto toga, studija je otkrila da deca koja su već bila zdrava imaju veću verovatnoću da dobiju kućne ljubimce.[24][25][26] Sprovođenje dugoročnih randomizovanih ispitivanja za rešavanje ovog problema bilo bi skupo ili neizvodljivo.[1][26]

Uočene korelacije[uredi | uredi izvor]

Kućni ljubimci mogu imati sposobnost da stimulišu svoje negovatelje, posebno starije, dajući ljudima nekoga o kome će se brinuti, nekoga s kim će vežbati i nekoga ko će im pomoći da se izleče od fizički ili psihički problematične prošlosti.[1][27][28] Životinjsko društvo takođe može pomoći ljudima da sačuvaju prihvatljiv nivo sreće uprkos prisustvu simptoma raspoloženja kao što su anksioznost ili depresija.[29] Posedovanje kućnog ljubimca takođe može pomoći ljudima da postignu zdravstvene ciljeve, kao što je sniženje krvnog pritiska, ili mentalne ciljeve, kao što je smanjenje stresa.[30][31][32][33][34][35] Postoje dokazi da posedovanje kućnog ljubimca može pomoći osobi da vodi duži i zdraviji život. U studiji iz 1986. na 92 osobe hospitalizovane zbog koronarnih bolesti, u roku od godinu dana, 11 od 29 pacijenata bez kućnih ljubimaca je umrlo, u poređenju sa samo 3 od 52 pacijenta koji su imali kućne ljubimce.[28] Pokazalo se da posedovanje kućnih ljubimaca značajno smanjuje trigliceride, a time i rizik od srčanih oboljenja, kod starijih osoba.[36] Jedna studija Nacionalnog instituta za zdravlje otkrila je da je manja verovatnoća da će ljudi koji su posedovali pse umreti od srčanog udara nego oni koji ga nisu imali.[37] Postoje izvesni dokazi da kućni ljubimci mogu imati terapeutski efekat u slučajevima demencije.[38] Druge studije su pokazale da za starije osobe dobro zdravlje može biti uslov za posedovanje kućnog ljubimca, a ne rezultat.[39] Psi obučeni da budu psi vodiči mogu pomoći ljudima sa oštećenjem vida. Psi obučeni u oblasti terapije uz pomoć životinja (AAT) takođe mogu biti od koristi osobama sa drugim invaliditetom.[1][40]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d „The Health Benefits of Pets”. US Government National Institute of Health. Arhivirano iz originala 05. 05. 2012. g. Pristupljeno 25. 12. 2006. 
  2. ^ „Position Statement on Ownership/Guardianship”. ASPCA (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-11-07. 
  3. ^ a b Leslie, Be; Meek, Ah; Kawash, Gf; Mckeown, Db (april 1994). „An epidemiological investigation of pet ownership in Ontario” (Free full text). The Canadian Veterinary Journal. 35 (4): 218—22. ISSN 0008-5286. PMC 1686751 Slobodan pristup. PMID 8076276. 
  4. ^ McRobbie, Linda Rodriguez (1. 8. 2017). „Should we stop keeping pets? Why more and more ethicists say yes”. The Guardian. Pristupljeno 3. 8. 2017. 
  5. ^ Tang, Ailin; Bradsher, Keith (2018-10-22). „The Trade War's Latest Casualties: China's Coddled Cats and Dogs”. The New York Times. Pristupljeno 2018-10-23. 
  6. ^ „China Pet population and ownership 2019 update”. China Pet Market (na jeziku: engleski). 2018-12-25. Arhivirano iz originala 25. 08. 2019. g. Pristupljeno 2019-08-25. 
  7. ^ „Main_Page45 milioni gli animali domestici in Italia: 150.000 ogni anno vengono abbandonati”. Il Messaggero. 22. 9. 2009. Arhivirano iz originala 11. 7. 2013. g. 
  8. ^ „UK domestic cat and dog population larger than thought”. University of Bristol. 6. 2. 2010. 
  9. ^ „More cat owners 'have degrees' than dog-lovers”. BBC News Online. 6. 2. 2010. 
  10. ^ „Facts + Statistics: Pet statistics | III”. www.iii.org. Pristupljeno 2019-08-25. 
  11. ^ „Animals in Healthcare Facilities: Recommendations to Minimize Potential Risks” (PDF). www.shea-online.org. Arhivirano iz originala (PDF) 4. 3. 2016. g. 
  12. ^ The Humane Society of the United States. „U.S. Pet Ownership Statistics”. Arhivirano iz originala 07. 04. 2012. g. Pristupljeno 27. 4. 2012. 
  13. ^ „U.S. Pet Ownership & Demographics Sourcebook (2012)”. Arhivirano iz originala 17. 2. 2017. g. Pristupljeno 16. 1. 2017. 
  14. ^ Daniel Halper (1. 2. 2013). „Animal Planet: Pets Outnumber Children 4 to 1 in America”. The Weekly Standard. Arhivirano iz originala 4. 9. 2015. g. Pristupljeno 9. 2. 2013. 
  15. ^ Susan Hayes. „What are the most popular pets around the world?”. PetQuestions.com. Arhivirano iz originala 22. 10. 2010. g. Pristupljeno 4. 3. 2011. 
  16. ^ „Industry Statistics & Trends”. American Pet Product Association. Arhivirano iz originala 09. 03. 2021. g. Pristupljeno 4. 3. 2011. 
  17. ^ „Plants and Your Cat”. Cat Fanciers' Association. Arhivirano iz originala 27. 12. 2009. g. Pristupljeno 15. 5. 2007. 
  18. ^ Langston, Cathy E. (1. 1. 2002). „Acute Renal Failure Caused by Lily Ingestion in Six Cats”. Journal of the American Veterinary Medical Association. 220 (1): 49—52, 36. PMID 12680447. doi:10.2460/javma.2002.220.49. 
  19. ^ „These plants can be poisonous to dogs”. Sunset Magazine. 12. 7. 2010. Pristupljeno 17. 10. 2013. 
  20. ^ Klein, Jerry (10. 12. 2018). „Are Poinsettias Poisonous to Dogs?”. American Kennel Club (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2019-08-26. 
  21. ^ „Overweight Dogs”. Pet Care. The American Society for the Prevention of Cruelty to Animals (ASPCA). Pristupljeno 17. 10. 2013. 
  22. ^ „Overweight Cats”. Pet Care. The American Society for the Prevention of Cruelty to Animals (ASPCA). Pristupljeno 17. 10. 2013. 
  23. ^ Zelman, Joanna (23. 2. 2011). „Pet Obesity: Over Half Of U.S. Dogs And Cats Are Overweight, Study Says”. The Huffington Post. Pristupljeno 17. 10. 2013. 
  24. ^ a b „Pets are a kid's best friend, right? Maybe not, study says”. The Philadelphia Inquirer. Pristupljeno 27. 12. 2017. 
  25. ^ „Pets Are Good For Us—But Not In The Ways We Think They Are”. National Geographic. 25. 11. 2017. Pristupljeno 27. 12. 2017. 
  26. ^ a b „Largest-Ever Study of Pets and Kids' Health Finds No Link; Findings Dispute Widely Held Beliefs About Positive Effects of Pet Ownership” (na jeziku: engleski). RAND. Pristupljeno 27. 12. 2017. 
  27. ^ Reiman, Steve. „Therapy Dogs in the Long-Term Health Care Environment” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 6. 5. 2012. g. Pristupljeno 27. 4. 2012. 
  28. ^ a b Whiteley, Ellen H. (1986). „The Healing Power of Pets”. 258 (7). The Saturday Evening Post. str. 2—102. Pristupljeno 5. 11. 2006.  Academic Search Elite. EBSCOhost. Polk Library, UW Oshkosh
  29. ^ Bos, E.H.; Snippe, E.; de Jonge, P.; Jeronimus, B.F. (2016). „Preserving Subjective Wellbeing in the Face of Psychopathology: Buffering Effects of Personal Strengths and Resources”. PLOS ONE. 11 (3): e0150867. Bibcode:2016PLoSO..1150867B. PMC 4786317 Slobodan pristup. PMID 26963923. doi:10.1371/journal.pone.0150867 Slobodan pristup. 
  30. ^ Asp, Karen (2005). „Volunteer Pets”. Prevention. 57 (4): 176—78. Pristupljeno 5. 11. 2006.  Academic Search Elite. EBSCOhost. Polk Library, UW Oshkosh
  31. ^ Allen, Karen; Shykoff, Barbara E.; Izzo, Joseph L., Jr (1. 10. 2001). „Pet ownership, but not ace inhibitor therapy, blunts home blood pressure responses to mental stress”. Hypertension. 38 (4): 815—20. ISSN 0194-911X. PMID 11641292. doi:10.1161/hyp.38.4.815 Slobodan pristup. 
  32. ^ Kingwell, Ba; Lomdahl, A; Anderson, Wp (oktobar 2001). „Presence of a pet dog and human cardiovascular responses to mild mental stress”. Clinical Autonomic Research. 11 (5): 313—7. ISSN 0959-9851. PMID 11758798. S2CID 40206732. doi:10.1007/BF02332977. 
  33. ^ Wilson, Cc (oktobar 1987). „Physiological responses of college students to a pet”. The Journal of Nervous and Mental Disease. 175 (10): 606—12. ISSN 0022-3018. PMID 3655768. S2CID 2188860. doi:10.1097/00005053-198710000-00005. 
  34. ^ Koivusilta, Leena K.; Ojanlatva, A; Baune, Bernhard (2006). Baune, Bernhard, ur. „To Have or Not To Have a Pet for Better Health?”. PLOS ONE. 1 (1): e109. Bibcode:2006PLoSO...1..109K. PMC 1762431 Slobodan pristup. PMID 17205113. doi:10.1371/journal.pone.0000109 Slobodan pristup. 
  35. ^ Vormbrock, Jk; Grossberg, Jm (oktobar 1988). „Cardiovascular effects of human–pet dog interactions”. Journal of Behavioral Medicine. 11 (5): 509—17. ISSN 0160-7715. PMID 3236382. S2CID 25544682. doi:10.1007/BF00844843. 
  36. ^ Dembicki, D and Anderson, J. 1996. Journal of Nutrition in Gerontology and Geriatrics. Volume 15 Issue 3, pages 15-31.
  37. ^ Jodee (8. 7. 2010). „Want to Reduce Risk of Heart Disease? Get a Pet”. Arhivirano iz originala 27. 3. 2013. g. Pristupljeno 27. 4. 2012. 
  38. ^ Friedmann E, Galik E, Thomas SA, Hall PS, Chung SY, McCune S. Evaluation of a Pet-Assisted Living Intervention for improving functional status in assisted living residents with mild to moderate cognitive impairment. American Journal of Alzheimer's Disease and Other Dementias.2015:30(3):276-289
  39. ^ Parslow, Ruth; Jorm, Anthony; Christensen, Helen; Rodgers, Bryan; Jacomb, Patricia (2005). „Pet Ownership and Health in Older Adults”. Gerontology. 40. 51 (1): 40—47. PMID 15591755. S2CID 21851049. doi:10.1159/000081433. 
  40. ^ Farlex. „The Free Dictionary By Farlex”. Pristupljeno 27. 4. 2012. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Kućni ljubimac na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кућни_љубимац&oldid=27556584”