Lari Braun

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Lari Braun
Lari Braun na konferenciji za novinare, februar 2014.
Lični podaci
Puno ime Lari Braun
Datum rođenja (1940-09-14)14. septembar 1940. (83 god.)
Mesto rođenja Bruklin, Njujork, SAD
Državljanstvo SAD
Visina 1,75 m
Informacije o karijeri
NBA draft 1963. / 55. pik, 7. runda
Odabrao: Baltimor buletsi
Pro karijera 1967—1972 (igračka)
1969—2018 (trenerska)
Pozicija plejmejker
Trenerska karijera
Godine Klubovi
1965—1967
1972—1974
1974—1979
1979—1981
1981—1983
1983—1988
1988—1982
1992—1993
1993—1997
1997—2003
2003—2005
2005—2006
2008—2010
2012—2016
2018		 Severna Karolina (asist.)
Karolina kuguarsi
Denver nagetsi
UCLA
Nju Džerzi netsi
Kanzas
San Antonio sparsi
Los Anđeles klipersi
Indijana pejsersi
Filadelfija 76ersi
Detroit pistonsi
Njujork niksi
Šarlot bobketsi
SMU
Auksilijum Torino
Nagrade
Statistika Uredi na Vikipodacima na basketball-reference.com
Statistika  Uredi na Vikipodacima na nba.com

Lari Braun (Bruklin, 14. septembar 1940) bivši je američki košarkaš i košarkaški trener.

Braun je jedini čovek koji je bio olimpijski, NBA i NCAA šampion.[1] Kao igrač je sa reprezentacijom SAD osvojio zlatnu medalju na Olimpijskim igrama 1964. u Tokiju dok je kao trener bio NCAA šampion 1988. sa Kanzas džejhoksima i NBA šampion 2004. sa Detroit pistonsima.

Kao selektor košarkaške reprezentacije SAD je osvojio bronzanu medalju na Olimpijskim igrama 2004. u Atini. Pored toga je osvojio i dve zlatne medalje na Američkim prvenstvima (1999, 2003). Bio je i u stručnom štabu Rudija Tomjanoviča kada je osvojena zlatna medalja na Olimpijskim igrama 2000. u Sidneju.

Trenerska karijera[uredi | uredi izvor]

Trenersku karijeru je počeo 1965. godine kada je postao asistent Dinu Smitu na Univerzitetu Severna Karolina. Prvi samostalni posao dobio je 1972. u ekipi Karolina kugarsa, koja se takmičila u ABA ligi. Sezonu pre njegovog dolaska Karolina je ostvarila svega 35 pobeda, a u debitanskoj sa njime na klupi čak 57.

Denver nagetsi[uredi | uredi izvor]

Braunov prvi dodir sa NBA je bio u Denver nagetsima sredinom sedamdesetih. Bila je to talentovana ekipa predvođena Dejvidom Tompsonom, koji je bio idol Majkla Džordana. Ipak, tim iz Kolorada nije uspevao da ostvari značajnije rezultate. Uglavnom su tih godina ispadali u prvom ili drugom kolu doigravanja. Jedan od igrača koji tada nije prošao probu u Nagetsima bio je i Greg Popovič. On i Leri su se kasnije sprijateljili, sarađivali i postali kumovi.

UCLA[uredi | uredi izvor]

Preuzeo je Kalifornijski univerzitet u Los Anđelesu (engl. UCLA) 1979. godine. Čuveni košarkaški program je u to vreme zapao u malu krizu. Često su menjali trenere nakon odlaska u penziju legendarnog Džona Vudena. Leri ih je odmah 1980. odveo do finala NCAA, gde su poraženi od Lujvila. Taj turnir je okončan na kontroverzan način. Utvrđeno je da su za UCLA nastupali igrači koji nisu imali pravo da igraju.

Nju Džerzi netsi[uredi | uredi izvor]

Braun se potom na kratko vratio u NBA, gde je predvodio Nju Džerzi netse. Ponovo je slabašnu ekipu doveo do plej-ofa, ali ih je već sledeće sezone napustio iako je beležio dobre rezultate.

Kanzas[uredi | uredi izvor]

Braun je prvi veliki uspeh u karijeri ostvario sa Univerzitetom Kanzas. Za pet godina na klupi Džejhoksa ostvario je čak 135 pobeda, a 1988. je osvojio završni NCAA turnir. U utakmici za titulu savladana je Oklahoma. Nažalost i rastanak Brauna sa Kanzasom praćen je skandalom. Univerzitet je kažnjen jer su prekšili pravila koledž košarke. Izvesni Vinsent Askju je navodno primio novac kako bi prešao na Kanzas, a to je po propisima najstrože zabranjeno.[2] Nasledio ga je imenjak Bird. Ono što je važno istaći je da su asistenti Brauna u to vreme bili, pored Popoviča, imena poput Džona Kaliparija i Bilija Selfa.

San Antonio sparsi[uredi | uredi izvor]

Braun je 1988. postao trener San Antonio sparsa i ponovo je postavio za glavnog pomoćnika Grega Popoviča.[3] Sledeće godine u Teksas je stigao Dejvid Robinson, pa su Sparsi postali jedna od najjačih ekipa na Zapadu. Uspeha u plej-ofu nisu imali, a zbog lošijeg ulaska u sezonu 1991/92. čitav stručni štab je dobio otkaz, uključjući Popoviča.[4]

Los Anđeles klipersi[uredi | uredi izvor]

Braun je u februaru 1992. preuzeo Los Anđeles kliperse,[5] pa je tako je postao jedini trener u istoriji NBA lige koji je u istoj sezoni vodio dva tima. Pre njegovog dolaska Klipersi su 15 godina bili bez doigravanja. To se odmah promenilo. Iako je nasledio tim sa negativnim skorom, Leri je uspeo da ih odvede u plej-of. I naredne godine je ponovio uspeh, a onda je napustio ekipu i prešao u Indijana pejserse.[6] Tamo se zadržao četiri sezone, a u prve dve je igrao finale Istoka. Posebno se iz tog vremena pamte čuveni dueli sa Njujorkom iz 1994. i 1995. Zbog loših rezultata u sezoni 1996/97. dobio je otkaz.[7] Nasledio ga je imenjak Bird.

Filadelfija 76ersi[uredi | uredi izvor]

Usledila je 1997. godina u kojoj je dobio posao u Filadelfiji. Seventisiksersi su tih godina prolazili kroz težak period. Ipak, u sastavu su imali jednog od najtalentovanijih igrača u ligi, Alena Ajversona. Zanimljivo je da je Filadelfija na NBA draftu 1997. birala druga, a da je pravo na prvog pika imao San Antonio. Greg Popovič je imao više sreće od kuma. Dobio je budućeg člana Kuće slavnih Tima Dankana, a Braun je morao da se zadovolji sa Kitom Van Hornom.

Filadelfija je tim u kome se Leri najduže zadržao u karijeri (šest godina) i gde je 2001. dobio nagradu za najboljeg trenera u NBA ligi.[8] Iste sezone po prvi put je igrao NBA finale. Ajverson i ekipa su poveli sa 1-0 u pobedama protiv Los Anđeles Lejkersa, ali su naredne četiri utakmice izgubili. Odnos Lerija i Alena nije bio dobar. Braun je oduvek važio za strogog trenera, a Ajverson je vrlo često propuštao treninge, posebno one koji su zakazivani u prepodnevnim satima.

Detroit pistonsi[uredi | uredi izvor]

Dana 2. juna 2003. godine je postavljen za trenera Detroit pistonsa.[9] Sa ovim klubom je ostvario i najznačajniji uspeh u trenerskoj karijeri kada je 2004. osvojio NBA titulu.[10] U odlučujućoj seriji pobeđeni su Lejkersi izuzetno lako i ubedljivo sa 4-1. Ekipa iz Mičigena je na samo jednom meču (od 23 ukupno) u tom plej-ofu primila više od 100 poena. Fantastična odbrana bila je zaštitni znak ovog sastava. I sledeće godine Pistonsi su igrali finale. Ipak, izgubili su sa 4-3 od Sparsa. Popovič je ponovo nadigrao Brauna, a za MVP-a je izabran Tim Dankan.

Reprezentacija SAD[uredi | uredi izvor]

Braun je 2004. godine bio selektor reprezentacije Sjedinjenih Američkih Država na Olimpijskim igrama u Atini. Tako je u košarci postao jedini Amerikanac koji je osvojio medalju na najznačajnijem sportskom takmičenju i kao igrač (1964. osvojio zlato u Tokiju) i kao trener. Bronza u Grčkoj okarakterisana je kao veliki neuspeh. Doživeli su tada jedno od najvećih poniženja u istoriji američke košarke. Portoriko, predvođen četrdesetednogodišnjim Hose Ortizom, ih je savladao sa 19 poena razlike. Najzvučnija imena iz tog sastava su razočarala na tom turniru. Alen Ajverson i posebno Tim Dankan nisu blistali. Mlađe snage nisu dobijale pravu šansu. Lebron Džejms, Karmelo Entoni i Dvejn Vejd su uglavnom korišćeni da igraju presing po čitavom terenu.

Njujork niksi[uredi | uredi izvor]

Braun je 28. jula 2005. postavljen za trenera Njujork niksa.[11] Potpisao je petogodišnji ugovor, vredan između 50 i 60 miliona dolara.[12] Niksi su sezonu 2005/06. završili sa skorom 23-59 što je najgori rezultat u istoriji kluba, pa je Braun 23. juna 2006. dobio otkaz.[13]

Nedugo nakon dobijanja otkaza, Braun je podneo tužbu protiv Niksa. On je tražio preostalih 40 miliona dolara za četiri godine ugovora, koliko je još trebalo da odradi. S druge strane, Niksi su tvrili da nemaju nameru da plate Braunu preostali iznos iz ugovora jer ga se nije pridržavao (davao izjave o svom statusu iako, navodno, po odredbama ugovora na to nije imao pravo).[14]

Šarlot bobketsi[uredi | uredi izvor]

Dana 29. aprila 2008. godine, Braun je postavljen za trenera Šarlot bobketsa.[15] U pitanju je bila najmlađa NBA franšiza koja je osnovana samo četiri godine ranije. Braun je u sezoni 2009/10. vodio Šarlot do prvog pozitivnog skora u svojoj istoriji (44-38). Klub je po prvi put učestvovao u plej-ofu gde je eliminisan u prvoj rundi od Orlando medžika sa 4:0 u seriji. Šarlot je na prvih 28 utakmica sezone 2010/11. zabeležio tek devet pobeda, pa je Braun dobio otkaz 22. decembra 2010. godine.[16]

SMU[uredi | uredi izvor]

Od 2012. do 2016. godine Leri je trenirao SMU, koji je 2015. po prvi put od 1993. odveo na NCAA turnir.

Auksilijum Torino[uredi | uredi izvor]

U julu 2018. godine Braun je postavljen za trenera italijanskog prvoligaša Torina.[17] To mu je bio prvi angažman van SAD. Braun je krajem novembra napustio Italiju, ali zbog zdravstvenih problema. Kratko je boravio u Americi, ali se ubrzo vratio u klub.[18] Vodio je Torino do 27. decembra 2018. kada mu je uručen otkaz. Amerikanac je u 12 kola Serije A zabeležio samo četiri pobede, dok je u Evrokupu na 10 utakmica imao isto toliko poraza.[19]

Uspesi[uredi | uredi izvor]

Igrački[uredi | uredi izvor]

  • Zlatna medalja na Olimpijskim igrama 1964. u Tokiju
  • Šampion američke ABA lige 1969. sa Oukland ouksima
  • Tri puta učesnik Ol-star utakmice američke ABA lige (1968, 1969, 1970)
  • Najkorisniji igrač Ol-star utakmice američke ABA lige (1968)

Trenerski[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „JEDINI OLIMPIJSKI, NBA I NCAA ŠAMPION NA SVETU Leri Braun: Mrzim ovakav način igre! To više nije košarka, nego obična video-igrica”. Blic. 14. 12. 2018. 
  2. ^ „Kansas Hit With 3-Year Probation : NCAA Punishes Jayhawks for Recruiting Violations”. LA Times. 2. 11. 1988. 
  3. ^ „COACHES LIKE LARRY'S SALARY”. DeseretNews.com. 14. 6. 1988. 
  4. ^ „THIS TIME SPURS FIRE LARRY BROWN FOR REAL TO END STRANGE EPISODE”. DeseretNews.com. 21. 1. 1992. 
  5. ^ Martinez, Michael (7. 2. 1992). „BASKETBALL; Brown's 'Last Stop' Is Job With Clippers” — preko NYTimes.com. 
  6. ^ „Pacers Hire Brown, Who Calls This His Last Stop : Pro basketball: The former Clipper coach and Indiana President Walsh are longtime friends.”. 8. 6. 1993 — preko LA Times. 
  7. ^ „Carr Is Out at Boston; Brown Leaves Indiana”. 1. 5. 1997 — preko LA Times. 
  8. ^ „Coach of year added to Sixers' haul”. ESPN.com. 30. 5. 2001. 
  9. ^ „Pistons Name Larry Brown as Head Coach”. NBA.com. 2. 6. 2003. 
  10. ^ „Pistons Send Lakers Packing, Win Third NBA Title”. NBA.com. 15. 6. 2004. Arhivirano iz originala 21. 03. 2010. g. Pristupljeno 23. 11. 2020. 
  11. ^ „Knicks Name Larry Brown as Head Coach”. Nba.com. 28. 7. 2005. Arhivirano iz originala 30. 07. 2005. g. Pristupljeno 10. 1. 2011. 
  12. ^ „Brown to take over Knicks”. spokesman.com. 28. 7. 2005. Pristupljeno 24. 11. 2020. 
  13. ^ „Knicks fire Brown, name Thomas new coach”. ESPN. 23. 6. 2006. Pristupljeno 10. 1. 2011. 
  14. ^ „Braun tužio Njujork Nikse”. b92.net. 1. 7. 2006. Pristupljeno 24. 11. 2020. 
  15. ^ „Bobcats Name Larry Brown Head Coach”. NBA.com. 29. 4. 2008. 
  16. ^ „Coach Larry Brown, Bobcats part ways”. ESPN.com. 22. 12. 2010. 
  17. ^ „Larry Brown presented by Torino”. Eurohoops.net. 17. 6. 2018. Pristupljeno 23. 11. 2020. 
  18. ^ „Larry Brown returned to Turin”. Eurohoops.net. 1. 12. 2018. Pristupljeno 23. 11. 2020. 
  19. ^ „Larry Brown, Fiat Turin part ways”. Eurohoops.net. 27. 12. 2018. Pristupljeno 23. 11. 2020. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лари_Браун&oldid=26915335”