Linus Torvalds

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Linus Torvalds
Torvalds (2018)
Lični podaci
Puno imeLinus Benedikt Torvalds
Datum rođenja(1969-12-28)28. decembar 1969. (54 god.)
Mesto rođenjaHelsinki, Finska
Državljanstvo
  • finsko
  • američko
UniverzitetUniverzitet u Helsinkiju[1]
Zanimanjeinženjer softvera
Porodica
SupružnikTuve Torvalds
Naučni rad
Poznat poLinux, Git
Zvanični veb-sajt
torvalds-family.blogspot.com

Linus Benedikt Torvalds (šved. Linus Benedict Torvalds; Helsinki, 28. decembar 1969) finsko-američki[2] je inženjer softvera. Poznat je kao autor jezgra Linux-a. Takođe je kreirao sistem kontrole verzija Git.

Bio je počastvovan, zajedno sa Šinjom Jamanakom, Milenijumskom tehnološkom nagradom 2012. godine od strane Finske akademije za tehnologiju „u znak priznanja za stvaranje novog operativnog sistema otvorenog koda za računare koji je doveo do široko korišćenog Linuks jezgra.”[3] On je takođe dobitnik nagrade IEEE računarskih pionira računarskog društva za 2014. godinu[4] i IEEE Masaru Ibukine nagrade za potrošačku elektroniku 2018. godine.[5]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Linus Torvalds je deo finske zajednice koja govori švedski (Finlandssvensk), populacije koja predstavlja 6% stanovništva Finske.

Inspirisan sistemom Miniks koji je razvijen od strane Endrua S. Tanenbauma, 1991. godine odlučuje da napravi operativni sistem koji potpuno iskorišćava njegov novi lični računar, IBM kompatibilan sa Intelovim mikroprocesorom 80386. Ubrzo o tome govori na Juznetu (Usenet), nakon čega će mnogo ljudi isprobati njegovo jezgro i poslati mu poboljšanja. Tako je rođeno Linuks jezgro.

Pošto je napustio Helsinški univerzitet, Linus Torvalds se zapošljava u Transmeti, fabrici koja se nalazi u Silicijumskoj dolini i proizvodi ekonomične mikroprocesore male potrošnje struje. U Transmeti ostaje od februara 1997. do juna 2003. godine. Tokom rada u Transmeti, bilo mu je dozvoljeno da jedan deo radnog vremena posveti razvoju Linuks jezgra.

Sada živi u Bivertonu (Oregon, SAD) sa ženom Tov (šved. Tove Torvalds; devojačko prezime Moni, šved. Monni) i njihove tri kćerke. Zaposlen je u laboratoriji Open Source Development Lab koja je finansirana od strane konzorcijuma udruženja koja komercijalizuju Linuks.

Od 1999. godine počasni je doktor nauka.

Rane godine[uredi | uredi izvor]

Torvalds je rođen u Helsinkiju, u Finskoj, kao sin novinara Ane i Nilsa Torvaldsa,[6] unuk statističara Lea Tornkvista i pesnika Olea Torvaldsa i praunuk novinara i vojnika Toiva Karanka. Njegovi roditelji su bili radikalno nastrojeni u kampusu na Univerzitetu u Helsinkiju tokom 1960-ih. Njegova porodica pripada švedskoj manjini u Finskoj. Dobio je ime po Lajnusu Paulingu, američkom hemičaru dobitniku Nobelove nagrade, iako je u knjizi Rebel kod: Linuks i Revolucija otvorenog koda, citiran kako je izjavio: „Mislim da sam jednako imenovan po liku iz crtanog filma Lajnus Pinac“, napominjući da ga je to učinilo „napola hemičarom dobitnikom Nobelove nagrade i napola likom iz crtanog filma koji nosi ćebe“.[7]

Torvalds je pohađao Univerzitet u Helsinkiju od 1988. do 1996.[8] diplomirao je sa zvanjem magistra računarskih nauka u istraživačkoj grupi NODES.[9] Njegova akademska karijera prekinuta je nakon prve godine studija kada se pridružio Niland brigadi Finske mornarice u leto 1989. godine, birajući 11-mesečni program obuke oficira za odsluženje obavezne vojne službe Finske. Stekao je čin potporučnika, sa ulogom artiljerijskog posmatrača.[10] On je kupio knjigu profesora informatike Endrua Tanenbauma Operativni sistemi: Dizajn i implementacija, u kojoj Tanenbaum opisuje MINIX, obrazovnu skraćenu verziju Juniksa. Godine 1990, Torvalds je nastavio svoje univerzitetske studije i prvi put je bio izložen Juniksu u obliku DEC MicroVAX koji pokreće ULTRIX.[11] Njegova magistarska teza nosila je naslov Linuks: Portabilni operativni sistem.[12]

Njegovo interesovanje za računare počelo je sa VIC-20[13] kada je imao 11 godina 1981. On je počeo da programira za njega u BASIC-u, a kasnije direktnim pristupom 6502 CPU-u u mašinskom kodu (nije koristio asemblerski jezik).[14] Zatim je kupio Sinclair QL, koji je u velikoj meri modifikovao, posebno njegov operativni sistem. „Zato što je u Finskoj bilo tako teško nabaviti softver za to“, napisao je sopstveni asembler i editor „(pored Pac-Man grafičkih biblioteka)“[15] za QL i nekoliko igara.[16][17] Napisao je klona programa Pac-Man, Cool Man. Dana 5. januara 1991,[18] kupio je klon IBM PC-a zasnovan na Intel 80386[19] pre nego što je dobio svoju MINIX kopiju, što mu je zauzvrat omogućilo da počne da radi na Linuksu.

Linuks[uredi | uredi izvor]

Prvi Linuksovi prototipovi su javno objavljeni krajem 1991. godine.[7][20] Verzija 1.0 je objavljena 14. marta 1994. godine.[21]

Nakon posete Transmeti krajem 1996. godine,[22] Torvalds je prihvatio poziciju u toj kompaniji u Kaliforniji, gde je radio od februara 1997. do juna 2003. Zatim se preselio u Laboratorije za razvoj otvorenog koda, koje su se od tada spojile sa Grupom slobodnih standarda čime je nastala Linuks fondacija, pod čijim pokroviteljstvom nastavlja da radi. U junu 2004. Torvalds i njegova porodica preselili su se u Dantorp, Oregon[23] da bi bili bliže sedištu OSDL u Bivertonu.

Od 1997. do 1999. bio je uključen u 86open, pomažući u odabiru standardnog binarnog formata za Linuks i Juniks. Godine 1999, MIT Technology Review TR100 ga je proglasio jednim od 100 najboljih svetskih inovatora mlađih od 35 godina.[24]

Godine 1999, Red Hat i VA Linuks, oba vodeći razvijači softvera zasnovanog na Linuksu, predstavili su Torvaldsu opcije akcija u znak zahvalnosti za njegovo ostvarenje.[25] Te godine su obe kompanije izašle na berzu i vrednost Torvaldsovih akcija je nakratko porasla na oko 20 miliona američkih dolara.[26][27]

Njegova lična maskota je pingvin pod nadimkom Tuks,[28] kojeg je Linuks zajednica naširoko prihvatila kao maskotu Linuks kernela.[29][30]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Linus Torvalds 2008 Fellow”. Arhivirano iz originala 9. 7. 2010. g. 
  2. ^ „Citizen Linus”. LWN.net. 13. 9. 2010. 
  3. ^ „Technology Academy Finland – Stem cell pioneer and open source software engineer are 2012 Millennium Technology Prize laureates”. Technologyacademy.fi. 19. 4. 2012. Arhivirano iz originala 17. 1. 2014. g. Pristupljeno 24. 4. 2012. 
  4. ^ „Computer-Pioneer-Award”. Arhivirano iz originala 4. 5. 2014. g. Pristupljeno 5. 5. 2014. 
  5. ^ „List of IEEE Masaru Ibuka Consumer Electronics Award recipients” (PDF). ieee.org. 3. 4. 2017. Arhivirano iz originala (PDF) 28. 3. 2018. g. 
  6. ^ Torvalds
  7. ^ a b Moody, Glyn (2002). Rebel Code: Linux and the Open Source RevolutionNeophodna slobodna registracija. Perseus Books Group. str. 336. ISBN 0-7382-0670-9. 
  8. ^ Torvalds & Diamond 2001, str. 38, 94
  9. ^ „NODES research group”. Cs.helsinki.fi. 16. 10. 2008. Arhivirano iz originala 21. 2. 2010. g. Pristupljeno 13. 3. 2010. 
  10. ^ Torvalds, str. 29
  11. ^ Torvalds, str. 53
  12. ^ „Staff”. The Linux Foundation. Arhivirano iz originala 19. 4. 2009. g. Pristupljeno 24. 4. 2012. 
  13. ^ Torvalds, str. 6–7
  14. ^ Linus Torvalds, David Rusling (30. 9. 2016). LAS16-500K3: Fireside Chat with David Rusling and Linus Torvalds. 24:10: Linaro. Pristupljeno 8. 10. 2016. 
  15. ^ Ko, Ellen (27. 9. 2010). „Geek Time with Linus Torvalds”. Pristupljeno 8. 11. 2015. 
  16. ^ Torvalds, str. 41–46
  17. ^ Torvalds, Linus: GMOVE. Program listing. In MikroBitti 11/1986, p. 63.
  18. ^ „The nightmare continues”. Linux News. Abc.se. 5. 1. 1991. Arhivirano iz originala 5. 12. 1998. g. Pristupljeno 13. 3. 2010. 
  19. ^ Torvalds, str. 60
  20. ^ Torvalds, Linus Benedict (25. 8. 1991). „What would you like to see most in minix?”. Diskusiona grupa: comp.os.minix. Usenet: 1991Aug25.205708.9541@klaava.Helsinki.FI. „I'm doing a (free) operating system (just a hobby, won't be big and professional like gnu) for 386(486) AT clones.” 
  21. ^ „Kernel 1.0 Source Code Release”. Pristupljeno 27. 10. 2008. 
  22. ^ „Linux Online – Linus Torvalds Bio”. Linux.org. Arhivirano iz originala 26. 6. 2004. g. Pristupljeno 13. 3. 2010. 
  23. ^ Rogoway, Mike (7. 6. 2005). „Linus Torvalds, Incognito Inventor”. The Oregonian. Arhivirano iz originala 9. 7. 2014. g. Pristupljeno 8. 7. 2014. „A sort of anti-celebrity, he is plainly ambivalent about fame and content to stay nestled at home in a tony cluster of million-dollar houses atop the densely forested hills of the Dunthorpe neighborhood.” 
  24. ^ „1999 Young Innovators Under 35: Linus Torvalds, 29”. Technology Review. 1999. Arhivirano iz originala 29. 3. 2011. g. Pristupljeno 14. 8. 2011. 
  25. ^ Gumbel, Peter (13. 11. 2006). „Linus Torvalds”. Time. Arhivirano iz originala 30. 9. 2009. g. Pristupljeno 13. 3. 2010. 
  26. ^ Rivlin, Gary. „Leader of the Free World”. Wired. Pristupljeno 14. 6. 2008. 
  27. ^ „Linus Torvalds: A Very Brief and Completely Unauthorized Biography”. The Linux Information Project. Bellevue Linux Users Group. 24. 1. 2006. Pristupljeno 22. 10. 2010. 
  28. ^ Torvalds, Linus (9. 5. 1996). „Re: Linux Logo prototype.”. Arhivirano iz originala 30. 5. 2012. g. 
  29. ^ Torvalds, Linus (9. 5. 1996). „Re: Linux Logo prototype.”. Arhivirano iz originala 30. 5. 2012. g. 
  30. ^ „Why a Penguin?”. Arhivirano iz originala 13. 1. 2007. g. Pristupljeno 19. 5. 2009. . linux.org

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Линус_Торвалдс&oldid=27550474”