Lisp mašina

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Knight mašina sačuvana u Muzeju MIT-a

Lisp mašine su računari opšte namene dizajnirani da efikasno pokreću Lisp kao svoj glavni softver i programski jezik, obično putem hardverske podrške. Oni su primer računarske arhitekture sa jezikom visokog nivoa i na neki način su bili prve komercijalne radne stanice za pojedinačne korisnike (engl. single user). Uprkos skromnom broju (možda 7.000 jedinica ukupno od 1988. godine[1]), Lisp mašine su bile preteča mnogih danas uobičajenih tehnologija, uključujući efikasno sakupljanje smeća, lasersko štampanje, sisteme za prozore, računarske miševe, rastersku grafiku visoke rezolucije, računarsko grafičko prikazivanje i inovacije u umrežavanju kao što je Chaosnet.[2] Nekoliko kompanija je 1980-ih proizvodilo i prodavalo Lisp mašine: Symbolics (3600, 3640, KSL1200, MacIvori i drugi modeli), Lisp Machines Incorporated (LMI-Lambda), Texas Instruments (Explorer i MicroExplorer) i Xerox (Interlisp-D workstations). Operativni sistemi su bili napisani u Lispu (engl. Lisp Machine Lisp), Interlispu (engl. Interlisp), a kasnije delimično i u Common Lisp-u.

Lisp mašina Symbolics 3640

Istorija[uredi | uredi izvor]

Istorijski kontekst[uredi | uredi izvor]

Računarski programi za veštačku inteligenciju 1960-ih i 1970-ih su zahtevali ono što se tada smatralo ogromnom snagom računara, koja se određivala brzinom procesora i memorijskim prostorom. Snaga računara potrebna za istraživanja veštačke inteligencije pogoršana je simboličkim programskim jezikom Lisp, kada je komercijalni hardver dizajniran i optimizovan za programske jezike slične Asembleru i Fortranu.

U početku, s obzirom na visoku cenu takvog hardvera, isti je morao biti deljen između većeg broja korisnika. Kako je tehnologija integrisanih kola smanjila veličinu i cenu računara 1960-ih i ranih 1970-ih godina, a potrebe programa veštačke inteligencije za memorijskim prostorom su počele da premašuju adresni prostor uobičajenog istraživačkog računara (DEC PDP-10), istraživači su razmotrili novi pristup: računar dizajniran specijalno za razvoj i pokretanje velikih programa veštačke inteligencije, prilagođen semantici jezika Lisp. Da bi operativni sistem ostao relativno jednostavan, ove mašine se nisu delile, već su bile namenjene pojedinačnim korisnicima.

Početni razvoj[uredi | uredi izvor]

1973. godine, Ričard Grinblat (engl. Richard Greenblatt) i Tomas Najt (engl. Thomas Knight), programeri u Laboratoriji za veštačku inteligenciju na Masačusetskom tehnološkom institutu (engl. Massachusetts Institute of Technology (MIT) Artificial Intelligence Laboratory (AI Lab)) pokrenuli su Projekat Lisp Mašina, kada su prvi put započeli izgradnju računara ožičenog za pokretanje određenih osnovnih operacija programskog jezika Lisp, umesto da ih pokreće u softveru, u 24-bitnoj arhitekturi. Mašina je takođe izvršavala inkrementalno (ili Arena) sakupljanje smeća. Tačnije, s obzirom na to da se Lisp promenljive ukucavaju u vreme izvođenja, umesto u vreme kompajliranja, jednostavno dodavanje dve promenljive bi moglo trajati pet puta duže na konvencionalnom hardveru, zbog instrukcija testiranja i grananja. Lisp Mašine su izvodile testove paralelno sa konvencionalnijim dodacima pojedinačnih instrukcija. Ukoliko istovremeni testovi ne bi uspeli, rezultat bi bio odbačen i ponovo izračunat; to bi u mnogim slučajevima značilo povećanje brzine za nekoliko faktora. Ovaj pristup istovremene provere korišćen je i pri testiranju granica nizova pri pozivanju, i drugim potrebama upravljanja memorijom (ne samo sakupljanje smeća ili nizovi).

Provera tipova je dodatno poboljšana i automatizovana kada je konvencionalna reč od 32 bita produžena na 36 bitova za Lisp mašine modela Symbolics 3600[3] i na kraju na 40 bitova ili više (obično su se dodatni bitovi, koji nisu iskorišćeni na dalje naveden način, koristili u kodovima za ispravljanje grešaka). Prva grupa dodatnih bitova korišćena je za čuvanje podataka o tipu, čineći mašinu označenom arhitekturom (engl. tagged architecture) , a preostali bitovi su korišćeni za implementaciju CDR kodiranja (pri čemu su uobičajeni povezani elementi liste kompresovani tako da zauzimaju otprilike polovinu prostora), što pomaže sakupljanju smeća. Dodatno poboljšanje su bile dve instrukcije u mikroprogramu koje su posebno podržavale Lisp funkcije, umanjujući troškove pozivanja funkcije na skoro 20 ciklusa takta, u nekim implementacijama Symbolics-a.

Prva mašina se zvala CONS mašina, nazvana po konstruktoru u jeziku Lisp. Često je bila nazivana i Knight mašina, zbog toga što je Tomas Najt (engl. Thomas Knight) napisao svoju magistarsku tezu na tu temu koja je bila izuzetno dobro prihvaćena. Kasnije je unapređena u CADR verziju koja je, u suštini, bila bazirana na istoj arhitekturi. Oko 25 prototipova CADR mašine prodato je unutar i izvan MIT-a za otprilike 50.000 američkih dolara. Brzo je postala omiljena mašina za hakovanje, veliki broj popularnih softverskih alata je preneto na nju. Mašina je bila toliko dobro prihvaćena na konferenciji za veštačku inteligenciju, koja je održana na MIT-u 1978. godine, da je Agencija za napredne istraživačke odbrambene projekte (DARPA) počela da finansira njen razvoj.

Komercijalizacija tehnologije MIT Lisp mašine[uredi | uredi izvor]

Godine 1979. Rasel Noftsker (engl. Russell Noftsker), ubeđen da Lisp mašine imaju svetlu komercijalnu budućnost zbog snage jezika Lisp i omogućavajućeg faktora hardverskog ubrzanja, predložio je Ričardu Grinblatu (engl. Richard Greenblatt) da komercijalizuju tehnologiju. Grinblat je pristao, nadajući se da bi mogao da rekreira neformalnu i produktivnu atmosferu Laboratorije u pravom poslovnom okruženju. Njegove ideje i ciljevi su se znatno razlikovali od Noftskerovih. Dugo su pregovarali, ali nijedan nije pristao na kompromis. S obzirom na to da je predložena firma mogla uspeti samo uz zajedničku pomoć grupe hakera iz Laboratorije, Noftsker i Grinblat su odlučili da je sudbina preduzeća u njihovim rukama, pa su izbor prepustili hakerima.

Rasprave o izboru koje su usledile podelile su laboratoriju u dve grupe. U februaru 1979. godine stvari su došle do vrhunca. Hakeri su podržali Noftskera, verujući da smela komercijalna kompanija podržana fondovima ima veće šanse da opstane i komercijalizuje Lisp mašine, nego Grinblatova samoodrživa start-ap kompanija.

U tom trenutku se polako sastavilo Noftskerovo preduzeće Symbolics. Iako je Noftsker plaćao svoje zaposlene, on nije imao zgradu, niti opremu na kojoj bi hakeri mogli da rade. Nagodio se sa Patrikom Vinstonom (engl. Patrick Winston) da će, u zamenu za dozvolu da zaposleni Symbolics-a nastave da rade na MIT-u, Symbolics dozvoliti MIT-u da interno i slobodno koristi sav softver koji je Symbolics razvio. Oko osam meseci nakon porazne situacije sa Noftskerom, konsultant iz CDC-a (Control Data Corporation), koji je pokušavao da napravi računarsku aplikaciju u prirodnom programskom jeziku, zajedno sa grupom programera sa zapadne obale, došao je kod Grinblata tražeći Lisp mašinu na kojoj bi njegova grupa mogla da radi. Grinblat je odlučio da osnuje svoju rivalsku firmu Lisp mašina, ali mu nije išlo od ruke. Konsultant, Aleksander Jakobson (engl. Alexander Jacobson) shvatio je da, jedini način da Grinblat pokrene firmu i napravi Lisp mašinu koju je Jakobson toliko očajnički želeo, jeste da mu Jakobskon pomogne i da ga pogura. Jakobson je sastavio poslovne planove, upravni odbor i našao partnera za Grinblata. Novoosnovana firma nazvana je LISP Machine, Inc. (LMI), a finansirana je bila od strane CDC-a, preko Jakobsona.

Otprilike u to vreme, Noftskerova firma Symbolics je počela sa radom. Firma je bila ometena velikim kašnjenjima u nabavljanju rizičnog kapitala i Noftskerovim obećanjem prema Grinblatu da će mu dati godinu dana prednosti. Symbolics su i dalje bili u velikoj prednosti jer je oko 14 hakera iz Laboratorije za veštačku inteligenciju ostalo da radi za njih, dok je samo troje ili četvoro prešlo da radi za Grinblata. Dvojica hakera iz Laboratorije, Ričard Stolman (engl. Richard Stallman) i Marvin Minski (engl. Marvin Minsky), nisu se zaposlili ni u jednoj, ni u drugoj firmi. Stolman je ipak okrivio Symbolics za opadanje hakerske zajednice iz Laboratorije. Stalman je, tokom perioda od dve godine, od 1982. do kraja 1983. radio sam na kloniranju proizvoda koji su pravili programeri u Symbolics-u, sa ciljem da ih spreči da steknu monopol na laboratorijskim računarima.[4]

Nakon niza internih borbi, Symbolics su ipak uspeli da se uzdignu 1980/1981. godine, prodavši CADR mašinu kao LM-2, dok su je Lisp Machines Incorporated prodali kao LMI-CADR. Symbolics nisu nameravali da proizvedu mnogo LM-2 mašina, jer je porodica 3600 mašine Lisp trebalo brzo da se isporuči, ali je bilo dosta odlaganja, i Symbolics su na kraju napravili oko 100 LM-2 mašina, gde je svaka pojedinačno koštala 70.000 američkih dolara. Obe firme su razvile proizvode druge generacije zasnovane na CADR: Symbolics 3600 i LMI-LAMBDA (od kojih je prodato oko 200 LMI mašina). Mašina 3600, koja je isporučena godinu dana kasnije nego što je trebalo, nadograđena je u odnosu na CADR tako što je mašinska reč proširena na 36 bitova, a adresni prostor na 28 bitova,[5] i dodat je hardver za ubrzanje određenih uobičajenih funkcija koje su implementirane u mikroprogramu na CADR mašini. Mašina LMI-LAMBDA, koja je izašla godinu dana nakon mašine 3600, 1983. godine, bila je kompatibilna sa CADR mašinom (mogla je da pokrene CADR mikroprogram), ali su postojale hardverske razlike. Kompanija Texas Instruments (TI) pridružili su se takmičenju kada su licencirali dizajn LMI-LAMBDA i napravili svoju verziju - Explorer. Neki od LMI-LAMBDA i TI Explorer modela bili su dvostruki sistemi (engl. dual boot), imali su i Lisp i Unix procesor. Texas Instruments su takođe razvili verziju svog Lisp procesora sa 32-bitnim mikroprocesorom za Explorer. Ovaj Lisp čip je takođe korišćen za MicroExplorer - NuBus ploču za Apple Macintosh II (NuBus ploča je prvobitno razvijena na MIT-u za upotrebu na Lisp mašinama).

Symbolics su nastavili da razvijaju porodicu 3600 i njen operativni sistem Genera, i napravili su Ivory, VLSI implementaciju Symbolics arhitekture. Počevši od 1987. godine, razvijeno je nekoliko mašina baziranih na Ivory procesoru: ploče za Sun i Mac, samostalne radne stanice, pa čak i ugrađene sisteme (I-Machine Custom LSI, Symbolics XL-400, UX-400, MacIvory II; 1989. godine dostupne platforme su bile: Symbolics XL-1200, MacIvory III, UX-1200, Zora, NXP1000 "pizza box"). Texas Instruments pretvorili su Explorer u silicijum kao MicroExplorer koji je bio ponuđen kao kartica za Apple Mac II. LMI je napustio CADR arhitekturu i razvio sopstvenu K-Machine,[6] ali je LMI bankrotirao pre nego što je mašina mogla da se stavi na tržište. Pre nego što je propao, LMI je radio na distribuiranom sistemu za LAMBDA koristeći Moby prostor.

Ove mašine su imale hardversku podršku za razne primitivne Lisp operacije (testiranje tipa podataka, CDR kodiranje), zatim hardversku podršku za inkrementalno sakupljanje smeća i takođe su veoma efikasno pokretale velike Lisp programe. Symbolics mašina bila je konkurent mnogim komercijalnim super mini kompjuterima, ali nikada nije prilagođena za konvencionalne svrhe. Symbolics Lisp mašine su takođe prodavane na nekim tržištima koja nisu vezana za veštačku inteligenciju, poput računarske grafike, modeliranja i animacije.

Lisp mašine izvedene iz MIT-a imale su Lisp dijalekt koji se zvao Lisp Machine Lisp, izveden iz MIT-ovog Maclisp-a. Operativni sistemi su bili napisani od temelja u Lispu, često koristeći objektno-orijentisane ekstenzije. Kasnije, ove Lisp mašine su takođe podržavale različite verzije Common Lisp-a (Flavors, New Flavors, i Common Lisp Object System (CLOS)).

Interlisp, BBN i Xerox[uredi | uredi izvor]

Bolt, Beranek i Njuman (engl. Bolt, Beranek and Newman (BBN)) razvili su svoju vlastitu Lisp mašinu i nazvali su je Jericho,[7] koja je pokretala verziju Interlisp-a. Nikada je nisu plasirali na tržište. Isfrustrirani, svi iz grupe za veštačku inteligenciju su podneli ostavku i većina je prešla da radi za Xerox. Dakle, Xerox istraživački centar Palo Alto (engl. Xerox Palo Alto Research Center) je, paralelno sa Grinblatovim razvojem mašine na MIT-u, razvijao svoje Lisp mašine, koje su bile dizajnirane da pokreću InterLisp, a kasnije i Common Lisp. Isti hardver je korišćen sa različitim softverom, i kao Smalltalk mašine, i kao Xerox Star informacioni sistem (uključujući: Xerox 1100, Dolphin (1979); Xerox 1132, Dorado; Xerox 1108, Dandelion (1981); Xerox 1109, Dandetiger; i Xerox 1186/6085, Daybreak). Operativni sistem Xerox Lisp mašina takođe je prenesen na virtuelnu mašinu i dostupan je za nekoliko platformi kao proizvod pod imenom Medley. Xerox mašina je bila poznata po svom naprednom razvojnom okruženju (InterLisp-D), ROOMS prozor menadžeru, po svom ranom grafičkom korisničkom interfejsu i po novim aplikacijama poput NoteCards (jedna od prvih hipertekstualnih aplikacija).

Xerox je takođe radio na Lisp mašini zasnovanoj na radu sa smanjenim skupom instrukcija, koristeći 'Xerox Common Lisp Processor' procesor, i bilo je planirano plasiranje na tržište 1987. godine,[8] što se ipak nije dogodilo.

Razvoj Lisp mašina izvan Sjedinjenih Država[uredi | uredi izvor]

U periodu od 1984. do 1985. godine, britanska firma Racal-Norsk, zajednička podružnica Racal-a i Norsk Data, pokušala je da prenameni Norsk Data-in ND-500 supermini kao mikrokodiranu Lisp mašinu, sa CADR softverom: Sistem za obradu znanja (engl. Knowledge Processing System (KPS)).[9]

Bilo je nekoliko pokušaja japanskih proizvođača da se priključe tržištu Lisp mašina: koprocesor mejnfrejm računara - Fudžicu-ov (engl. Fujitsu) Facom-alpha,[10] NTT-ov Elis,[11][12] Tošibin (engl. Toshiba) procesor za veštačku inteligenciju[13] i NEC-ov LIME.[14] Nekoliko univerziteta je uspelo da proizvede radne prototipe, među kojima su TAKITAC-7 [15] sa Kobi Univerziteta (engl. Kobe University), FLATS [16] sa Riken instituta (engl. RIKEN), i  EVLIS [17] sa Univerziteta Osaka (engl. Osaka University).

U Francuskoj su se pojavila dva takva projekta: M3L[18] na Univerzitetu Pol Sabatjer u Tuluzu (engl. Toulouse Paul Sabatier University) i, kasnije, projekat MAIA.

Simens (engl. Siemens) je u Nemačkoj razvio RISC, koji je bio baziran na Lisp koprocesoru COLIBRI.[19][20][21][22]

Kraj Lisp mašina[uredi | uredi izvor]

Sa dolaskom AI winter (razdoblje smanjenog interesovanja za oblast veštačke inteligencije od 1980-ih do 2000-ih) i počecima mikrokompjuterske revolucije, koja će odneti u zaborav proizvođače miniračunara i radnih stanica, pojavili su se jeftiniji desktop računari koji su Lisp programe mogli da pokreću čak i brže od Lisp mašina i to bez upotrebe hardvera specijalne namene. Sa propadanjem visokoprofitnog biznisa zasnovanog na proizvodnji hardvera, većina proizvođača Lisp mašina je prestala sa radom do ranih 1990-ih. Na tržištu su opstale samo softverske firme poput Lucid Inc. i nekadašnji proizvođači hardvera koji su se na vreme preorijentisali na izradu softvera i pružanje usluga. Od januara 2015. godine, pored Xerox-a i TI-a, jedini proizvođači Lisp mašina koji su uspeli da opstanu bili su Symbolics, koji se bavio prodajom softverskog okruženja za Lisp mašine Open Genera i sistema računarske algebre Macsyma.[23][24]

Nasleđe[uredi | uredi izvor]

Učinjeno je nekoliko pokušaja pisanja emulatora otvorenog koda za različite Lisp mašine: CADR Emulation,[25] Symbolics L Lisp Machine Emulation,[26] E3 Project (TI Explorer II Emulation),[27] Meroko (TI Explorer I) [28] i Nevermore (TI Explorer I).[29] Institu za tehnologiju u Masačusetsu (engl. MIT – Massachusetts Institute of Technology) je 3. oktobra 2005. godine lansirao softver otvorenog koda CADR Lisp Machine.[30]

U septembru 2014. godine, programer Aleksander Burger (engl. Alexander Burger) je najavio PilMCU, kao primenu programskog jezika PicoLisp u hardveru.[31]

U Bitsaver arhivi PDF dokumenata [32] sačuvana je opsežna dokumentacija za Lisp mašine Symbolics,[33] TI Explorer,[34] MicroExplorer [35] i Xerox Interlisp-D.[36]

Primena[uredi | uredi izvor]

Domeni koji su koristili Lisp mašine su najčešće pripadali širokoj oblasti primene veštačke inteligencije, ali i oblastima kao što su kompjuterska grafika, obrada slike u medicini i druge.

Najznačajniji komercijalni ekspertski sistemi tokom 1980-ih bili su: Intellicorp-ov Knowledge Engineering Environment (KEE), Knowledge Craft Karnegi Grupe (engl. The Carnegie Group Inc.) i ART (Automated Reasoning Tool) korporacije Inference.[37]

Pregled tehničkih karakteristika[uredi | uredi izvor]

Lisp mašine su u početku bile dizajnirane kao personalne radne stanice za razvoj softvera u Lispu. Koristila ih je samo jedna osoba i nije postojala mogućnost rada u višekorisničkom režimu. Mašine su imale veliki crno-beli bitmap displej, tastaturu i miša, mrežni adapter, lokalne hard diskove, više od 1 MB RAM memorije, serijske interfejse, lokalnu magistralu za kartice za proširenje. Grafičke kartice za prikaz u boji, uređaji za rad sa trakama (engl. tape drives) i laserski štampači su bili opcioni.

Procesor nije direktno pokretao Lisp, već je radio kao stek-mašina (engl. stack machine), sa pohranjenim instrukcijama optimizovanim za kompajlovani Lisp.

Rane Lisp mašine su koristile mikro kod za instrukcije. Za nekoliko operacija, provera tipa i otpremanje su obavljani hardverski, tokom rada. Na primer, samo jedna operacija sabiranja mogla se koristiti sa različitim numeričkim tipovima – celim, decimalnim, racionalnim i kompleksnim brojevima (engl. integer, float, rational, complex numbers). Rezultat je bio vrlo kompaktan kompajlovani prikaz Lisp koda.

Sledeći primer koristi funkciju koja broji elemente liste za koju predikat vraća vrednost true.

(defun example-count (predicate list)
  (let ((count 0))
    (dolist (i list count)
      (when (funcall predicate i)
        (incf count)))))

Rastavljeni mašinski kod za gore navedenu funkciju (za mikroprocesor Ivory iz kompanije Symbolics):

Command: (disassemble (compile #'example-count))

  0  ENTRY: 2 REQUIRED, 0 OPTIONAL      ;Creating PREDICATE and LIST
  2  PUSH 0                             ;Creating COUNT
  3  PUSH FP|3                          ;LIST
  4  PUSH NIL                           ;Creating I
  5  BRANCH 15
  6  SET-TO-CDR-PUSH-CAR FP|5
  7  SET-SP-TO-ADDRESS-SAVE-TOS SP|-1
 10  START-CALL FP|2                    ;PREDICATE
 11  PUSH FP|6                          ;I
 12  FINISH-CALL-1-VALUE
 13  BRANCH-FALSE 15
 14  INCREMENT FP|4                     ;COUNT
 15  ENDP FP|5
 16  BRANCH-FALSE 6
 17  SET-SP-TO-ADDRESS SP|-2
 20  RETURN-SINGLE-STACK

Operativni sistem je koristio virtuelnu memoriju kako bi se obezbedio veliki adresni prostor. Upravljanje memorijom je obavljano sakupljanjem smeća. Sav kod je delio jedan adresni prostor. Svi objekti podataka su bili skladišteni sa oznakom u memoriji, tako da se tip mogao odrediti tokom izvođenja. Podržano je više niti izvođenja koje su nazvane procesima. Svi procesi su pokretani u jednom adresnom prostoru.

Sav softver operativnog sistema napisan je u Lispu. Xerox je koristio Interlisp. Symbolics, LMI i TI su koristili Lisp Machine Lisp (potomak MacLisp-a). Sa pojavom Common Lisp-a, Common Lisp je podržan na Lisp mašinama, i neki sistemski softver je prenesen na Common Lisp ili je kasnije napisan u Common Lisp-u.

Neke kasnije napravljene Lisp mašine (poput TI MicroExplorer-a, Symbolics-ovog MacIvory-a ili Symbolics UX400/1200) više nisu bile potpune radne stanice, već ploče dizajnirane za ugrađivanje u računare domaćine: Apple Macintosh II i SUN 3 ili 4.

Neke Lisp mašine, poput Symbolics XL1200, imale su opsežne grafičke sposobnosti jer su koristile posebne grafičke ploče. Ove mašine su korišćene u oblastima kao što su medicinska obrada slika, 3D animacija i CAD.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Newquist, HP. The Brain Makers, Sams Publishing, 1994. ISBN 0-672-30412-0.
  2. ^ „Two-Bit History”. "A Short History of Chaosnet" (na jeziku: engleski). Sinclair Target. Pristupljeno 14. septembar 2021. 
  3. ^ Moon, David A. (1985). „Architecture of the Symbolics 3600”. ACM SIGARCH Computer Architecture News. Portal.acm.org. 13 (3): 76—83. doi:10.1145/327070.327133. 
  4. ^ Levy, S: Hackers. Penguin USA, 1984
  5. ^ Moon 1985
  6. ^ Lisp Machine Inc. K-machine 
  7. ^ „Computing Facilities for AI: A Survey of Present and Near-Future Options”. AI Magazine. 2 (1). 1981. 
  8. ^ „The AAAI-86 Conference Exhibits: New Directions for Commercial AI, VLSI Lisp Machine Implementations Are Coming”. AI Magazine. 8 (1). 1987. 
  9. ^ „Computer Algebra in Norway, Racal-Norsk KPS-5 and KPS-10 Multi-User Lisp Machines”. Springer link. doi:10.1007/3-540-15984-3_297. 
  10. ^ „Facom Alpha”. Computer Museum (na jeziku: engleski). Pristupljeno 14. septembar 2021. 
  11. ^ „NTT ELIS”. Computer Museum (na jeziku: engleski). IPSJ. 9. 9. 1983. Pristupljeno 14. septembar 2021. 
  12. ^ „A 32-bit LISP Processor for the Al Workstation ELIS with a Multiple Programming Paradigm Language, TAO” (na jeziku: engleski). NII. 25. 8. 1990. Pristupljeno 14. septembar 2021. 
  13. ^ „Architecture of an AI Processor Chip (IP1704)” (na jeziku: engleski). NII. 25. 8. 1990. Pristupljeno 14. septembar 2021. 
  14. ^ „NEC LIME Lisp Machine”. Computer Museum (na jeziku: engleski). IPSJ. Pristupljeno 14. septembar 2021. 
  15. ^ „Kobe University Lisp Machine”. Computer Museum (na jeziku: engleski). IPSJ. 10. 2. 1979. Pristupljeno 14. septembar 2021. 
  16. ^ „RIKEN FLATS Numerical Processing Computer”. Computer Museum (na jeziku: engleski). IPSJ. Pristupljeno 14. septembar 2021. 
  17. ^ „EVLIS Machine”. Computer Museum (na jeziku: engleski). IPSJ. Pristupljeno 14. septembar 2021. 
  18. ^ „M3L: A list-directed architecture”. ISCA '80: Proceedings of the 7th annual symposium on Computer Architecture (na jeziku: engleski). Association for Computing Machinery: 105—112. 6. 5. 1980. 
  19. ^ Hafer, Christian (1991), „COLIBRI: A Coprocessor for LISP based on RISC”, VLSI for Artificial Intelligence and Neural Networks (na jeziku: engleski), Boston, MA: Springer, ISBN 978-1-4613-6671-3, doi:10.1007/978-1-4615-3752-6_5 
  20. ^ Müller-Schloer (1988), „Bewertung der RISC-Methodik am Beispiel COLIBRI”, Ur.: Bode, A, RISC-Architekturen [Risc architectures] (na jeziku: nemački), BI 
  21. ^ Hafer, Christian (7—9. 3. 1990), „COLIBRI: Ein RISC-LISP-System” [Colibri: a RISC, Lisp system], Architektur von Rechensystemen, Tagungsband (na jeziku: nemački), München, DE: 11. ITG/GI-Fachtagung 
  22. ^ Legutko, Christian (9—11. 3. 1988), „Die Befehlspipeline des Colibri-Systems” [The instruction pipeline of the Colibri system], Architektur und Betrieb von Rechensystemen, Tagungsband, Informatik-Fachberichte (na jeziku: nemački), Paderborn, DE: 10. ITG/GI-Fachtagung, 168, str. 142—151, ISBN 978-3-540-18994-7, doi:10.1007/978-3-642-73451-9_12 
  23. ^ „symbolics.txt” (na jeziku: engleski). 
  24. ^ „A few things I know about LISP Machines” (na jeziku: engleski). 
  25. ^ „CADR Emulation” (na jeziku: engleski). Unlambda. 
  26. ^ „Symbolics L Lisp Machine Emulation” (na jeziku: engleski). Unlambda. 28. 5. 2004. 
  27. ^ „The E3 Project, TI Explorer II emulation” (na jeziku: engleski). Unlambda. 
  28. ^ „Meroko Emulator (TI Explorer I)” (na jeziku: engleski). Unlambda. 
  29. ^ „Nevermore Emulator (TI Explorer I)” (na jeziku: engleski). Unlambda. 
  30. ^ „MIT CADR Lisp Machine Source code” (na jeziku: engleski). Heeltoe. 
  31. ^ „Announce: PicoLisp in Hardware (PilMCU)” (na jeziku: engleski). 
  32. ^ „Bitsavers' PDF Document Archive” (na jeziku: engleski). Bitsavers. 
  33. ^ „Symbolics documentation” (na jeziku: engleski). Bitsavers. 
  34. ^ „TI Explorer documentation” (na jeziku: engleski). Bitsavers. 15. 5. 2003. 
  35. ^ „TI MicroExplorer documentation” (na jeziku: engleski). Bitsavers. 9. 9. 2003. 
  36. ^ „Xerox Interlisp documentation” (na jeziku: engleski). Bitsavers. 24. 3. 2004. 
  37. ^ Richter, Mark: AI Tools and Techniques. Ablex Publishing Corporation USA, 1988, Chapter 3, An Evaluation of Expert System Development Tools

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лисп_машина&oldid=26919271”