Luj Reno (industrijalac)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Luj Reno
Luj Reno 1918.
Datum rođenja(1877-02-12)12. februar 1877.
Mesto rođenjaPariz, Francuska
Datum smrti24. oktobar 1944.(1944-10-24) (67 god.)
Mesto smrtiPariz, Francuska

Luj Reno (franc. Louis Renault; Pariz, 12. februar 1877 — Pariz, 24. oktobar 1944) bio je francuski industrijalac, jedan od osnivača Renoa i pionir automobilske industrije.

1940

Luis je izgradio jedan od najvećih firmi proizvodnje automobila u Francuskoj, koja nosi njegovo ime i danas. Tokom Prvog svetskog rata njegova fabrika je masovno doprinela ratnim naporima, posebno stvaranjem i proizvodnjom prvog efektivnog rezervoara: rezervoara Reno FT.

Optužen za saradnju s Nemcima tokom Drugog svjetskog rata i umro je dok je čekao suđenje u oslobođenoj Francuskoj krajem 1944. godine u neizvjesnim okolnostima. Njegova firma je zaplenjena i nacionalizovana od strane tadašnje vlade Francuske, iako je umro pre nego što mu se sudilo. Njegove fabrike su bile jedine koje su trajno eksproprisale francuska vlada.[1]

Detinjstvo i mladost[uredi | uredi izvor]

Četvrti od šestoro djece rođene u buržoaskoj pariskoj porodici Alfreda i Berte Reno bio je Luis Reno. Bio je fasciniran inženjeringom i mehaničarima od detinjstva i proveo je sate u radionici parnih automobila.[2]

Prvi automobil firme Reno

Prvi automobil je sagradio 1898. godine, unajmivši par radnika za modifikaciju korišćenog 3/4 KS (560 V). Reno je svoj automobil nazvao 'Ќолица'' (fr.Voiturette).[3]

24. decembra 1898. godine, Luis se sa svojim prijateljima opkladio da bi njegov izum sa inovativnim kolenastim vratilom mogao da pobedi automobil sa lančanim pogonom sličnim biciklima uz padine Rue Lepik u Monmartr. Osim što je osvojio opkladu, dobio je 13 određenih narudžbi za vozilo.[1]

Videvši komercijalni potencijal, udružio se sa svoja dva starija brata, Marselom i Fernandom, koji su imali poslovno iskustvo radeći u očevoj tekstilnoj firmi.[2]

Formirali su kompaniju Reno 25. februara 1899. godine. U početku, poslovanje i administraciju su u potpunosti obavljali starija braća, a Luis se posvetio dizajnu i proizvodnji. Marsel je poginuo u trci Pariz-Madrid 1903. godine, a 1908. Louis Renault je preuzeo kontrolu nad kompanijom nakon što se Fernand povukao iz zdravstvenih razloga. Fernand je kasnije umro 1909.[4]

Svetski ratovi i međuratni period[uredi | uredi izvor]

Prvi svetski rat[uredi | uredi izvor]

Na početku Prvog svetskog rata, u avgustu 1914. godine, kao odgovor na tadašnju akutnu nestašicu artiljerijske municije, Luis je predložio da fabrike automobila kao što je Reno mogu da proizvode 75 mm granate koristeći hidraulične prese, koje su lakše i brži proces od uobičajenih dužih i skupljih operacija. To su identične metode koristio je i Andre Sitroen u svojoj fabrici. Dobijene školjke su pomogle da se prevaziđu nestašice, ali pošto su morale da budu proizvedene u dva dela, one su same po sebi bile slabe u bazi, što je ponekad dozvoljavalo da vrući gasovi detoniraju melinit unutar ljuske. Preko 600 francuskih 75 mm topova uništeno je preuranjenim eksplozijama 1915. godine, a njihove posade su ubijene i povređene.[5]

Međuratni period[uredi | uredi izvor]

Tokom međuratnog perioda, Luisova desničarska mišljenja postala su dobro poznata, što je dovelo do različitih slučajeva nemira u radu sa proleterskim avangardnim radnicima u pogonu Bilankur.

Luis se žestoko takmičio sa Andre Sitroenom, koga je nazvao "le petit Juif" ("mali Jevrejin"). Sitroen se na kraju povukao.[6]

Renault je ostao u potpunoj kontroli nad svojom kompanijom sve do 1942. godine, baveći se brzim širenjem, dok je dizajnirao nekoliko novih izuma, od kojih se većina i danas koristi, kao što su hidraulični amortizeri, moderna bubanj kočnica...[7]

Drugi svetski rat[uredi | uredi izvor]

Godine 1938. Reno je posetio Adolfa Hitlera i 1939. postao je glavni snabdjevač francuske vojske. U vreme kada je Hitler napao Francusku 1940. godine, Luis Reno je bio u SAD, poslala ga je njegova vlada da traži tenkove. Vratio se da bi našao francusko-nemačko primirje.[8]

Bio je suočen sa izborom da sarađuje sa Nemcima i da ih eventualno spreči da presele svoju fabriku i opremu u Nemačku, što bi dovelo do optužbe za saradnju sa neprijateljem.[9]

Stavio je svoje fabrike u službu Francuske, što je značilo da je pomagao i nacistima. Za četiri godine, kompanija Reno je proizveo 34.232 vozila za Nemce. Luis je tvrdio da je nastavio sa radom spasio hiljade radnika od prevoza u Nemačku, ali je 1942. opisan kao "zloglasni pariski saradnik".[10]

Smrt[uredi | uredi izvor]

Umro je 24. oktobra 1944, četiri sedmice nakon što je bio zatvoren, još uvijek je čekao na suđenje za saradnju sa neprijateljem.[11]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Louis Renault (industrialist) (na jeziku: engleski), 2019-05-29, Pristupljeno 2019-07-11 
  2. ^ a b „Ko je bio Luis Reno - Detinjstvo i mladost”. www.thefamouspeople.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2019-07-11. 
  3. ^ „Karijera Luisa Renoa”. www.thefamouspeople.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2019-07-11. 
  4. ^ Smrt braće Luisa Renoa, 2019-05-29, Pristupljeno 2019-07-11 
  5. ^ Tagliabue, John (2000-07-02). „Posao firme Reno u toku Prvog svetskog rata”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2019-07-11. 
  6. ^ „Who was Louis Renault? Everything You Need to Know”. www.thefamouspeople.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2019-07-11. 
  7. ^ „Novi izumi”. web.archive.org. 2007-07-14. Arhivirano iz originala 14. 07. 2007. g. Pristupljeno 2019-07-11. 
  8. ^ Morton, Ian (2005-05-13). „Reno i Hitler” (na jeziku: engleski). ISSN 0307-1235. Pristupljeno 2019-07-11. 
  9. ^ „Istorija kompanije Reno”. web.archive.org. 2010-04-10. Arhivirano iz originala 10. 04. 2010. g. Pristupljeno 2019-07-11. 
  10. ^ Inc, Time (1942-08-24). Život Luisa Renoa (na jeziku: engleski). Time Inc. 
  11. ^ Morton, Ian (2005-05-13). „Smrt Luisa Renoa” (na jeziku: engleski). ISSN 0307-1235. Pristupljeno 2019-07-11. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Луј_Рено_(индустријалац)&oldid=27388319”