24. октобар
Из Википедије, слободне енциклопедије
24. октобар (24.10.) је 297. дан у години по грегоријанском календару (298. у преступној години). До краја године има још 68 дана.
Садржај |
Догађаји [уреди]
| октобар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | 31 | |||
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 24. октобар
- 1360. — Енглески краљ Едвард III и француски краљ Јован II Добри, потписали су у Калеу споразум којим је окончана прва фаза Стогодишњег рата. Енглези су добили део француске територије, а Едвард III се заузврат одрекао полагања права на француски престо.
- 1648. — Вестфалским миром, који су закључили немачки цар и владари Француске и Шведске, завршен је Тридесетогодишњи рат. Мировним уговором потврђена су начела Аугзбуршког верског мира (1555) о равноправности римокатолика и протестаната и осујећена намера римско-немачког царства и папе за хегемонијом у Европи.
- 1795. — Пруска, Аустрија и Русија извршиле су трећу поделу Пољске, која је престала да постоји као независна држава.
- 1882. — Немачки бактериолог Роберт Кох открио је бактерију која изазива туберкулозу, касније названу „Кохов бацил“.
- 1912. — Победом Прве српске армије под командом регента Александра Карађорђевића над турском Вардарском армијом Зеки паше, завршена је Кумановска битка у Првом балканском рату.
- 1917. — Почела је битка код Кобарида (италијански Капорето) у Првом светском рату у којој су Немци и Аустријанци нанели тежак пораз италијанској војсци и натерали је у бекство.
- 1922. — Ирски парламент прихватио је устав по којем је држава добила назив Слободна Ирска Држава. Устав је формално ступио на снагу у децембру.
- 1939. — Нацисти су у Немачкој наредили Јеврејима да носе Давидову звезду.
- 1944. — Амерички авиони су у Другом светском рату током велике ваздушно-поморске битке у филипинском заливу Лејте потопили јапански бојни брод „Мусаши“, један од највећих у свету.
- 1945. — Ступила је на снагу Повеља УН, коју је у јуну 1945. у Сан Франциску потписала 51 земља оснивач светске организације, међу којима и Југославија.
- 1964. — Британска афричка колонија Северна Родезија стекла је независност под називом Република Замбија, са председником Кенетом Каундом.
- 1970. — Кандидат левице Салвадор Аљенде изабран је за председника Чилеа. Убијен је у септембру 1973. у државном удару официрске хунте коју је предводио Аугусто Пиноче.
- 1980. — Пољске власти су легализовале независни раднички синдикат „Солидарност“.
- 1991. — У Сарајеву је конституисана прва Скупштина српског народа у БиХ, а за првог председника изабран је Момчило Крајишник. Скупштина је усвојила Декларацију о праву српског народа на самопредељење.
- 2000. — Скупштина Србије изабрала је прелазну техничку владу Србије која ће до ванредних парламентарних избора 23. децембра обезбедити функционисање земље. Владу су формирали Демократска опозиција Србије, Српски покрет обнове и Социјалистичка партија Србије.
- 2001. — У нападу америчких снага на Кабул, убијена су 22 члана пакистанског милитаристичког покрета Харакат-ул-Муџахедини, који су се борили против индијске власти у Кашмиру.
- 2002. — У Републици Српској смењено је и ухапшено више одговорних лица због афере о извозу оружја и војне опреме Ираку, који је под санкцијама УН. У аферу су умешане Ваздухопловни завод „Орао“ из Бијељине и предузеће „Југоимпорт-СДПР“ из Београда, чији је директор Јован Чековић смењен.
- 2003. — Конкорд (суперсонични путнички авион) је повучен из саобраћаја, а последњи лет уопште био је 26. новембра исте године.
Рођења [уреди]
- 1618. — Аурангзеб, могулски цар, велики могул Индије (1658-1707).
- 1632. — Антон Левенхук, холандски научник. (†1723).
- 1889. — Мустафа Голубић, генерал НКВД-а, атентатор
- 1927. — Жилбер Беко је био познати француски певач и шансоњер.
- 1985. — Вејн Руни, енглески фудбалер.
Смрти [уреди]
- 996 - Иго Капет, француски краљ (*938.)
- 1601. — Тихо Брахе, дански астроном. (*1546).
- 1708. — Секи Кова, јапански математичар. (*1642).
- 1725. — Алесандро Гаспаре Скарлати, италијански композитор.
- 1907. — Пера Тодоровић, српски новинар, писац и политичар.
- 1945. — Видкун Квислинг норвешки политичар и државник,
- 1948. — Франц Лехар, аустријски композитор мађарског порекла.
- 1957. — Кристијан Диор, француски модни креатор.
- 1976. — Георгије Острогорски, историчар.
- 1997. — Зоран Тодоровић Кундак, српски политичар.
Празници и дани сећања [уреди]
- Српска православна црква данас прославља
