Malogospojinska narodna skupština u Kragujevcu
Malogospojinska narodna skupština u Kragujevcu je bilo zasedanje skupštine u periodu od 8. do 24. septembra 1859. godine.
.jpg)
Istorijat[uredi | uredi izvor]
Svetoandrejska narodna skupština koja je izvršila smenu dinastija i do nela Zakon o narodnoj skupštini odredila je i rok kad se, svake godine, treba da sastaje skupština. Tim zakonom rok je bio utvrđen za Malu Gospojinu. Da bi pak mogli da se svrše nedovršeni poslovi i predlozi koji su predati i usvojeni na Svetoandrejskoj skupštini, bio je pre njena razlaza određen jedan specijalni skupštinski odbor kome je stavljeno y dužnost da sav taj zaostali materijal pregleda, klasifikuje, i sa svojim mišljenjem sprovede Savetu, kao zakonodavnoj vlasti, na dalje proučavanje i postupak. Taj posao bio je završen; nekoji predlozi dobili su preko Saveta zakonsku snagu; nekoji su ostali da se ponovo pretresaju na sledećoj skupštini. Kad je taj posao završen, skupština je sazvana za 8. septembar 1859. y Kragujevcu, na Malu Gospojinu.
Pre sastanka skupštine izvršeni su y celoj zemlji izbori, prema propisima zakona koji je donela Svetoandrejska narodna skupština. Bila su izabrana, uglavnom, ona lica koja su učestvovala i y radu Svetoandrejske skupštine s tom razlikom da y ovoj skupštini nema više ni članova Saveta, ni „narodnih starešina" iz ranijih skupština, okružnih i sreskih načelnika i sudija, koji su y ranije skupštine ulazili po položaju a ne izborom. Malogospođinska skupština iz 1859. je dakle prva narodna skupština koja je nastala isključivo izborom narodnih poslanika, a na osnovu zakova o narodnoj skupštini.
Na prvom svom sastanku skupština se konstituisala izabravši sebi za predsednika Živka Karabiberovića, za potpredsednika Todora Tucakovića, a za sekretare Jefrema Grujića, Pantu Jovavića i Jakova Žabarca; predsedništvo se po tome predstavilo Knezu Milošu. Sutradan sednice su otvorene Kneževom besedom, na koju je skupština odgovorila 12 septembra adresom. Knez Miloš je, posle toga, još y dva maha navraćao y narodnu skupštinu. Smatra se da je to činio stoga da y ime popečitelja, koji po zakonu nisu mogli da prisustvuju skupštinskim sednicama, održava kontakt sa skupštinom. Tom prilikom Knez je skupštini predao gotove projekte nekojih glavnijih sudskih zakona i predlog budžeta za sledeću godinu.
Malogospođinska skupština održala je 14 sastanaka, koji su trajali po ceo dan. Na njoj je podneseno oko stotinu poslaničkih predloga iz svih grana državnog i društvenog života. Poslanici su podnosili napisane predloge, sa kratkom usmenom motivacijom, pa su predlozi posle toga unošeni y protokol. Protokol su vodili skupštinski sekretari naizmenično, a y njih su unošeni ne samo ti predlozi nego i kratko skicirani poslanički govori, tako da se pomoću protokola prati tok celog skupštinskog rada.
Skupština je, posle kraće diokusije, primila sve zakonske predloge koje joj je Knez podneo y ime vlade. Izglasala je budžet, a zatim donela Zakon o nasledstvu kneževskog dostojanstva y porodici Obrenovića. Pristupila je, zatim, pretresanju svojih predloga. Radi ilustracije stanja y kome se nalazila Srbija toga vremena, navodi se ovde nekoliko primljenih predloga poslaničkih iz toga vremena:
- Da se ukine zabrana po kojoj se ne mogu y Srbiju unositi i y njoj štampati knjige, koje nisu pisane „pravitelstvenim" pravopisom. Stari pravopis „pravitelstveni" da se zadrži samo za zvanične stvari i y „Novinama Srbskim";
- da se škole i naučni zavodi pregledaju pa, ukoliko ne odgovaraju svrsi, da ce preurede prema potrebama zemlje;
- da se donese uredba da se učiteljima plata icplaćuje y mestu gde žive, da ne bi ni oni ni deca dangubili kad učitelj mora da ide y neko dalje mesto po platu;
- da se ekonomna uprava preuredi prema prilikama i potrebama zemlje;
- da se po selima dućani ne množe, i da se y praznične dane moraju zatvarati;
- da se udesi novčana tarifa po t.zv. desetičnoj tarifi;
- da „novoženci" ne plaćaju danak za prvo polgođe posle ženidbe, radi olakšice y ženidbenim troškovima;
- da se ekonomnoj upravi stavi y zadatak da nađe način kako će se sela malo doterati i udesiti onako kako odgovara potrebama razumne poljske privrede;
- da se nužni zanati y zemlji zavedu i rasprostiru, na način kako praviteljstvo bude za najzgodnije našlo;
- da se ustanovi jedan Trgovački sud;
- da se naloži knezovima da na zelenaše strogo motre;
- da se putevi i mostovi održavaju y dobrom stanju;
- da se što pre preduzme savremena organizacija vojske, kako bi ona mogla da odgovara zadacima koji joj ce y budućnosti mogu postaviti;
- da nepismeni mladići, dok su y vojsci, uče čitati i pisati;
- da se pošta i telegraf vežu sa susednom austrijskom poštom i telegrafom;
- da se stranci ne primaju bez velike nužde y javne službe;
- da se do sada izdani zakoni, naredbe, raspisi i rešenja urede i štampaju, tako da su pristupačni kako činovnicima tako i narodu, itd.
24. septembra skupština je zaključena besedom Kneza Miloša. Nešto pre toga ona je pokušala da dade inicijativu i za rešenje nekojih krupnijih unutrašnjih i spoljnopolitičkih pitanja. Jednim aktom, koji je upućen Knezu Milošu, skupština je tražila izmenu ustava iz 1838, motivišući to time da se on ne slaže sa odredbama hatišerifa iz 1830. godine, na osnovu koga je Srbija imala znatno šira prava y pitanjima svoje unutrašnje uprave nego što ih ima sada. Sem toga skupština je pokrenula i pitanje trgovačkih ugovora koje je Turska ranije pravila sa drugim državama, na koje se obavezala i Srbija, od kojih je zemlja trpela veliku štetu, i tražila da vlada povede akciju da se Srbija oslobodi tih obaveza koje su ne samo teške, nego nisu ni y skladu sa odredbom o punoj unutrašnjoj samoupravi srpskoj.