Обреновићи

Из Википедије, слободне енциклопедије
Обреновић
Royal Coat of arms of Serbia (1882–1918).svg
Држава: * Кнежевина Србија
* Краљевина Србија
Владарска титула: * Кнез Србије
* Краљ Србије
Племићка титула: кнез, краљ
Први владар: Милош Обреновић
Посљедњи владар: Александар Обреновић
Смјена: убиство Александра Обреновића
Националност: Српска
Вјера: Православна

Обреновићи су били српска владарска породица у периоду 1815 - 1903. изузев 1842 - 1858. По једном предању преци Обреновића су доселили из Бањана у Брусницу око 1700. године, а потичу од Копривица.

Њен родоначелник био је Милош Обреновић, а последњи владар Александар Обреновић. За време владавине Обреновића Србија је стекла независност на Берлинском конгресу 1878. Затим 7. марта 1882. од кнежевине је постала краљевина.

Осим владара значајни чланови династије су и њихове супруге: кнегиње Љубица и Јулија, краљице Наталија и Драга, затим браћа кнеза Милоша Јован и Јеврем и Милан. Међу познате чланове ове фамилије убраја се и Велимир Михаило Теодоровић, ванбрачни син кнеза Михаила.

Садржај

Династија Обреновић [уреди]

Династија Обреновића данас званично нема директних мушких потомака. Међутим, постоје потомци Јакова Обреновића по мушкој линији, који су од 1851. презиме променили у Јаковљевић због династичких сукоба са Карађорђевићима. Пред општинским судом у Горњем Милановцу Србољуб и Слободан Јаковљевић доказали су да су директни потомци по правој мушкој линији Јакова Обреновића, Милошевог брата. Број решења је П1 бр.355/03.[1]

Родослов [уреди]

Родослов Обреновића почиње са Обреном Мартиновићем (?-1777) и Вишњом (?-1817) (рођ. Урошевић[1] или Гојковић[2]), који су склопили брак 1765. године и имали синове Јакова и Милана и ћерку Стану. Обрен је био из Бруснице, а Вишња из Доње Трепче. После Обренове смрти, Вишња се преудаје за Теодора Михаиловића (?-1802) у Горњу Добрињу и са њим добија синове Милоша, Јована и Јеврема. После неког времена, Јаков и Милан су позвали себи у Брусницу мајку Вишњу са децом из другог брака. Иако од другог оца, Милош, Јован и Јеврем усвајају презиме своје полубраће по мајци Обреновић, с тим да се њима на презиме Обреновић додаје и Теодоровић, по њиховом оцу.

Гробови Обреновића у Брусници

Тодор Михаиловић је сахрањен у Горњој Добрињи у порти цркве светих апостола Петра и Павла коју је на месту старе сазидао кнез Милош 1822. године.[1] Јаков Обреновић са супругом Ђурђијом и Милан Обреновић са супругом Стојом, сахрањени су у порти цркве Светог Николе у Брусници.

  1. Јаков Обреновић (1767-1817). Био ожењен Ђурђијом (?-1847) [3]
    1. Самуило Јаковљевић (?-1824), архимандрит каленићки
    2. Петар Јаковљевић (погинуо 1812. - без потомака)
    3. Ђорђе Јаковљевић
      1. Грујица Јаковљевић [4]
        1. Петар Јаковљевић
          1. Милош Јаковљевић
            1. Станимир Јаковљевић
              1. Србољуб Јаковљевић
              2. Слободан Јаковљевић [1]
    4. Мирјана, удата за Стевчу Михаиловића, имали су три ћерке, в. Михаиловићи
    5. Ружа
    6. Дмитра (1818-1878), удата за Тривуна Новаковића у Брусницу [5][6]
      1. Михаило Новаковић (1849-1929)
        1. Милорад Новаковић (1901-1967)
          1. Милутин Новаковић (1925-)
  2. Милан Обреновић (?-1810), војвода рудничке нахије. Био ожењен Стојом (?-1813)
    1. Христифор Обреновић (?-1825)
  3. Стана Обреновић, удата за Саву Николића у Добрињу.
  4. Милош Обреновић (1780-1860), кнез Србије. Био ожењен Љубицом Вукомановић (1788-1843).
    1. Петрија Обреновић (1808-1871), удата 1824. за Теодора Бајића од Варадије.
    2. Савка (Јелисавета) Обреновић (1814-1848), удата 1831. за Јована Николића од Рудне (1810-1880).
    3. Милан Обреновић (1819-1839), кнез Србије
    4. Михаило Обреновић (1823-1868), кнез Србије. Био ожењен Јулијом Хуњади (1831-1919), грофицом.
      1. Велимир Михаило Теодоровић (1849-1898), Михаилов ванбрачни син са Маријом Бергхаус.
    5. Тодор Обреновић (умрло као дете)
    6. Марија Обреновић (умрло као дете)
    7. Габријела Обреновић (умрло као дете)
  5. Јован Теодоровић Обреновић (1787-1850), гувернер дисктрикта рудничког и пожешког. Био ожењен Круном Михаиловић (?-1835) па Аном Јоксић (1818-1880).
    1. Обрен Обреновић (1818-1826)
    2. Јелисавета (Савка) Обреновић (1828-1834)
    3. Анастасија Обреновић (1839-1933), удата 1858. за Теодора Алексића од Мајне (1825-1891)
    4. Ермила Обреновић (1844-1918), удата 1860. за Николу Чупића, па 1867. за Тихомиља Тешу Николића (1832-1886)
  6. Јеврем Теодоровић Обреновић (1790-1856), обор-кнез шабачке нахије. Био ожењен Томанијом Богићевић (1796-1881).
    1. Милош Обреновић (1829-1861). Био ожењен Еленом Катарџи (?-1879).
      1. Милан Обреновић (1854-1901), кнез и краљ Србије. Био ожењен Наталијом Кешко (1859-1941).
        1. Александар Обреновић (1876-1903), краљ Србије. Био ожењен Драгом Луњевица (1867-1903).
        2. Сергије Обреновић (1878-1878)
        3. Ђорђе Обреновић (1889-?), ванбрачни син краља Милана и Артемизе Христић.[7]
          1. Стефан Обреновић
            1. Панта Обреновић (?-2002), оснивач и председник „Фонда Обреновића“ у Паризу.[8]
      2. Томанија Обреновић (1852)
    2. Јелена (Јелка) Обреновић (1818-?), удата 1834. за Константина Хадију
    3. Симка Обреновић (1818-1837), удата 1834. за Јанаћа Германа
    4. Анка Обреновић (1821-1868), удата 1842. за Александра Константиновића.
    5. Јекатарина Обреновић (1826-1848)
    6. Стана Обреновић (1828-1842)

Извори [уреди]

  1. ^ а б в г Милорад Бошњак, Слободан Јаковљевић: Обреновићи, сакривена историја, ЛИО, Горњи Милановац 2006, ISBN 86-83697-33-9
  2. ^ Династија Обреновића, Приступљено 8. 4. 2013.
  3. ^ „www.glas-javnosti.co.yu“. Arhiva.glas-javnosti.rs Приступљено 5. 12. 2010. 
  4. ^ Milorad BOŠNJAK. „Nasleđe umesto krune | Aktuelno | Novosti“. Novosti.rs Приступљено 5. 12. 2010. 
  5. ^ V. Ilić. „Sa krunom pred Miloša | Aktuelno | Novosti“. Novosti.rs Приступљено 5. 12. 2010. 
  6. ^ „Pregled štampe - Seljak postao princ - Internet, Radio i TV stanica; najnovije vesti iz Srbije“. B92 Приступљено 5. 12. 2010. 
  7. ^ „Obrenovic family“. Genealogy.euweb.cz Приступљено 5. 12. 2010. 
  8. ^ Наслеђе уместо круне („Вечерње новости“, 11. јануар 2003.), Приступљено 8. 4. 2013.

Спољашње везе [уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Обреновићи
Викизворник
Викизворник има изворни текст повезан с овим чланком:
п • р • у
Обреновићи

- Добављено из „http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Обреновићи&oldid=7080546“