Martin Kukučin
| Martin Kukučin | |
|---|---|
 Martin Kukučin | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 17. maj 1860. |
| Mesto rođenja | Jasenova, Austrijsko carstvo |
| Datum smrti | 21. maj 1928. (68 god.) |
| Mesto smrti | Pakrac, Kraljevina SHS |
Martin Kukučin (slč. Martin Kukučín; pravo ime Matej Bencúr; Jasenova, 17. maj 1860 – Pakrac, 21. maj 1928) bio je slovački pisac, dramaturg i publicista. Bio je najznačajniji predstavnik slovačkog književnog realizma i smatra se jednim od osnivača moderne slovačke proze.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Rođen je u porodici slobodnih seljaka, od oca Jana Bencura Juriša i majke Zuzane, rođene Paškov, i imao je dva brata i jednu sestru. Školovao se u gimnazijama u Revuci, Martinu, Banskoj Bistrici, Kežmaroku i završio školovanje u Šopronu. Iako je želeo da studira teologiju u Bratislavi, zbog antislovačke atmosfere koja je prevladavala u to vreme, odlučio je da studira medicinu u Pragu.
Nakon što je diplomirao i završio pripravnički staž u Bratislavi, Inzbruku i Beču, bezuspešno je pokušavao da nađe zaposlenje u Slovačkoj. Godine 1893. počeo je radi kao lekar u mestu Selca na ostrvu Braču u Hrvatskoj, gde je bio i aktivni član kulturnog društva Hrvatski Sastanak. Godine 1904. postao je jedan od njegovih direktora. Bezuspešno je pokušao da se vrati u Slovačku 1896-97. godine.
Godine 1904. oženio se Pericom Didolić, sa kojom je 1908. godine otišao za Južnu Ameriku, gde su se nastanili u Punta Arenasu u Čileu, gde se nalazila velika zajednica hrvatskih emigranata. Tokom 1922–24, ponovo je živeo u Slovačkoj (tadašnja Čehoslovačka), a zatim se preselio u Hrvatsku 1924-25, uz kratak boravak u Čileu 1925. da bi rešio imovinske sporove. Godine 1926. konačno se nastanio u Lipiku, banjskom gradu u Hrvatskoj, gde je i umro 1928. godine.
Privremeno je sahranjen na zagrebačkom groblju Mirogoj, da bi 29. oktobra 1928. njegovi zemni ostaci bili preneseni na Nacionalno groblje u Martinu.[1]
Bibliografija[uredi | uredi izvor]
Proza[uredi | uredi izvor]
- 1883 - Na hradskej ceste
- 1885 - Rysavá jalovica
- 1886 - Neprebudený
- 1890 - Keď báčik z Chocholova umrie
- 1891 - Na podkonickom bále
- 1892 - Koniec a začiatok
- 1892 - Dve cesty
- 1893 - Dies Irae
- 1898 - V Dalmácii a Čiernej Hore, putopis
- 1899 - Hody
- 1911 / 1912 - Dom v stráni, roman čija je radnja smeštena na Braču
- 1922 - Črty z ciest. Prechádzky po Patagónii, putopis
- 1922 - Mladé letá, memoari o studenstkim danima
- 1926 - Mať volá, roman o hrvatskim emigrantima u Čileu
- 1929 - Bohumil Valizlosť Zábor, istorijski roman
- 1929 - Lukáš Blahosej Krasoň, istorijski roman
- 1930 - Košútky. Klbká. Rozmarínový mládnik.
- Čas tratí - čas platí
- Máje, poviedka
- Pán majster Obšíval
- Na jarmok
- Na Ondreja,
- Hajtman, poviedka
- Obecné trampoty
- Z teplého hniezda
- Veľkou lyžicou
- Panský hájnik
- O Michale
- Na svitaní
- Ako sa kopú poklady
- Pozor na čižmy
- Sviatočné dumy
- Tri roje cez deň
- Svadba
- Parník
- Štedrý deň
Drame[uredi | uredi izvor]
- 1907 - Komasácia
- 1922 - Bacuchovie dvor
- 1924 - Obeta
Galerija[uredi | uredi izvor]
-
Rodna kuća Martina Kukučina u Jasenovi -
Spomen ploča u Selcima na Braču -
Spomenik Martinu Kukučinu u Bratislavi, rad hrvatskog vajara Ivana Meštrovića
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Martin Kukučín”. www.litcentrum.sk.
