Maja Volk

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Maja Volk
Datum rođenja(1959-01-30)30. januar 1959.
Mesto rođenjaBeograd, FNR Jugoslavija

Maja Volk (Beograd, 30. januar 1959) srpska je scenaristkinja, spisateljica, fado muzičarka i univerzitetska profesorka.

Školovanje[uredi | uredi izvor]

Ćerka je dr Petra Volka, filmskog i pozorišnog kritičara i glumice Mirjane Kodžić. Završila je srednju muzičku školu „Josip Slavenski“, odsek za klasičnu gitaru i diplomirala je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti. Uporedo sa studijama dramaturgije, studirala je engleski i španski jezik na Filološkom fakultetu. Kao stipendista francuske vlade, započela je postdiplomske studije na Novoj Sorboni u Parizu, a završila ih na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, gde je magistrirala tezom „Drame Žan-Pol Sartra na jugoslovenskim scenama“.[1] Njena knjiga „Dramaturgija modernog američkog filma od 1970-1990“, u izdanju Instituta za film 1995. godine, ujedno je i njen drugi doktorat iz oblasti filmologije.

Kao stipendista švedske vlade, u Stokholmu izučavala stvaralaštvo Augusta Strindberga, da bi doktorirala 30. oktobra 1991. godine na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, odbranivši tezu „Dramaturgija Augusta Strindberga u svetlu njegovih pozorišnih teorija“. Drugi doktorat iz oblasti filmologije je odbranila knjigom „Dramaturgija modernog američkog filma od 1970-1990“, u izdanju Instituta za film 1995. godine.[1]

Govori engleski, francuski, španski, italijanski i portugalski jezik, a peva i na japanskom, kineskom, hebrejskom, jidišu, arapskom, katalonskom, gejliku...[traži se izvor]

Profesionalan rad[uredi | uredi izvor]

Od 1981. do 1986. godine bila je zaposlena u „Centar filmu” kao filmski dramaturg, gde je radila na oko stotinu projekata, od kojih je realizovano dvadesetpet dugometražnih igranih filmova i desetak dokumentarnih filmova.

Televizija i radio[uredi | uredi izvor]

  • Na Televiziji Beograd predstavljena je kao autor originalnih serija u okviru školskog, obrazovnog i muzičkog programa: „Kako početi početak” 1982, „Muzički magazin” 1982 i 1983, „Istorija zemlje” 1984, „Kamerna scena” 1997. i druge. Autor je i nekoliko emisija iz novogodišnjeg programa muzičke redakcije televizije Beograd (Leti leti pesmo moja mila, od 1998 do 2005).
  • Tokom 1998/1999. godine, vodila je i uređivala, na televiziji Palma, emisiju Fakulteta dramskih umetnosti „Subotom na Palmi”, a tokom 2000/2001. istu emisiju vodi na televiziji ART.
  • Godinama je bila jedan od voditelja i urednika emisije „Klasiku molim”, drugog programa radio Beograda. Na istim talasima, uređivala je i vodila emisiju „Odisej, magazin kulture”. Tokom 2007. i 2008. godine, u Novom Sadu, na talasima radija 021, vodila i uređivala emisiju „Tangero” o argentinskom tangu.
  • Sa muzičkom redakcijom RTS ostvarila je do sada 20 živih autorskih emisija iz ciklusa „Tri godišnja doba”, iz oblasti umetničke muzike, gde je bila voditelj, pisac i domaćin najznačajnijim imenima klasične muzike. Njen poseban doprinos spajanju umetničke muzike i dramaturgije igranog, vidi se u stvaranju muzičko dramske forme „Kamerna scena“, „Rodoslov jednog valcera” i „Život je marš”, koji je nagrađen 2004. godine, na međunarodnom festivalu u Albeni (Gran Prix). Od 2011. godine, bila je jedna od pet voditeljki emisije „Žene” na Prvoj TV.

Film[uredi | uredi izvor]

Prvi igrani dugometražni film rađen po njenom originalnom scenariju je „Lager Niš”, u produkciji „Centar filma“, u režiji Miomira Stamenkovića, 1987. godine. Njen drugi igrani film, „Čudna noć”, u režiji Milana Jelića, prikazan je na poslednjem festivalu Jugoslovenskog filma u Puli, 1990. godine.

Kao predavačica[uredi | uredi izvor]

  • Na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, od 1992. godine, radi na grupi za dramaturgiju, gde predaje predmet „Filmski i tv scenario”, a vodi i postdiplomske studije na grupi za filmologiju.[2]
  • Predaje na Akademiji umjetnosti u Banjaluci, od 2001. godine, gde je 2002. godine osnovala je i povela prvu klasu dramaturgije.
  • Predaje savremenu filmsku dramaturgiju, od 2007. godine, na master studijama novosadske Akademije umetnosti, a od jeseni 2011. osnivač je grupe za Menadžment kreativnih industrija pri mladom privatnom Fakultetu za inženjerski menadžment, u Beogradu.

Članstvo[uredi | uredi izvor]

Članica je Međunarodnog udruženja filmskih kritičara „Fipresci“. Bila je predsednik jugoslovenske sekcije „YU fipresci branch“ i član međunarodnih žirija na festivalima u: Valjadolidu - Španija, Troji - Portugalija, Turnhoutu - Belgija, St. Petersburgu - Rusija, Tromsu - Norveška, Geteborgu - Švedska, Taormini - Italija, Gihonu - Španija i Tuluzu - Francuska.[1]

Ostala interesovanja[uredi | uredi izvor]

Od 2001. godine, održala je 60 koncerta latinoameričke muzike i portugalskog fada, u Beogradu, Somboru, Nikšiću, Novom Sadu, Bečeju, Brčkom, Sarajevu, Paliću, Herceg Novom, Slavonskom Brodu, Aranđelovcu, Kanjiži, Kotoru, Vršcu, Zvorniku. Snimila je dva CD latino muzike, dva DVD filmske muzike i jedan DVD „Lisabonska priča“. Osnivač je i član orkestra „Beogradski fadisti“, koji jedini u Beogradu i Srbiji izvodi portugalski fado, a vodi i trio „Ženijal“, sa kojim izvodi ekološki program svetske muzike na desetak jezika. Najnoviji projekat je „Mama Afrika“, sa orkestrom „Abantu Abale“, u prevodu dobri ljudi, gde izvodi muziku Miriam Makebe, Sezarije Evore, do Kube i Brazila…

Zahvaljujući svom radu na masovnoj edukaciji ljudi o zdravijim stilovima života, proglašena je za „Life Gurua 2012. godine“, od strane časiopisa „The men“.[1]

Objavljena dela[uredi | uredi izvor]

  • Mrtve Lutalice, roman, Književne novine, 1990.
  • Cicimrak među gusarima, roman za decu, Dečjih novina, 1994.
  • Voda i ona, zbirka poezije, Ekoplus, 1996.
  • Čudesna frula Vuleta Mocija, muzički roman za decu, Prosveta, 1997.
  • Nesahranjene Marije, roman, Prosveta, 1999.
  • Pustinjak, izabrane radio drame, Pozorišni muzej Srbije, 2000.
  • Predator, roman, Prometej Novi sad, 2005.
  • Kotlići su u paklu, u raju nema kuvanja, posvećena ishrani živom hranom, Nova poetika, 2011.
  • Mrtva žena hoda, zbirka pesama, Nova poetika, 2011.
  • Živa hrana za živu decu i živahne roditelje, Nova poetika, 2012.
  • Sirovi život ili kako početi početak, Argus medija, 2013.[3]
  • 100 pitanja i 100 odgovora, Nova poetika,[traži se izvor]
  • Sveta ljubav i sentimentalno putovanje, prva grčko-srpska knjiga pisana u „četiri ruke”, autori Nikos Gousgounis i Maja Volk, Nova Poetika, 2017.[4]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g „Prof. dr Maja Volk”. Srpski krivak (na jeziku: engleski). 2012-12-08. Pristupljeno 2022-01-18. 
  2. ^ „FDU/Dr Maja Volk”. Arhivirano iz originala 15. 07. 2015. g. Pristupljeno 02. 08. 2015. 
  3. ^ Delfi knjižare/Sirovi život
  4. ^ „Promocija knjige Maje Volk i Nikosa Gousgounisa “Sveta ljubav i sentimentalno putovanje””. Focus media pro. Arhivirano iz originala 1. 12. 2017. g. Pristupljeno 19. 11. 2017. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Маја_Волк&oldid=26932454”