Милан Јелић (редитељ)

С Википедије, слободне енциклопедије
Уколико сте тражили другу особу, погледајте чланак Милан Јелић (вишезначна одредница).
Милан Јелић
Лични подаци
Пуно имеМилан Јелић
Датум рођења(1944-09-21)21. септембар 1944.
Место рођењаРековац, Окупирана Србија
Датум смрти28. фебруар 2023.(2023-02-28) (78 год.)[1]
Веза до IMDb-а

Милан Јелић (Рековац, 21. септембар 1944 — 28. фебруар 2023) био је српски драмски писац, сценариста, глумац и редитељ.

Дипломирао је на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду, на одсеку драматургије. Добитник је више југословенских и међународних награда.

Пажњу је скренуо већ дебитантским филмом „Бубашинтер“ (1971), који је успешно комбиновао комедију и драму кроз необичну причу Љубише Козомаре и Гордана Михића.

После низа кратких и телевизијских филмова и серија, за велики екран режирао је драму „Тигар“ (1978). Уследиле су комедије „Рад на одређено време“ (1980), „Мој тата на одређено време“ (1982) и „Развод на одређено време“ (1986), које су у том периоду биле најгледанији наслови у домаћим биоскопима, а затим често репризиране на телевизијама.

У његовом редитељском опусу су и „Недељни ручак“, „Матуранти“, „Шпијун на штиклама“, „Чудна ноћ“. Последњи филм – „Гњурац“ режирао је 1993. године.

Јелић је и аутор сценарија за драму и трилер „Још овај пут“ (1983), у режији Драгана Кресоје. За већину својих филмова био је и косценариста, а са Предрагом Перишићем написао је сценарио за хит комедију и романсу „Љубавни живот Будимира Трајковића“ (1977), у режији Дејана Караклајића.

Јелић је остварио и глумачку каријеру играјући епизодне улоге у двадесетак филмова и серија.

Осим у српској кинематографији Јелић је оставио траг и у театру. Његова прва драма – „Сећање на Албинонија“ изведена је у Академском позоришту у Београду. Првонаграђена драма на конкурсу листа Младост – „Јелисаветини љубавни јади“ постављена је на репертоар Атељеа 212 и одиграна више од стотину пута.

Они који су га познавали описивали су га као скромног по природи, човека који је био део јавне сцене, а годинама се склањао од јавности.

Јелић је добио бројна југословенска признања. Од међународних је издвајао награду за режију филма „Рад на одређено време“ на филмском фестивалу у Авелину, када је жиријем председавао чувени Ђузепе де Сантис.

Удружење филмских уметника Србије доделило му је 2021. године Награду за животно дело.[2], [3]


Улоге[уреди | уреди извор]

Филмови[уреди | уреди извор]

ТВ серије[уреди | уреди извор]

Сценарио[уреди | уреди извор]

Режија[уреди | уреди извор]

Награде[уреди | уреди извор]

Милан Јелић је заједно са Предрагом Перишићем 1977. године добио награду за најбољи сценарио за филм Љубавни живот Будимира Трајковића на Фестивалу филмског сценарија у Врњачкој Бањи.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ https://www.kinoteka.org.rs/preminuo-reditelj-milan-jelic/
  2. ^ http://www.yugopapir.com/2015/02/milan-jelic-bubasinter-tigar-moja-gluma.html
  3. ^ https://www.b92.net/kultura/vesti.php?yyyy=2023&mm=03&dd=01&nav_category=1864&nav_id=2296495

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Милан_Јелић_(редитељ)&oldid=26642011”