Natanijel Majer Anselm fon Rotšild
Natanijel fon Rotšild | |
|---|---|
 "Baron Natanijel Rotšild" (Crtež Teodora Majerhofera iz 1884.) | |
| Datum rođenja | 26. oktobar 1836. |
| Mesto rođenja | Beč, Austrijsko carstvo |
| Datum smrti | 16. jun 1905. (68 god.) |
| Mesto smrti | Beč, Austrougarska |
| Zanimanje | Filantrop |
Natanijel Majer fon Rotšild (nem. Nathaniel Meyer Anselm von Rothschild; Beč, 26. oktobar 1836 — Beč,16. jun 1905) bio je član austrijske bankarske porodice Rotšild, poznat kao ljubitelj umetnosti, kolekcionar i filantrop.
Život[uredi | uredi izvor]
Rođen je u Beču, bio je peto dete i prvi sin Anselma fon Rotšilda (1803–1874) i njegove supruge Šarlote fon Rotšild (1807–1859). Njegov deda Salomon Majer fon Rotšild (1774–1855), rodom iz Frankfurta, osnovao je bečku bankarsku kuću S.M. fon Rotšild 1820, koju je njegov otac nastavio pod imenom Kreditanštalt.[1]
Očekivalo se da će Natanijel kao najstariji muškarac preuzeti vođenje porodičnog bankarskog poslovanja u Austriji. Studirao je u Brunu, ali je pao u nemilost svog oca koji ga je smatrao ekstravagantnim i finansijski neodgovornim. Umesto da se bavi biznisom, Natanijel je svoj život proveo kao bonvivan koji je gradio vile i sakupljao umetnička dela.
Od 1872. do 1884. dao je da se podigne Palata Natanijel Rotšild u ulici Terezijanum broj 14-16 u Beču, u četvrtom becirku (okrugu) Videnu. Palata je izgrađena u raskošnom stilu poput cele bečke Ringštrase u stilu francuske renesansne arhitekture. Natanijel je živeo sam u malom stanu, dok je u raznim delovima palate bila izložena njegova velika zbirka umetnosti. Palata je teško oštećena u američkom bombardovanju Beča u Drugom svetskom ratu i zato je ubrzo srušena.[2]
Godine 1880. kupio je zamak Encesfeld[3] sa njegovom ogromnom imovinom od grofova Šenburg-Hartenštajn. Takođe je izgradio palatu Hinterlajten u Rajhenau an der Raks u stilu Luja XIII iz 1884. Živopisna oblast Rajhenaua postala je lako dostupna iz Beča otvaranjem južne železničke pruge i evoluirala je u popularno izletište visokog bečkog društva, među kojima je bio i habzburški nadvojvoda Karl Ludvig od Austrije koji je tu izgradio vilu Vartholc. Ipak, Natanijel Rotšild je proveo samo dve godine u svojoj palati pre nego što ju je stavio na raspolaganje Ministarstvu rata da je koristi kao dom za oporavak ratnih veterana.
Nakon očeve smrti 1874. godine, Natanijel i njegov brat Ferdinand (1839–1898), vlasnik imanja Vadesdon[4], nasledili su većinu porodične imovine i umetničke kolekcije. Porodični posao pripao je najmlađem bratu Albertu (1844–1911), koji je uspešno nastavio finansijsku imperiju.
Natanijel Rotšild je postao poznat po svojim značajnim filantropskim aktivnostima i zbog toga je bio veoma popularan među članovima bečkog aristokratskog društva, što je pomoglo imidžu porodice, a samim tim i njenom poslovanju. Osim Beča, bio je dobrotvor zajednice Encesfeld, gde je 1900. izgradio osnovnu školu i finansirao druge opštinske radove.
Natanijel Anselm fon Rotšild je umro kao neženja 1905. godine. Sahranjen je u Središnjem bečkom groblju.
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ „The Vienna banking house | Guide to the Archive”. guide-to-the-archive.rothschildarchive.org. Pristupljeno 2022-08-18.[mrtva veza]
- ^ „Wien - Palais Nathaniel Rotschild”. www.austriasites.com. Pristupljeno 2022-08-18.
- ^ „Die „Enzesfelder Rothschild“ Saga”. www.noen.at (na jeziku: nemački). 2022-03-15. Pristupljeno 2022-08-18.
- ^ „Waddesdon Wine Ltd – Waddesdon Manor”. waddesdon.org.uk (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-08-18.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
Mediji vezani za članak Natanijel Majer Anselm fon Rotšild na Vikimedijinoj ostavi- Porodica Rotšild (na engleskom)
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Umetničke | |
| Ljudi | |
