26. октобар
Из Википедије, слободне енциклопедије
26. октобар (26.10.) је 299. дан у години по грегоријанском календару (300. у преступној години). До краја године има још 66 дана.
Садржај |
Догађаји [уреди]
| октобар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | 31 | |||
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 26. октобар
- 1896. — Потписан је споразум у Адис Абеби којим је успостављен мир између Италије и Абисиније (Етиопија) и призната независност Абисиније.
- 1905. — Током Прве руске револуције (1905-07), радници су у Петрограду основали први Совјет (радничку скупштину).
- 1911. — У Кини је укинута монархија и проглашена република са Сун Јат Сеном као привременим председником.
- 1917. — Бразил је објавио рат Немачкој у Првом светском рату.
- 1955. — Генерал Нго Дин Дием прогласио је Републику Вијетнам у јужном Вијетнаму, а себе председником и завео диктаторски режим. Убијен је у војном удару у новембру 1963.
- 1955. — Парламент Аустрије прихватио је, дан после одласка последњих савезничких окупационих војника, Државни уговор којим се обавезала на сталну неутралности земље.
- 1961. — Нобелову награду за књижевност добио је српски књижевник Иво Андрић и постао први Србин добитник те престижне светске награде.
- 1972. — У кампањи Савеза комуниста Југославије против „анархолиберала“ смењени су највиши функционери Савеза комуниста Србије Марко Никезић и Латинка Перовић. Након тога смењени су и функционери у државном апарату и привредни руководиоци који су се залагали за либерализацију и модернизацију друштва.
- 1976. — Генерална скупштина УН је једногласно осудила апартхејд и позвала владе земаља чланица да забране све контакте са Транскејом, која је самопрокламовала независност са белом мањином на челу.
- 1986. — Почиње шаховски турнир у Тилбургу, Холандија.
- 1994. — Израел и Јордан потписали су споразум, којим је после 46 година формално окончано ратно стање двеју суседних земаља.
- 1998. — Председници Перуа и Еквадора потписали су формалну декларацију којом је решен погранични спор двеју јужноамеричких земаља настао почетком 19. века, због којег су више пута ратовале.
- 1999. — Савет безбедности УН одобрио је упућивање међународних мировних снага, 11.000 војника и полицајаца, у Источни Тимор.
- 2000. — На састанку у Букурешту СР Југославија је постала пуноправни члан Пакта стабилности за југоисточну Европу.
- 2001. — Београдски суд осудио је Добросава Гаврића на 20 година затвора због убиства Жељка Ражнатовића Аркана и још две особе у хотелу „Интерконтинентал“ у Београду 15. јануара 2001.
- 2002. — У акцији ослобађања око 800 талаца, које су чеченски терористи држали три дана у једном московском позоришту, страдало је 128 особа, а свих 50 терориста је ликвидирано.
Рођења [уреди]
- 1685. — Ђузепе Доменико Скарлати, италијански композитор.
- 1759. — Жорж Жак Дантон, један од вођа Француске револуције. (†1794.)
- 1811. — Ајзак Мерит Сингер, амерички изумитељ и глумац. (†1875.)
- 1842. — Василиј Васиљевич Верешчагин, руски сликар.
- 1846. — Борислав Тодоровић, творац првог средњошколског програма хемије у Србији
- 1854. — Ксавер Шандор Ђалски је био хрватски књижевник
- 1893. — Милош Црњански, књижевник
- 1941. — Коста Чавошки је српски правник, теоретичар права, професор Правног факултета Универзитета у Београду, академик САНУ и члан Сената Републике Српске.
- 1916. — Франсоа Митеран, француски државник. (†1996).
- 1949. — Зоран Славнић, српски кошаркаш, тренер и селектор репрезентације.
- 1952. — Лазар Ристовски, српски глумац
Смрти [уреди]
- 899. - Алфред Велики, енглески краљ.
- 1440. — Жил де Ре, један од бораца Јованке Орлеанке.
- 1957. — Герти Кори, америчка биохемичарка и добитница Нобелове награде за физиологију (*1896.)
- 1972. — Игор Иванович Сикорски, руски конструктор авиона и хеликоптера.
- 1995. — Фати Шкаки, вођа палестинске терористичке исламске организације „Исламски џихад“.
Празници и дани сећања [уреди]
- 1861. — У Франкфурту је приказан рад првог уређаја за пренос говора, који је његов конструктор Јохан Филип Реис назвао телефон. Као проналазач првог употребљивог телефона (1876) сматра се Американац Александар Грејам Бел.
- 1863. — У Женеви је почела четвородневна међународна конференција 14 земаља на којој је основан Црвени крст и објављени принципи који су 1864. послужили као основа за усвајање Женевске конвенције о заштити жртава рата.
- 1905. — Споразумом у Карлштаду Норвешка се одвојила од Шведске и постала независна краљевина са краљем Хаконом VII.