16. јун

Из Википедије, слободне енциклопедије

16. јун (16.6.) је 167. дан године по грегоријанском календару (168. у преступној години). До краја године има још 198 дана.

Догађаји[уреди]

јун
П У С Ч П С Н
  1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
  • 1671. — У Москви јавно погубљен вођа устанка донских козака и сељака Стењка Разин. У руским народним причама и песмама постао симбол пркоса и побуне.
  • 1826. — Пошто је угушио побуну јаничара, турски султан Мехмед II укинуо војни ред и увео низам, редовну војску. Јаничаре 1330. од отете и потурчене деце хришћанских поданика почео да регрутује султан Орхан.
  • 1852. — У Новом Саду штампан први број листа „Сербски дневник“, с књижевним додатком „Седмица“. Лист излазио 12 година и био један од ретких словенских листова у аустријској царевини у то доба.
  • 1876. — У Цетињу, после преговора вођених од октобра 1875. до фебруара 1876, потписан уговор о савезу Србије и Црне Горе против Отоманског царства. Одлуком Врховног савета одбране Југославије 25. децембра 1993. тај датум одређен за Дан Војске Југославије.
  • 1920. — У Лондону одржана прва седница Друштва народа.
  • 1941. — Председник САД Френклин Рузвелт наредио затварање свих конзулата Немачке у САД до 10. јула.
  • 1944. — У Другом светском на Вису рату склопљен споразум Тито-Шубашић о односима Народноодлободилачког покрета и Владе Југославије у емиграцији.
  • 1958. — Обешен Имре Нађ, премијер Мађарске у време антикомунистичке побуне 1956, коју су угушиле совјетске трупе. Нађ тада ухапшен и на монтираном процесу осуђен на смрт због издаје. На исти дан 1989. пола милиона Мађара у Будимпешти присуствовало његовој поновној сахрани уз државне почасти.
  • 1960. — Председник САД Двајт Ајзенхауер морао да одложи посету Јапану због антиамеричких нереда у тој земљи.
  • 1961. — Руски балетски играч Рудолф Нурејев затражио азил у Француској за време гостовања у Паризу са ансамблом балета "Киров“. Каријеру наставио у водећим европским и америчким трупама и био звезда британског Краљевског балета.
  • 1963. — Совјетски Савез лансирао васионски брод „Васток 6” с првом космонауткињом Валентином Терјешковом.
  • 1972. — У Хановеру ухапшена Улрике Мајнхоф, чланица терористичке групе Бадер-Мајнхоф.
  • 1976. — У Совету, највећем црначком насељу у Јужној Африци, избили расни нереди у којима је, током неколико месеци, погинуло најмање 600 црнаца и три белца.
  • 1977. — Леонид Брежњев, лидер Комунистичке партије Совјетског Савеза, заменио Николаја Подгорног на месту председника Президијума Врховног совјета Совјетског Савеза.
  • 1983. — За председника Президијума Врховног совјета Совјетског Савеза изабран Јуриј Андропов.
  • 1992. — Председници САД и Русије Џорџ Буш и Борис Јељцин у Вашингтону постигли договор о смањивању арсенала далекометних нуклеарних ракета за две трећине до 2003.
  • 1994. — Швајцарска одбила да изда визу за улазак у земљу председнику Југославије Зорану Лилићу, иако је добио званичан позив за учешће на међународном скупу у Кран Монтани. Одлука донета на основу препоруке Савета безбедности Уједињених нација у оквиру мера о економској блокади Југославије.
  • 1996. — Међународни комитет Црвеног крста саопштио да је на простору СФРЈ за време ратних сукоба, од 1991. до 1995, нестало око 20.000 људи, од којих око 12.000 у Босни и Херцеговини.
  • 1998. — Талибанска религиозна војска у Авганистану наредила затварање више од 100 приватних школа у којима су се образовале девојчице.
  • 1999. — Амнести интернешенел оптужио САД за кршење људских права јер су наставиле да извршавају смртну казну, посебно због њене примене и над особама које су починиле злочин пре 18. године.
  • 1999. — Нови председник Јужноафричке Републике Табо Мбеки положио заклетву. Он на тој дужности заменио Нелсона Менделу, познатог борца за права црнаца, који је скоро три деценије провео у затвору.
  • 2001. —
    • Председник Русије Владимир Путин допутовао у Београд, у прву посету шефа руске државе Југославији.
    • Председник САД Џорџ Буш млађи и његов руски колега Владимир Путин срели се први пут у Словенији. Договорени сарадњу и сталне консултације.
    • Победом коалиције леве оријентације на изборима за градоначелника Берлина утрт пут бившим комунистима да уђу у градску владу, први пут од пада Берлинског зида 1989.
  • 2004. — Генерални секретар УН Кофи Анан именовао Данца Сорена Јесена Петерсена за свог новог специјалног представника на Косову, шефа УНМИК-а.
  • 2004. — Бутан је постао прва држава која је увела потпуну забрану узгајања и коришћења дувана.

Рођења[уреди]

Смрти[уреди]

Празници и дани сећања[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]


Месеци у години:

јануар  •  фебруар  •  март  •  април  •  мај  •  јун  •  јул  •  август  •  септембар  •  октобар  •  новембар  •  децембар