16. јун
Из Википедије, слободне енциклопедије
16. јун (16.6.) је 167. дан године по грегоријанском календару (168. у преступној години). До краја године има још 198 дана.
Садржај |
Догађаји [уреди]
| јун | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | |||||
| 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
| 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
| 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
| 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 16. јун
- 1671. — У Москви јавно погубљен вођа устанка донских козака и сељака Степан Стењка Тимофејевич Разин. У руским народним причама и песмама постао симбол пркоса и побуне.
- 1826. — Пошто је угушио побуну јаничара, турски султан Мехмед II укинуо војни ред и увео низам, редовну војску. Јаничаре 1330. од отете и потурчене деце хришћанских поданика почео да регрутује султан Орхан.
- 1852. — У Новом Саду штампан први број листа „Сербски дневник“, с књижевним додатком „Седмица“. Лист излазио 12 година и био један од ретких словенских листова у аустријској царевини у то доба.
- 1876. — У Цетињу, после преговора вођених од октобра 1875. до фебруара 1876, потписан уговор о савезу Србије и Црне Горе против Отоманског царства. Одлуком Врховног савета одбране Југославије 25. децембра 1993. тај датум одређен за Дан Војске Југославије.
- 1920. — У Лондону одржана прва седница Друштва народа.
- 1941. — Председник САД Френклин Рузвелт наредио затварање свих конзулата Немачке у САД до 10. јула.
- 1944. — У Другом светском на Вису рату склопљен споразум Тито-Шубашић о односима Народноодлободилачког покрета и Владе Југославије у емиграцији.
- 1958. — Обешен Имре Нађ, премијер Мађарске у време антикомунистичке побуне 1956, коју су угушиле совјетске трупе. Нађ тада ухапшен и на монтираном процесу осуђен на смрт због издаје. На исти дан 1989. пола милиона Мађара у Будимпешти присуствовало његовој поновној сахрани уз државне почасти.
- 1960. — Председник САД Двајт Ајзенхауер морао да одложи посету Јапану због антиамеричких нереда у тој земљи.
- 1961. — Руски балетски играч Рудолф Хаметович Нурејев затражио азил у Француској за време гостовања у Паризу са ансамблом балета "Киров". Каријеру наставио у водећим европским и америчким трупама и био звезда британског Краљевског балета.
- 1963. — Совјетски Савез лансирао васионски брод „Васток 6“ с првом космонауткињом Валентином Терјешковом.
- 1972. — У Хановеру ухапшена Улрике Мајнхоф, чланица терористичке групе Бадер-Мајнхоф.
- 1976. — У Совету, највећем црначком насељу у Јужној Африци, избили расни нереди у којима је, током неколико месеци, погинуло најмање 600 црнаца и три белца.
- 1977. — Леонид Брежњев, лидер Комунистичке партије СССР-а, заменио Николаја Подгорног на месту председника Президијума Врховног совјета СССР-а.
- 1983. — За председника Президијума Врховног совјета СССР-а изабран Јуриј Андропов.
- 1992. — Председници САД и Русије Џорџ Буш и Борис Јељцин у Вашингтону постигли договор о смањивању арсенала далекометних нуклеарних ракета за две трећине до 2003.
- 1994. — Швајцарска одбила да изда визу за улазак у земљу председнику Југославије Зорану Лилићу, иако је добио званичан позив за учешће на међународном скупу у Кран Монтани. Одлука донета на основу препоруке Савета безбедности Уједињених нација у оквиру мера о економској блокади Југославије.
- 1996. — Међународни комитет Црвеног крста саопштио да је на простору СФРЈ за време ратних сукоба, од 1991. до 1995, нестало око 20.000 људи, од којих око 12.000 у Босни и Херцеговини.
- 1998. — Талибанска религиозна војска у Авганистану наредила затварање више од 100 приватних школа у којима су се образовале девојчице.
- 1999. — Амнести интернешенел оптужио САД за кршење људских права јер су наставиле да извршавају смртну казну, посебно због њене примене и над особама које су починиле злочин пре 18. године.
- 1999. — Нови председник Јужноафричке Републике Табо Мбеки положио заклетву. Он на тој дужности заменио Нелсона Менделу, познатог борца за права црнаца, који је скоро три деценије провео у затвору.
- 2001. —
- Председник Русије Владимир Путин допутовао у Београд, у прву посету шефа руске државе Југославији.
- Председник САД Џорџ Буш млађи и његов руски колега Владимир Путин срели се први пут у Словенији. Договорени сарадњу и сталне консултације.
- Победом коалиције леве оријентације на изборима за
градоначелника Берлина утрт пут бившим комунистима да уђу у градску владу, први пут од пада Берлинског зида 1989.
- 2004. — Генерални секретар УН Кофи Анан именовао Данца Сорена Јесена Петерсена за свог новог специјалног представника на Косову, шефа УНМИК-а.
Рођења [уреди]
- 1313. — Ђовани Бокачо, италијански писац. (†1375).
- 1858. — Шведски краљ Густав V. (†1950).
- 1859. — Паја Јовановић је један од највећих српских сликара и типичан представник академског реализма
- 1890. — Стен Лорел, енглески филмски глумац.
- 1902. — Барбара Маклинток, амерички генетичар. Добитник Нобелове награде из медицине 1983. (†1992).
- 1971. — Тупак Шакур, амерички глумац, репер и песник. (†1996).
- 1991. — Немања Недовић, српски кошаркаш
Смрти [уреди]
- 1216. — Иноћентије III, римски папа.
- 1930. — Љубомир Стојановић, српски политичар и филолог, секретар Српске краљевске академије.
- 1977. — Вернер фон Браун, немачки инжењер (* 1912.)
Празници и дани сећања [уреди]
- Српска православна црква слави: