Nedelja
Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
- Ako ste tražili članak o razdoblju od sedam dana, on se nalazi na strani sedmica
U aktuelnnom svetskom poretku nedelja je poslednji dan sedmice, drugi dan vikenda, koji se nalazi između subote i ponedeljka, a prvi je dan sedmice u nekim kulturama. Smatra se za praznik u zemljama sa hrišćanskom tradicijom, kada hrišćani najčešće posećuju crkvu radi zajedničke molitve i liturgijskih obreda.
U Gregorijanskom kalendaru, ni jedan vek ne može da počinje nedeljom. U jevrejskom kalendaru, ni jedna godina ne može da počinje nedeljom. Bilo koji mesec koji počne nedeljom imaće petak trinaesti.
Sadržaj |
[uredi] Položaj tokom nedelje
U mnogim državama, uključujući veći deo Evrope i Južne Amerike (sem Brazila), nedelja je poslednji dan sedmice. U ostalim zemljama, uključujući Sjedinjene Države, posmatra se kao prvi dan, tradicioni pogled izveden od starih Jevreja, Egipćana, Hrišćana i Svetog rimskog carstva.
[uredi] Nedelja u hrišćanstvu
Nedelja se smatra svetom skoro među svim hrišćana i dan odmora i odlaska u crkvu. Međutim, od zalaska sunca u petak do zalaska sunca u subotu je period koji je Bog, četvrtom zapovešću, odredio za sveti dan, dan odmora, Sabat.
U pravoslavnim hrišćanskim porodicama i zajednicama, neke stvari se ne rade nedeljom, npr. rad, kupovina dobara ili servisi (uključujući upotrebu javnog prevoza), vožnja kola, vrtarstvo, pranje kola, itd. Izuzeci koji su dozvoljeni su upotreba religioznih servisa i, uobičajeno, upotreba struje i hitnih medicinskih stvari.
