Несрећа невиних

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Nesreća nevinih
Orig. naslovOrdeal by Innocence
AutorAgata Kristi
ZemljaUjedinjeno Kraljevstvo
Jezikengleski
Žanr / vrsta delakriminalistički
Izdavanje
IzdavačDodd, Mead and Company
Datum3. novembar 1958.
Broj stranica256
Tip medijatvrdi i meki povez
Hronologija
PrethodnikU 10 do 5 sa Padingtona
NaslednikMačka među golubovima

Nesreća nevinih (Ordeal by Innocence) (izdat 1958) je detektivski roman koji je napisala Agata Kristi, koji su kritičari hvalili kao njen najbolji rad, a to je takođe i roman za koji je izjavila da joj je najdraži zajedno sa romanom Zla kuća. Roman je prvi put objavljen u Velikoj Britaniji od strane izdavačke kuće "Collins Crime Club" 3. novembra 1958.[1] i u SAD-u od strane izdavačke kuće "Dodd, Mead and Company" sledeće godine.[2][3] Britansko izdanje se prodavalo po ceni od dvanaest šilinga i šest penija,[1] a američko po ceni od 2,95 dolara.[3]

Ključni svedok nije svestan svoje uloge kao takve sve do dve godine pošto je čovek proglašen krivim za ubistvo. Kada je shvatio podatke koje poseduje, on ponovo otvara bol gubitka u porodici i ponovo otvara pitanje ko je bio ubica pretprošle godine.

Ovaj roman je dobio pomešane kritike u vreme objavljivanja pošto recenzenti uglavnom nisu bili zadovoljni psihološkim aspektima priče. Radnja je imala svoju „uobičajenu genijalnost“, ali joj je nedostajala „smešnost“ i bila je „previše nalik pokušaju psihološke fikcije“.[4] Saosećanja je izazvano za previše likova, „ali rasplet je zdrav i priča dobro ispričana“.[5] Drugi je rekao da ima domišljatosti i dobrog kraja, ali radnji „nedostaje centralna žiža“ ​​i izgleda da „ozbiljan društveno-psihološki pristup ne odgovara“ Kristinom pisanju.[6] Kasnija recenzija ga je smatrala jednim od boljih Kristinih romana 1950-ih i primetila da ga je autorka ponekad nazivala svojim omiljenim.[7]

Radnja[uredi | uredi izvor]

 UPOZORENjE: Slede detalji zapleta ili kompletan opis radnje!

Geolog Artur Kalgari pojavljuje se u domu Argajlovih "Sunčani vrh" dve godine pošto je Rejčel Argajl, supruga i majka petoro usvojene dece, pretučena na smrt. Njen sin Džeko je suđen i zatvoren, a preminuo je posle 6 meseci zatvora. Kalgari objašnjava da je Džeko nevin za ubistvo jer je njegovo pokriće bilo istinito. Kalgari je čovek koji je odvezao Džeka do grada i razgovarao sa njim kada se znalo da se ubistvo dogodilo. Kalgari je zbunjen reagovanjem porodice na njegove vesti. Bilo je teško suočiti se s tim što se nije pojavio u vreme suđenja, ali niko nije zadovoljan njegovim nastojanjem da ostvari pravdu. Brat Miki Argajl odmah shvata da među njima još uvek postoji ubica i posećuje Kalgarija u njegovoj hotelskoj sobi da mu to kaže. Kako nova policijska istraga teče, oni zauzvrat sumnjaju na Džekovog oca Lea, brata Mikija, sestre Meri, Tinu i Hester, tajnicu njegovog oca Gvendu i dugogodišnja kućnu pomoćnicu Kirsten. Kalgari posećuje branioca koji mu daje više pojedinosti o događaju i neke uvide u porodicu i položaj u koji ih vest stavlja. Kalgari smatra da sada mora da pomogne porodici u novom stanju.

Dr. Kalgari nije znao za suđenje jer ga je udario kamion u roku od nekoliko sati pošto je upoznao Džeka, a potres mozga blokirao je njegovo nedavno sećanje. Napustio je zemlju u dugoj polarnoj ekspediciji kada je policija tražila vozača kola. Džekova slika ga je podsetila na povratak u Englesku. On se prisetio razgovora sa Džekom. Kalgari oseća svoju dužnost prema pravdi da se javi kasno, a policija prihvata njegove razloge zašto se nije pojavio ranije.

Kalgari zatim posećuje mesnog lekara u penziji dr. Mekmastera da ga pita za Džeka. Mekmaster je bio iznenađen kada je Džeko osuđen za ubistvo Rejčel, a ne zato što je ubistvo bilo izvan Džekovog „skrupuloznog dometa“. On vidi Džeka kao jednog previše kukavičkog da ubije drugog. Umesto toga, on bi usmeravao saučesnika. Kalgari razgovara sa Morin koja otkriva Džekove ubedljive načine sa starijim ženama: pokretanje afera, a zatim uzimanje novca od njih. Hester posećuje Kalgarija u Londonu jer ne može da izdrži napetost kod kuće. Svako se vraća u "Sunčani vrh". Kalgari se sastaje sa jednom starijom ženom koja je pala na Džekove pohvale i dala mu novac. Policija prikuplja nove podatke od članova porodice dok traga za ubicom. Miki planira da se sastane sa Tinom da sazna šta je uradila u noći ubistva i da joj ispriča svoj novi posao van Engleske. Meri Argajl i njen suprug Filip Darant borave u "Sunčanom vrhu" tokom ovog perioda uznemirenosti. Filip pokušava da pronađe krivca među njima i njegovi napori podstiču ubicu da ponovo napadne.

Na Filipov zahtev, Tina dolazi u "Sunčani vrh". Kad je stigla do njegove sobe, Kirsten je bila na vratima sa poslužavnikom i videle su da je Filip mrtav za svojim stolom. Tina odlazi pa se srušila napolju, a Miki je video kad je pala pa ju je uneo unutra. Dolazi doktor Krejg i kaže da je Tina ubodena u leđa i da mora da ide u bolnicu.

Hester govori Kalgariju o Filipu i Tini. Kalgari odlazi do nadzornika Hjuiša koji ponavlja reči koje je Tina izgovorila u bolnici da je šolja, Filipova šolja, bila prazna što znači da je Kirsten izlazila, a ne ulazila u sobu. U "Sunčanom vrhu", Kalgari otkriva svima u biblioteci da je ubica kućna pomoćnica Kirsten. Džeko je ubedio običnu Kirsten da je zaljubljen u nju i nagovorio ju je da ubije gospođu Argajl da bi ukrao novac koji želi, novac koji mu majka nije dala. Kirsten saznaje da je Džeko bio tajno oženjen kada je upoznala njegovu ženu dan nakon ubistva. Kirsten shvata kakva je budala bila i vidi zlo u Džeku.

Kada je optužena, Kirsten beži iz "Sunčanog vrha". Porodica očekuje da će je policija uhvatiti. Dok Meri oplakuje svog voljenog muža, njena sestra Hester ispoveda ljubav prema Arturu Kalgariju. Ona sumnja da će se Tina i Miki okupiti kada se Tina oporavi. Leo se oseća slobodnim da se ponovo oženi.

Likovi[uredi | uredi izvor]

  • Artur Kalgari: geofizičar koji je prevezao Džeka Argajla dve godine ranije, a zatim je bio van zemlje kada je Argajlu suđeno za ubistvo. Dakle, Kalgari nije mogao da svedoči što bi potkrepilo Argajlovu izjavu. Dao je izjavu kada se vratio u Englesku i saznao šta se dogodilo.
  • Leo Argajl: Rejčelin muž. On je bogat čovek sa zanimanjem za istraživanje povesti privrede i mirne ličnosti.
  • Rejčel Argajl: Leova žena i majka petoro usvojene dece. Imala je snažan nagon za majčinstvo, a takođe je bila aktivna u dobrotvornom radu. Nasledila je bogatstvo od svojih roditelja koje je uložila u povereništvo za svoju decu. Ubijena je oko dve godine pre otvaranja romana.
  • Meri Darant (ranije Meri Argajl): najstarije dete Lea i Rejčel, oko 27 godina, i prvo dete koje su usvojili dok su bili u Njujorku pre Drugog svetskog rata.
  • Filip Darant: Marijin muž. Služio je kao pilot u ratu kada se oženio Meri. Otprilike dve godine pre otvaranja romana oboleo je od dečije paralize i oduzete su mu noge.
  • Majkl "Miki" Argajl: usvojeni sin Lea i Rejčel. Ljut je što ga njegova rođena majka nije uzela iz "Sunčanog vrha" nakon završetka rata. Radi kao prodavac kola u obližnjem gradu.
  • Džeko Argajl: usvojeni sin Lea i Rejčel. Preminuo je u zatvoru od upale pluća osuđen za ubistvo majke. Bio je i zabavna osoba i osoba žestokog besa, a već je imao policijski dosije.
  • Hester Argajl: usvojena ćerka Lea i Rejčel. Ona ima oko 20 godina i pred izazovom je da pronađe svoje mesto u svetu. Ona pokazuje svoja jaka osećanja.
  • Kristina "Tina" Argajl: usvojena ćerka Lea i Rejčel. Došla je kod njih sa 3 godine i ne seća se drugih roditelja. Ona radi u biblioteci u obližnjem gradu i tamo ima svoje mesto. Mešanke je i mirne ličnosti.
  • Kirsten Lindstrom: medicinska sestra i maserka iz Švedske koja se pridružila domaćinstvu Argajl tokom rata kada je Rejčel otvorila njihov dom kao mesto za decu uzrasta od 2 do 7 godina bezbedno od bombardovanja iz Drugog svetskog rata. Ona je ostala kao domaćica.
  • Gvenda Von: sekretarica Lea Argajla za njegovo istraživanje u kasnim 30-im. Živi u svom mestu, pešačkoj udaljenosti od "Sunčanog vrha". Ona i Leo su se spremali da objave veridbu pre otvaranja romana.
  • Nadzornik Hjuiš: policajac koji je vodio prvu istragu i pozvan je da sprovede drugu zbog novih podataka.
  • Dr. Mekmaster: mesni lekar u penziji koji je video decu u vili "Sunčani vrh" i formirao stavove o petoro dece koju su usvojili Argajlovi.
  • Gospodin Endru Maršal: zastupnik porodice Argajl i Džeka na suđenju.
  • Donald Kreg: mladi lekar u gradu koji se zabavlja sa Hester Argajl. On je voli, ali ne veruje u nju.
  • Morin Kleg: udovica Džeka Argajla. Čuvao ju je u tajnosti od svoje porodice sve dok se nije pojavila u "Sunčanom vrhu" dan nakon ubistva. Ona radi prodajući grickalice u bioskopu. Ubrzo pošto je Džeko umro, udala se za električara Džoa Klega.
  • Neimenovana sredovečna žena: sa njom je razgovarao Artur Kalgari. Zaljubila se u Džeka i ispričala je kako ju je prevario ljubavlju, a u stvari je nameravao da joj uzme novac.

Književni značaj i prijem[uredi | uredi izvor]

Filip Džon Sted je završio svoju recenziju za časopisu Književni dodatak Vremena 12. decembra 1958. rečima: „Rešenje Nesreće nevinih sigurno nije ispod nivoa uobičajene genijalnosti gospođe Kristi, ali knjizi nedostaju drugi kvaliteti koje su njeni čitaoci očekivali. Šta se desilo sa vedrim, okrepljujućim dobrim duhom sa kojim se igra otkrivanja u tolikim njenim pričama? Nesreća nevinih iskliznula je iz te vesele arene u nešto previše nalik pokušaju psihološke fikcije. Previše je to deo razgovora i previše ljudi priča – ljudi za koje je teško zainteresovati neophodnu količinu jer nema dovoljno prostora za njihovo uspostavljanje. Vrsta izrade koja je raskošna u ovoj priči nije vrsta u kojoj se autorka ističe i čitalac oseća da se ni gospođica Marpl ni Poaro ne bi uopšte složili oko cele stvari.“[4]

Sara Rasel iz časopisa Čuvar dala je kratku recenziju romana u izdanju 9. decembra 1958. kada je rekla: „U ovom rešavanju dvogodišnjeg porodičnog ubistva izazvano je saosećanje što je neuobičajeno za gospođicu Kristi da previše ljudi napusti dovoljno osumnjičenih, ali rasplet je dobar i priča dobro ispričana."[5]

Moris Ričardson je za ovaj roman rekao da je "veteran Norn klimnuo glavom preko ovog romana. Ima domišljatosti, naravno, ali joj nedostaje središnja žiža. Likovi su uporni i malo je tog tako čitljivog, gotovo hrskavog dijaloga poput istopljenog šećera." On je zaključio: "Ozbiljan društveno-psihološki pristup nekako ne odgovara Agati Kristi. Tek na kraju sa velikim iznenađenjem osećate se kao kod kuće i suvo."[6]

Robert Barnard je ovaj roman smatrao „jednim od najboljih Kristinih iz pedesetih godina i jednim od njenih omiljenih (iako je u različito vreme imenovala različite naslove). Obrazac romana Pet prasića o ubistvu iz prošlosti i osuđenom ubici koji je umro u zatvoru nevin." Njegova procena je bila da je to "Kratko za otkrivanje, ali prilično gusto u društvenom posmatranju. Razumevanje u ophođenju prema usvojenoj deci, ali ne sasvim taktično po pitanju boje: 'Tina je uvek tamna...Možda polovina nje nije bela.'“[7]

Prilagođavanja[uredi | uredi izvor]

Film[uredi | uredi izvor]

Istoimeni film snimljen je 1985. u režiji Dezmonda Dejvisa. U njemu su glumili Donald Saterlend kao Artur Kalgari, Sara Majls kao Meri Darant, Kristofer Plamer kao Leo Argajl, Ijan Mekšejn kao Filip Darant, Dajana Kvik kao Gvenda Von i Fej Danavej kao Rejčel Argajl.

Muzička partitura filma Dejva Brubeka kritikovana je kao neprikladna zbog stila zagonetke.[8] Brubek je preuzeo dužnost od Pina Donađa koji je već komponovao mnoge komade za projekat, ali je bio previše zauzet da bi radio na projektu kada su razne filmske montaže trebale ponovo da se rade. Njegova izvorna partitura imala je uskovitlane žice, bujne melodije i pasuse pune napetosti.[9]

Film je ekranizovan verno romanu.

Televizija[uredi | uredi izvor]

Roman je ekranizovan kao epizoda treće sezone ITV-ove televizijske serije Marpl u kojoj je Džeraldin Mekjuan tumačila gospođicu Marpl 2007. godine, iako lik nije bio u romanu. U epizodi su igrali i Denis Loson kao Leo, Stefani Leonidas kao Hester, Lisa Stensfild kao Meri i Džejn Simur kao Rejčel. Ova varijanta je napravila primetne razlike u odnosu na roman kao što je Džeko (Bren Gorman) pogubljen vešanjem umesto da umre u zatvoru od upale pluća.

Gvenda Von (Džulijet Stivenson) je zauzela mesto Filipa Daranta (Ričard Armitejdž) kao član domaćinstva koga je ubila Kirsten (Alison Stedmen) jer se previše približila istini. Potpuno je izostavljen Kirstenin pokušaj da ućutka Tinu (Gugu Mbata-Rav) i Mikija (Brajan Dik) ubodom Tine. Tu je i još jedno usvojeno dete, Bobi (Tom Rajli), Džekov brat blizanac koji je izvršio samoubistvo nakon finansijske propasti. Kirsten je prikazana kako je uhapšena na kraju za razliku od romana u kojem njeno hapšenje nije jasno uključeno u stvarni tekst.

Roman je ekranizovan kao druga epizoda francuske televizijske serije Mala ubistva Agate Kristi koja je emitovana 2009.

BBC Jedan je 2018. emitovao seriju od tri epizode ​​zasnovanu na romanu Nesreća nevinih. Snimljena je u Inverkipu u Škotskoj, a glavne uloge tumače Bil Naj kao Leo Argajl, Luk Tredavej kao Artur Kalgari, Ana Čenselar kao Rejčel Argajl,[10] Ela Parnel kao Hester Argajl, Elinor Tomlinson kao Meri Darant, Kristal Klark kao Tina Argajl, Morven Kristi kao Kirsten Lindstrom, Metju Gud kao Filip Darant, Alis Iv kao Gvenda Von i Entoni Bojl kao Džek Argajl. Scenario je napisala Sara Felps koja je za BBC ekranizovala i miniserije I ne osta ni jedan i Svedok optužbe. Prvi put zakazan za emitovanje 2017. godine, serija je odložena zbog seksualnih optužbi protiv glumca Eda Vestvika koji je prvobitno dobio ulogu Mikija Argajla[11] što je dovelo do toga da su Vestvikove scene ponovo snimljene sa Kristijanom Kukom kao Mikijem.[12][13]

Serija ima mnogo razlika u odnosu na roman, a među njima je i kraj u kom je otkriveno da je ubica Leo, a ne Kirsten.[14] Pored toga, Džek je prikazan kao da nije umešan u Rejčelino ubistvo i da je rođeni sin Lea i Kirsten što je dovelo do toga da ga je Leo pretukao na smrt u zatvoru kada je zapretio da će otkriti svoje prave roditelje. Serija takođe prikazuje Kalgarija kao bivšeg psihijatrijskog bolesnika što je izazvalo sumnje u njegovo svedočenje o Džekovom pokriću.

Predstava[uredi | uredi izvor]

Roman je takođe prilagodila u pozorišnu predstavu Meri Džejn Hansen[15] koju je po prvi put izveo Njujorško državno pozorišnte u Troji u Njujorku. Prvobitno izvođenje trajalo je od 4. do 17. februara 2007. i imalo je 14 predstava.[16]

Strip[uredi | uredi izvor]

Roman Nesreća nevinih je objavila izdavačka kuća "HarperCollins" kao prilagođavanje grafičkog romana 1. jula 2008. godine, a ilustracije je radio „Chandre“ (ISBN 0-00-727531-5). Ovo je prevedeno iz izdanja koje je prvi put objavila u Francuskoj izdavačka kuća "Emmanuel Proust éditions" 2006. godine pod nazivom Nepoželjni svedok.

Radio[uredi | uredi izvor]

BBC je producirao radio dramu Džoj Vilkinson. U glavnoj postavi bili su Mark Ambers u ulozi Artura Kalgarija i Žaklin Deferari kao Gvenda. Drama je prvi put emitovana na BBC Radiju 4 tokom tri nedelje počevši od 17. marta 2014.[17]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Peers, Chris; Spurrier, Ralph; Sturgeon, Jamie (mart 1999). Collins Crime Club – A checklist of First Editions (Second izd.). Dragonby Press. str. 15. 
  2. ^ Cooper, John; Pyke, B A (1994). Detective Fiction – the collector's guide (Second izd.). Scholar Press. str. 82, 87. ISBN 0-85967-991-8. 
  3. ^ a b Marcum, J S. „The Golden Years: 1953 - 1967”. An American Tribute to Agatha Christie. 
  4. ^ a b Stead, Philip John (12. 12. 1958). „Review”. The Times Literary Supplement. str. 726. 
  5. ^ a b Russell, Sarah (9. 12. 1958). „Review”. The Guardian. str. 4. 
  6. ^ a b Richardson, Maurice (2. 11. 1958). „Review”. The Observer. str. 22. 
  7. ^ a b Barnard, Robert (1990). A Talent to Deceive – an appreciation of Agatha Christie (Revised izd.). Fontana Books. str. 201. ISBN 0-00-637474-3. 
  8. ^ „Film Review: "Ordeal by Innocence" (1985)”. The Agatha Christie Reader. 16. 8. 2011. Arhivirano iz originala 2. 4. 2018. g. Pristupljeno 1. 4. 2018. 
  9. ^ „Ordeal By Innocence - Pino Donaggio”. Pristupljeno 1. 4. 2018. 
  10. ^ „Anna Chancellor”. Home for Agatha Christie. Pristupljeno 29. 1. 2018. 
  11. ^ „Ed Westwick: BBC shelves drama after rape allegations against actor”. BBC News. 10. 11. 2017. Pristupljeno 10. 11. 2017. 
  12. ^ Doherty, Gavin (5. 1. 2018). „Film crew returns north as rape claims force reshoots on Agatha Christie drama”. Daily Express. Pristupljeno 5. 1. 2018. 
  13. ^ „How Ordeal by Innocence was re-shot”. Entertainment & Arts. BBC News. 20. 3. 2018. 
  14. ^ Griffiths, Eleanor Bley (15. 4. 2018). „How is THAT Ordeal by Innocence ending different from the Agatha Christie novel?”. Radio Times. Pristupljeno 15. 4. 2018. 
  15. ^ Hansen, Mary Jane. „Playwrighting: Ordeal by Innocence”. maryjanehansen.com. Pristupljeno 2. 4. 2018. 
  16. ^ Burns, Gail M (februar 2007). „Ordeal by Innocence reviewed”. Gail Sez. Pristupljeno 8. 1. 2019. 
  17. ^ „Agatha Christie - Ordeal by Innocence”. BBC Radio 4. Pristupljeno 9. 1. 2019. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Несрећа_невиних&oldid=27536387”