Nil Jang

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Nil Jang
Nil Jang 1976. na koncertu u Ostinu, Teksas
Lični podaci
Puno imeNil Persival Jang
Druga imenaBernard Šakej,[1][2] Fil Perspektiv, Šeki Dil, Klajd Koil, Ol Nil, Džo Kanuk, Džo Jenki,[1] Mark Linč,[1] Pajnekon Jang[3]
Datum rođenja(1945-11-12)12. novembar 1945. (78 god.)
Mesto rođenjaToronto, Ontario, Kanada
Zanimanjemuzičar, pevač, tekstopisac, scenarista
Muzički rad
Aktivni period1960—danas
Žanrrok, folk, kantri
Instrumentgitara, vokal, usna harmonika, klavijature
Ostalo
Povezani članciElton Džon, Buffalo Springfield, Pearl Jam
Veb-sajtneilyoung.com

Nil Persival Jang (engl. Neil Percival Young; Toronto, 12. novembar 1945) je kanadski kantautor i pevač.

Karijera[uredi | uredi izvor]

Počeo je da nastupa u grupi koja je radila instrumentalne obrade "Šedovsa" u Kanadi 1960, pre nego što se preselio u Kaliforniju 1966, gde je postao suosnivač benda Buffalo Springfield, zajedno sa Stivenom Stilsom i Riči Furajom, a kasnije se pridružio "Krosbi, Stils i Neš" 1969, svoj prvi album objavio je 1968. i od tada je izgradio uspešnu i hvaljenu solo karijeru, koja obuhvata više od 45 godina i 35 studijskih albuma, uz konstantana i beskompromisna istraživanja muzičkih stilova.[4] Sajt Rokenrol kuće slavnih opisuje Janga kao "jednog od najvećih rokenrol tekstopisaca i izvođača".[5] Nil Jang je primljen u Rokenrol kuću slavnih dva puta, prvo kao solista 1995, a drugi put kao član grupe Buffalo Springfield 1997.[6]

Jangova muzika se odlikuje svojim prepoznatljivim zvukom gitare, jako ličnim tekstom[7][8][9] i prepoznatljivim altom ili visokim tenorom.[10][11] Iako sebe prati na nekoliko različitih instrumenata, uključujući klavir i usnu harmoniku, njegovo idiosinkratično sviranje električne i akustične gitare definišu prepoznatljiva stanja teškog i melodičnog zvuka.

Iako je Jang eksperimentisao sa različitim muzičkim stilovima tok svoje raznovrsne karijere, uključujući i elektronsku muziku, većina njegovih najpoznatijih dela je akustični folk rok i kantri rok ili električni, pojačan hard rok (najčešće u saradnji sa bendom "Krejzi Hors"). Muzički stilovi poput alternativnog roka i grandža su takođe usvojili elemente od Janga. Njegov uticaj je do toga da ga neki nazivaju "Kum grandža".[12]

Jang je režirao (ili ko-režirao) veliki broj filmova u kojima je koristio pseudonim Bernard Šakej, uključujući Journey Through the Past (1973), Rust Never Sleeps (1979), Human Highway (1982), Greendale (2003) i CSNY/Déjà Vu (2008). On je takođe doprineo sa muzikom na filmovima, uključujući Philadelphia (1993) i Dead Man (1995).

Nil Jang, Firenca, 2008.

Jang je ekolog[13] i zagovornik dobrobiti malih farmera, sa kojima je 1985. zajednički napravio dobrotvorni koncert za pomoć poljoprivredi (Farm Aid). On trenutno radi na dokumentarcu o električnoj tehnologiji automobila, radnog naziva LincVolt. Projekat obuhvata njegov 1959. Linkoln Kontinental preobraćen u hibridnu tehnologiju koja štiti životnu sredinu.[14][15] Jang je 1986. pomogao u osnivanju "Bridž škole",[16] obrazovne organizacije za decu sa teškim verbalnim i fizičkim invaliditetom, a pomaže je godišnjim "Bridž škola" dobrotvornim koncertom, zajedno sa svojom bivšom ženom Pegi Jang (devojačko Morton). Jang ima troje dece: sinove Zeka (rođen tokom njegove veze sa glumicom Keri Snodžres) i Ben, kome je dijagnostikovana cerebralna paraliza, i ćerku Amber Džejn koja, kao i Jang, ima epilepsiju. Jang živi na ranču blizu La Honde, Kalifornija.[17] Iako je živeo u severnoj Kaliforniji još od 1970-ih i peva često o američkim temama i temama o svojoj rodnoj zemlji, on je zadržao kanadsko državljanstvo.[18] Jang je nagrađen Ordenom Manitoba, 14. jula 2006.[19], i 30. decembra 2009, postao je oficir Kanadskog ordena.[20]

Diskografija[uredi | uredi izvor]

Solo albumi[uredi | uredi izvor]

  • "Neil Young" (1968)
  • "Everybody Knows This Is Nowhere"(1969)
  • "After The Goldrush" (1970)
  • "Harvest" (1972)
  • "Journey Through The Past" (1972)
  • "Time Fades Away" (1973)
  • "On The Beach" (1974)
  • "Tonight's The Night" (1975)
  • Zuma (1975)
  • Long May You Run (1976)
  • American Stars 'n' Bars (1977)
  • Comes a Time (1978)
  • Rust Never Sleeps (1979)

"Live Rust" (1979)

  • Hawks & Doves (1980)
  • Re - ac - tor (1981)
  • Trans (1982)
  • Everybody's Rockin' (1983)
  • Old Ways (1985)
  • Landing on Water (1986)
  • Life (1987)
  • The Note's for You (1988)
  • Eldorado (1989)
  • Freedom (1989)
  • Ragged Glory (1990)
  • "Weld" (1991)
  • Harvest Moon (1992)
  • Unplugged(1993)
  • Sleeps with Angels (1994)
  • "Mirror Ball" (1995)
  • "Dead Man"(1996)
  • Broken Arow (1996)
  • "Year of The Horse" (1997)
  • Silver & Gold (2000)
  • "Road Rock" (2000)
  • Are You Passionate ? (2002)
  • Greendale (2003)
  • Prairie Wind (2005)
  • Living With War (2006)
  • Living With War: "In the Beginning" (2006)
  • Chrome Dreams II (2007)
  • Fork in the Road (2009)
  • Le Noise (2010)
  • Americana (2012)
  • Psychedelic Pill (2012)
  • A Letter Home (2014)
  • Storytone (2014)
  • The Monsanto Years (2015)
  • Peace Trail (2016)
  • "Earth" (2016)
  • "Hitchhiker (2017)
  • "The Visitor" (2017)
  • "Summer Songs" (2022)

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v Charlie Rose video: "Neil Young."
  2. ^ Carr, David (19. 09. 2012). „Neil Young Comes Clean”. New York Times. Pristupljeno 20. 09. 2012. 
  3. ^ „The Making of Le Noise: the new album from Neil Young”. YouTube. 14. 09. 2010. Pristupljeno 30. 04. 2012. 
  4. ^ Thomas Erlewine, Stephen. Nil Jang na sajtu AllMusic (jezik: engleski)
  5. ^ „Neil Young: inducted in 1995”. The Rock and Roll Hall of Fame and Museum. Pristupljeno 30. 06. 2010. 
  6. ^ „Rock and Roll Hall of Fame inductee-list”. The Rock and Roll Hall of Fame and Museum. 2009. Pristupljeno 26. 01. 2010. 
  7. ^ "Young is a most distinctive guitarist and singer, using ghostly shards of feedback to taint his ringing guitar chords." „Neil Young's Passionate Guitar Playing Sparks Rock Arena”. Los Angeles Daily News. 14. 09. 1993. 
  8. ^ "It's Young's distinctive, chunky rhythm guitar sound which defines the songs here [on Living with War]." Brinn, David (30. 05. 2006). „Disc Reviews”. Jerusalem Post. Pristupljeno 28. 07. 2009. 
  9. ^ "30 years on, Neil Young remains one of the most distinctive voices of his, or any other, generation." Surkamp, David (15. 09. 1992). „Internal Fire From Neil Young Lights The Stage”. St. Louis Post-Dispatch. str. 4D. 
  10. ^ Miller, Edward (2003). „The Nonsensical Truth of the Falsetto Voice: Listening to Sigur Rós”. Popular Musicology Online. ISSN 1357-0951. Arhivirano iz originala 16. 07. 2012. g. Pristupljeno 26. 05. 2010. 
  11. ^ Sinclair, Scott (4. 04. 2009). „Neil Young – Fork in the Road”. Popular Musicology Online. Arhivirano iz originala 25. 11. 2012. g. Pristupljeno 26. 05. 2010. 
  12. ^ Echard 2005, str. 43.
  13. ^ „Neil Young, environmentalist”. CBC News. 
  14. ^ Lendon, Brad (5. 02. 2009). „New Neil Young album expected in late March”. Idiomag.com. Pristupljeno 11. 02. 2009. 
  15. ^ „'Rock stars don't need oil,' Neil Young says”. CNN.com. 14. 01. 2014. Pristupljeno 17. 11. 2014. 
  16. ^ Casella, Vicki. „The Bridge School”. Pristupljeno 13. 10. 2013. 
  17. ^ Young, Neil (2011). Waging Heavy Peace: A Hippie Dream. New York City: Plume Publishing. 
  18. ^ „Resurrection of Neil Young, Continued”. Time. 28. 09. 2005. Arhivirano iz originala 25. 11. 2012. g. Pristupljeno 20. 05. 2010. 
  19. ^ „Lieutenant Governor's Awards”. Lieutenant Governors office of Manitoba. 2009. Arhivirano iz originala 8. 05. 2006. g. Pristupljeno 26. 01. 2010. 
  20. ^ „Governor General Announces 57 New Appointments to the Order of Canada”. Office of the Secretary to the Governor General. 30. 12. 2009. Pristupljeno 30. 12. 2009. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Nil Jang na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Нил_Јанг&oldid=26380612”