Џенис Џоплин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Џенис Џоплин
Janis Joplin

JanisJoplin002.jpg

Подаци
Пуно име Џенис Лин Џоплин
(енгл. Janis Lyn Joplin)
Датум рођења 19. јануар 1943.
Место рођења Порт Артур (Сједињене Америчке Државе Тексас, САД)
Датум смрти 4. октобар 1970. (27 година)
Место смрти Лос Анђелес (Калифорнија, САД)
Друга имена Перл (бисер)
Активан период 19621970
Инструмент акустична гитара
Жанр рок, блуз, соул, психоделични рок, есид рок, кантри,
Занимање Певачица
Текстописац
Аранжер
Издавачка кућа Mainstream Records
Columbia Records
Везани чланци Big Brother and the Holding Company
Full Tilt Boogie Band
Званична веб-сајт Званична веб страна

Џенис Лин Џоплин (енгл. Janis Lyn Joplin, Порт Артур, Тексас, 19. јануар 19434. октобра 1970, Лос Анђелес, САД) била је америчка рок и блуз певачица, текстописац и музички аранжер.

Каријеру је почела раних шездесетих као фолк и блуз певачица по клубовима Сан Франсиска. Светску славу је стекла крајем шездесетих година двадесетог века, као певачица психоделичног-есид рок бенда Big Brother and the Holding Company. Касније је наступала и као соло певачица уз пратњу бендова The Kozmic Blues Band и The Full Tilt Boogie Band.

У краткој професионалној каријери која је трајала свега четири године, прославила се бројним хитовима, а неки од највећих су „Down On Me“, „Bye, Bye Baby“, Piece of My Heart, „Try (Just A Little Bit Harder“), „Maybe“, „To Love Somebody“, Mercedes Benz, „One Night Stand“, „Raise Your Hand“ и Me and Bobby McGee. Током каријере објавила је четири студијска албума, од којих је последњи издат постхумно и пет синглова.

Магазин Ролинг стоун уврстио је Џоплинову на 46. место на листи 100 највећих уметника свих времена 2004. године, те на 28. место на листи 100 најбољих певачица свих времена 2008. године. Њена верзија песме Me and my Bobby McGee постхумно је доспела на прво место америчке топ-листе синглова. Године 1995. постхумно је проглашена за члана Куће славних рокенрола у Кливленду, а 2005. додељена јој је и Греми награда за животно дело.

Џенис је имала бунтован и неуобичајен стил типичан за хипи покрет тог времена. Хронични алкохолизам и конзумирање тешких дрога узрок су њене преране смрти. Преминула је 4. октобра 1970. године у хотелској соби у Лос Анђелесу од последица предозирања хероином у 27 години живота.

Биографија[уреди]

Џенис Лин Џоплин (енгл. Janis Lyn Joplin) је рођена у маленом градићу Порт Артур у америчкој савезној држави Тексас, 19. јануара 1943. од оца Сета (1910-1987) и мајке Дороти (1913-1998).[1] Сет је радио као инжењер у Тексаку док је Дороти радила као секретарица.[2] Џенис је љубав према музици наследила управо од родитеља. Њена мајка је током студентских дана наступала у бројним мјузиклима, имала је чак и понуде да се професионално бави музиком, али их је одбила.[3] Након окончања студија Дороти се сели у Амарило у Тексасу где се запослила на локалној радио-станици, и где је и упознала свог будућег мужа Сета. Након венчања пар се преселио у Порт Артур где су се родили Џенис, Мајкл и Лора.[4] Иако родитељи деци нису наметали музички укус, Лора се присећала како је њихова мајка често њима, девојкама, држала „часове певања“: „Суботом када смо нас три чистиле по кући, мама је увек преко грамофона пуштала старе бродвејске хитове, и онда смо сво троје заједно у глас певали.[4]

Лора је у својој књизи описала Џенис као „интелигентну и насмејану девојчицу чија креативност је долазила до изражаја од најранијег детињства, девојчицу која је увек желела да буде у центру пажње.“ Као мала цртала је библијске призоре, и уопште слободно време је проводила или у цркви или у библиотеци, а често је наступала и на разним црквеним добротворним концертима где је рецитовала и певала песме. Родитељи су били задовољни јер је Џенис од најраније младости показивала самосталност и независност.[5]

Иако је била узоран ученик током средњешколског образовања у школи Томас Џеферсон у свом родном граду, Џенис се својим понашањем и ставовима ипак издвајала из масе. Дружила се углавном са старијим ученицима и увек су то били мушкарци. Без длаке на језику, увек је јавно изражавала своје ставове због чега је често наилазила на осуде и неразумевање.[6] Често је и сама у интервјуима наглашавала колико је одударала од тадашњег клишеа: „Читала сам, сликала и нисам мрзела црнце. Једноставно нисам се уклапала у то време и у то место.[3][7] У вези са тим њен отац је једном изјавио:

Cquote2.png
Њој је било јако тешко у школи. Упорно се трудила да се издваја из масе, како својим начином одевања тако и својим ставовима, и због тога су је мрзели. У то време она није имала адекватног саговорника са којим би могла да разговара. Моја Џенис је била први представник револуционарне омладине у Порт Артуру, омладине какве сада у том граду има јако много.
Cquote1.png
 
— Сет Џоплин. International Times. 1972.[8]

Као тинејџерка основала је групу младих, коју је сама назвала групом бескућника. Клуб је за кратко време постао веома популаран међу омладином другачијих погледа на свет. Био је то андерграунд клуб поклоника савремених погледа на свет, нове књижевности и модерне поезије, клуб где се слушао црначки блуз и фолк и где се практиковала савремена уметност у њеним најслободнијим варијацијама.[3] Преко колеге из клуба Грента Лајонса Џенис се упознала са музиком блуз легенди Худија Ледбетела (познатијег као Ледбели) и Беси Смит што је умногоме утицало на њену љубав према блузу и уопште на њено будуће бављење музиком.[9] Убрзо је и сама почела да се бави блузом певајући у хору, иако је то на почетку сакривала од осталих.[1] Певајући у локалном хору проширила је музички репертоар на тада популарне певачице Одету и Биг Мама Торнтон.[9]

Вишак килограма и неки проблеми са здрављем у тинејџерском добу нису наилазили на разумевање њених вршњака, већ на осуде и подсмевање. У школи су је често називали разним погрдним именима, а све то се негативно одразило на њену психу и њену агресивност. Касније је ту исту средину у којој је одрасла називала „учмалом и затуцаном заједницом.[10]

Луизијана блуз[уреди]

Џоплинова као средњошколски матурант 1960.

За љубитеље блуза из такозваног „златног троугла“ источног Тексаса (Бомонт, Порт Артур и Оринџ) Луизијана је била „обећана земља“, земља доброг вина и одличног блуза. Граница ка „царству блуза“ је био ауто-пут 90 дуж којег су се налазили бројни блуз клубови, веома популарни међу Тексашанима. Бити члан тих клубова за тадашњу омладину је била својеврсна иницијација и чин музичког одрастања.[11] Тим пре што се блуз сцена Луизијане умногоме разликовала од оне у Тексасу, била је „сирова и дивља“, некомерцијална и искрена, такозвани „мочварни блуз“ (Слим Харпо, Клифтон Шенје, Томми Маклејн, Род Бернард) и умногоме се разликовала од тадашње тексашке сцене.[12] Алтернативна блуз сцена Луизијане била је савршена подлога за развој локалне контракултуре представљене преко тинејџерске битничке[a] филозофије.

Управо у Луизијани, у једном од тих клубова Џенис је по први пут јавно наступила, савршено копирајући певачки стил Одете Хоулмс. Наступајући по бројним мањим клубовима, веома рано је стекла професионалне навике и вештине, овладала је „светом музике“ и била решена да га доведе до савршенства.[3] Иако није знала да чита ноте и није имала никакво професионално музичко образовање, према речима њеног биографа Ричарда Хјуза, Џенис је имала невероватан осећај за ритам и невероватан таленат, живела је блуз.[12]

Након завршене средње школе 1960. уписала се на технолошки колеџ у Бомонту.[13]

Cquote2.png
Њена продорност и дрчност у мени је у почетку стварала осећај одвратности и нелагоде. Али када сам је боље упознала, схватила сам да се иза тог оклопа крије осетљива и рањива особа. Много пута сам слушала приче о томе како су је малтретирали током школовања и могу вам рећи само једно: Џенис никада никоме није остала дужна. Наплатила је свима до последњег новчића.
Cquote1.png
 
Франсис Винсент, другарица са колеџа о Џенис.[3]

Дебитантска фаза[уреди]

Њена фасцинираност битничким покретом и начином живота одвела ју је током лета 1960. у једну од бројних комуна у Лос Анђелесу где је провела цело лето. Свој сценски деби на великој сцени Џенис је имала 31. децембра 1961. у бомонском клубу Halfway House а већ пар дана касније наступила је и у Хјустону, у клубу Purple Onion.[14][b] Њени наступи по разним студенстким клубовима од тада постају свакодневница.

Лето 1962. Џенис је провела у Луизијани, у граду Винтону где је наступала у рок и блуз клубовима. За разлику од Тексаса, у Луизијани је малолетним лицима било дозвољено конзумирање алкохола, а „црначка“ музика је била доступна свима. У то време у Порт Артуру, али и било где у Тексасу због велике расне сегрегације било је готово немогуће да један белац наступа у црначком клубу и обрнуто. Такво стање у Порт Артуру је трајало све до 1967. године.[4]

У јулу 1962. уписала је студије на Тексашком универзитету у Остину,[15] а убрзо након тога 27. јула у студентским новинама The Daily Texan изашао је чланак о њеном музичком ставу под насловом „Она се усуђује да буде другачија“. Чланак је почињао речима:[c]

Cquote2.png
Она је девојка која хода боса када јој се прохте, на предавања долази у Левисицама јер се тако осећа угодније, њена аутохарфа је увек крај ње јер само тако може да запева у сваком тренутку. Она је Џенис Џоплин.
Cquote1.png
 
The Daily Texan, 27. јул 1962.[15]

Након уписивања факултета са дечком Џеком Смитом је заједно прешла у Остин, где су се настанили у сквотерском насељу званом Гето (Ghetto). Од јесени почела је да наступа са локалном блуграс[d] групом Вилер Крик бојс (Waller Creek Boys) чији чланови су били и Пауел Сент Џонс и Лари Хигинс. Тројац је наступао по локалним клубовима, и то углавном недељом, а средом у бару Тредгила, изводећи углавном песме тадашњих блуз легенди, али и блуграс музику. Поред алкохола[e], Џенис је у том периоду интензивно користила марихуану и седатив секонал.[9][16] Убрзо су се појавиле гласине да је њен глас због конзумирања алкохола постао знатно грубљи и храпавији. Међутим њена пријатељица Луси Обрајан је тврдила да је Џенис поседовала могућност да пева једнако добро меким сопранон али и изразито промуклим гласом. Обрајенова тврди да се Џенис управо определила за храпави глас који је више одговарао блуз музици, гласу због којег је врло брзо стекла велику популарност.[3]

У децембру 1962. у кући једног од својих пријатеља Џенис је снимила своју прву песму. Била је то блуз композиција What Good Can Drinking Do, коју је Џенис отпевала у маниру свог идола Беси Смит.[17]

Пресељење у Сан Франсиско[уреди]

Након што је у једним универзитетским новинама изашао чланак који је на веома лош начин описао њен начин живота, Џенис је већ у јануару 1963. одлучила да напусти факултет. Некако у исто време када је напустила факултет, у Остину је боравио њен пријатељ Чет Холмс који је дошао из Сан Франсиска из једне од бројних битничких заједница. Џенис убрзо напушта Тексас и заједно са Четом одлази за Сан Франсиско.[18] Већ два дана касније наступала је у једном кафеу у Норт Бичу, а новинарима је касније признала да је након наступа ишла од стола до стола и скупљала новац за пиће.[18] У почетку је певала акапела, а касније је њена пратња на гитари постао Јурма Кауконен (будући гитариста бенда Џеферсон ерплејн).[19] У то време са њом заједно на бини су повремено наступали и блуз извођачи Роџер Перкинс и Лери Хенкс.

Меморијална плоча посвећена хапшењу Џенис Џоплин на раскршћу улица Шетак и Едисон.

Боравећи у Сан Франсиску Џенис је упознала велики број блуз музичара, а посебно су била важна њена познанства са Питером Олбином (који је у то време свирао прогресивни блуграс са Џеј пи Пикенсом) и Џејмсом Горлијем са којима ће у будућности бити део групе Big Brother & the Holding Company.[14]

Cquote2.png
Једном сам са Чесом дошла у Кофи галери где је Џенис наступала. Она је певала тако јако и тако продорно, да сам морала да изађем из кафића и слушам је са тротоара.
Cquote1.png
 
Лурија Кастел о једном од Џенисиних наступа.[19]

Почетак 1963. године поред мањих наступа у локалним клубовима, обележио је летњи наступ на фестивалу у Монтеру, али и мањи проблеми са законом. Током јесени по први пт је наступила уживо у једној локалној радијској емисији.[14][19]

Једно време почетком 1964. провела је у Њујорку, повремено наступајући у клубу Slug’s, читајући Ничеа и Хесеа.

По повратку у Сан Франсиско у јуну 1964. Џенис и Кауконен су направили свој први албум у блуз маниру. Функцију баса током рада на албуму имала је писаћа машина за којом је „свирала“ Кауконенова супруга Маргарита. Албум без издавача садржавао је седам песама: „Typewriter Talk“, „Trouble In Mind“, „Kansas City Blues“, „Hesitation Blues“, „Nobody Knows You When You're Down and Out“, „Daddy, Daddy, Daddy“ и „Long Black Train Blues“. Албум је објављен знатно касније у независној продукцији под насловом „The Typewriter Tape“ (Албум са писаће машине).[20]

Међутим у то време њена зависност од наркотика се нагло повећала. Кокаин, разне психоактивне дроге и енормне количине алкохола претвприли су је у „наказу“ (speed freak). Личила је на скелет.[13][21][6] Забринути због њеног болесног изгледа, пријатељи су успели да је наговоре да се у пролеће 1965. врати у родни Порт Артур код родитеља. Њена сестра Лора је касније причала како је након повратка кући Џенис била депресивна и уплашена, стидела се саме себе. Пред родитељима се никада није појављивала у кратким рукавима, да не би видели трагове игли на њеним рукама.[3]По први пут у животу она је слушала савете родитеља без поговора,“ присећала се Лора. Одлучила је да промени живот, редовно је посећивала психолога, оставила је алкохол.[22]

Исте године уписала је студије социологије на Ламарском универзитету у Бомону, где је студирала годину дана. Током студија повремено је одлазила у Остин где је наступала у клубовима пратећи себе на гитари. Један од њених наступа чак је оцењен у магазину „Austin American-Statesman“.[3]

Исте године снимила је седам песама, од којих су шест биле обраде (укључујући и „Cod'ine“ од Бафи Сент Мари) и једна ауторска композиција „Turtle Blues“. Ове песме су увршене у албум који је Џејмс Горли објавио 1995. под насловом This is Janis Joplin 1965.

Big Brother and the Holding Company: 1966—68.[уреди]

У то време у Сан Франсиску је формиран психоделични рок бенд под именом Big Brother and the Holding Company чији менаџер је постао управо Чет Хелмс.[23] Бенд је у то време постајао познат у тек развијајућој хипи заједници у Хајт Ешурију. Хелмс је одлучио да понуди Џоплиновој улогу вокала у бенду, на шта је она и пристала и придружила се бенду 4. јуна 1966. године.[24]

Џенис и бенд Big Brother and the Holding Company

Први јавни наступ нови бенд је имао 10. августа 1966. у клубу Авалон у Сан Франсиску.[2] Џенис је тада отпевала свега две песме и већи део наступа је провела седећи крај тамбураша.[19] Месец дана касније преселила се заједно са свим члановима бенда у једну вилу која се налазила у долини Сан Џеронима.[14] Договор међу члановима бенда је био да дроге буду строго забрањене у просторијама где је бенд вежбао. Чинило се да је њеној наркоманској фази напокон дошао крај.[25]

Доласком Џенисове у бенд, променила се и њихова музичка филозофија. Група је остала верна импровизованом начину извођења и формирала је властити динамичан стил, својеврсну фузију попа, психоделије и блуза.[26] Описујући атмосферу у групи и начин њиховог музицирања Џенис је често говорила како. „Ми нисмо професионалци који певају без емоција, ми смо емоционални и аљкави.[10] Захваљујући Џенисином гласу и харизми, група је за кратко време постала веома популарна на музичкој сцени Сан Франсиска. Сем Ендру је једном приликом рекао да Биг брадер не чине професионалци, већ креативци и ентузијасти склони уметничком самоистраживању.[26] У једном интервју магазину ИТ о својим почецима у бенду Џенис је рекла:

Cquote2.png
Цео свој живот сам желела да будем битник, да будем међу тим жестоким, набријаним људима, желела сам да се увек добро забављам. Наравно била сам свесна својих гласовних способности, и знала сам да ми мој глас увек може обезбедити два три пива у локалу. И одједном као да ме неко бацио у овај рок бенд. Човече, као да је неко бацио ове момке на мене, а из позадине допире јак бас који ми даје нову енергију. Тада сам схватила да је то у ствари оно што сам одувек желела. Осећала сам се боље него са било којим мушкарцем, знате на шта мислим. Мада, можда је у томе и био проблем...
Cquote1.png
 
— Џенис у интервјуу магазину International Times[8]

Током каријере у Биг брадеру Џенис је вокално сазрела у смеру који је желела, јер чланови бенда су јој пуштали ту слободу да пева на начин на који она жели. Никада је нису ограничавали у једном правцу.[26] Час је певала у фазону Беси Смит, одједном би постајала жестока рокерка, да би се вратила фолк призвуку. Говорила је како је њена мајка увек била у чуду: „Побогу Џенис па зашто вриштиш кад имаш тако прелеп глас?[27].

Промо постер за Mantra-Rock Dance на којем је име и Биг брадер бенда

Четверонедељне летње наступе у Чикагу, група је искористила за потписивање првог уговора са Бобом Шедом, власником независне издавачке куће Мејнстрим рекордс (Mainstream Records; 23. август 1966).[28] За Мејнстрим су снимили и деби албум под насловом Big Brother and the Holding Company али због неисплаћених зарада сарадња са том издавачком кућом је убрзо прекинута. То је био период када се Џенис вратила својим пороцима, алкохолу и дрогама.

Крајем јануара 1967. бенд је наступио на хуманитарном концерту „Мантра рок денс“ у клубу Авалон у Сан Франсиску, који је био посвећен прикупљању средстава за изградњу храма следбеника хиндуистичке секте Хари Кришне.[29]

На једном од концерата у фебруару Џенис упознаје фронтмена групе Country Joe and the Fish Кантри Џо Макдоналда са којим је била у вези неколико наредних месеци.[14] У том периоду група је имала бројне наступе углавном по градовима на западној обали.

Деби албум и наступ у Монтереју[уреди]

Својеврсна прекретница у каријери Џенис Џоплин био је наступ Биг брадера на фестивалу у калифорнијском Монтереју 17. јуна 1967. Реакције публике и критике на њен наступ су биле толико позитивне да су наступили и следеће вечери само да би режисер Дон Алан Пенебакер могао да сними наступ.[14] Џенисина обрада песме Ball and Chain (оригинал Биг Маме Торнтон) пуштана је као реклама за Пенебакеров документарац Monterey Pop.[30] Чувена Кес Елиот певачица бенда Мамас енд папас одушевљена наступом кратко је прокоментарисала: „О мој Боже! Ово је било жестоко![6] Критика је била одушевљена, можда чак и помало изненађена, о чему најбоље говоре речи рок критичарке Луси Обрајен: „Публика је остала у шоку кад је Џенис запевала. Чинило се као да црпи њихову енергију. Никада до сада није било ни једне белкиње која је певала на овакав начин, која је давала целу себе публици.[3]Џенис и њен тим били су дивљи и жестоки,“ записао је критичар Бил Грејем.[8]

Након наступа у Монтреју, брупа је потписала уговор са продуцентском кућом Коламбија рекордс (Columbia Records) која се обавезала да ће финансирати њихова наредна три студијска албума.[18] Стари уговор са Мејснтримом је поништен, а нова продуценста кућа је објавила њихов први албум Big Brother and the Holding Company који је помало неочекивано наишао на веома млак пријем код публике и заузео тек 60. место на америчким топ-листама. Нешто запаженији успех од песама са албума оствариле су једино „Down on Me“ и „Bye Bye Baby“.[31] Остатак године група је провела свирајући углавном по Калифорнији.

Џулијуса Карпена на месту менаџера групе а октобру '67 замењује Алберт Гросман кога су чланови бенда по први пут упознали током наступа на Монтрејском фестивалу. Гросман је увелико форсирао Џенис у односу на остале чланове бенда, јер у њој је видео неку нову Били Холидеј, лидера нове велике блуз групе.[19]

Прву велику двомесечну турнеју по америчком истоку група је започела 18. фебруара 1968. наступом у Филаделфији, а пар дана касније наступили су у њујоршком Андерсон театру. Њујоршки наступ су пратили одлични коментари у новинама. Музички критичар магазина Вилиџ војс (Village Voice) написао је следеће: „Иако Џенис не поседује неку класичну лепоту, она је несумњиво секс симбол данашњице у неком посебном паковању. Њен божански глас је јединствена комбинација духа Беси Смит, сјаја Арете Френклин и стила Џејмса Брауна. Њен глас не зна за границе и води је до статуса божанства...[27] У вези са критикама на њихов њујоршки наступ Џенис је писала родитељима:

Cquote2.png
Стигла је напокон и прва рецензија нашег првог њујоршког наступа. Све упућује на то да ћу бити богата и славна. Часописи се надмећу за моје интервјуе и фотографије, а ја никога не одбијам. Вау, тако сам срећна... и тако сам поносна.[15]
Cquote1.png

Међутим многи критичари су примећивали и разлику у талентима и музичким квалитетима између чланова бенда. Најдаље је отишао недељник BMI Magazine који је констатовао да група каква је Биг братер не би постигла ништа без Џенис, без њеног јединственог вокала и велике харизме.[32] Њузвик је на своју листу тренутних краљица рок музике поред Грејс Слик уврстио управо и Џенис Џоплин.

Турнеја бенда по источној обали завршена је великим наступом у Њујорку 7. априла, на концерту посвећеном Мартину Лутеру Кингу заједно са највећим именима тадашње музичке сцене Џимијем Хендриксом, Бади Гајем, Ричијем Хевенсом, Полом Батерфилдом и Алвином Бишопом. Пар дана касније, 12. и 13. априла бенд је наступио у дворани Винтерленд болрум. Концерт је снимљен а тек 1998. објављен је и албум под називом Live at Winterland '68.

Током пролећа 1968. године, Џоплинова и њен бенд праве свој национални телевизијски деби у емисији The Dick Cavett Show у дневном термину приказаном на националној телевитији Еј-Би-Си. Колико је расла популарност Џоплинове најбоље говори податак да је водитељ емисије Дик Кавет бенд најавио као Џенис Џоплин и Биг братер бенд. Међу осталим члановима бенда толико фаворизовање Џоплинове од стране новинара изазвало је негодовање и дозу љубоморе.[33]

Cheap Thrills[уреди]

Рад на другом албуму започео је током марта месеца 1968. под продуцентском палицом Џона Сајмона. Међутим већ током снимања албума видело се да је Џенис главна звезда, а да остатак бенда представља тек пратећу екипу, што је делимично умртвило атмосферу у бенду. Џенис је страшно желела овај албум, желела је да све испадне како треба, увек је прва долазила на снимања, а последња одлазила из студија. Активно је учестовала и у писању текстова.[f] Насловни дизајн за албум урадио је карикатуриста Роберт Крумба. Албум је објављен током августа 1968. под радним насловом Cheap Thrills. Иако је сам назив албума асоцирао на „живу свирку“ само једна песма је заправо снимљена уживо (Ball and Chain), док је преосталих 6 студијски снимци.[21] Сам албум је доста „сиров“ па се тако у песми Turtle Blues јасно чује звук разбијања чаше и скупљања стакла. На албуму се налази и блуз-рок верзија соул песме Ерме Френклин (старије сестре Арете Френклин) и класика Џорџа Гершвина Summertime.

У сваком случају албум је наишао на одличне реакције публике. Непуних месец дана по објављивању достигнут је милионски тираж, а 12. августа је доспео на прво место Билбордове листе најпродаванијих албума и на тој позицији остао наредних осам недеља, а највећи појединачни успех остварила је песма Piece of My Heart која је заузела 12. место Билбордове топ 100 листе[34] Међутим реакције критике су биле много умереније, а готово сви критичари су истицали како је Џенис у потпуности бацила у сенку остатак бенда, посебно у песмама „Ball and Chain“ и „Summertime“.[14]

Упркос одличним реакцијама публике на албум, Џенис није била задовољна, баш као ни Џон Сајмон који је инсистирао да се његово име не појављује нигде на албуму јер како је рекао: „Ја нисам радио продукцију албума, само сам помагао екипи.[35]Једноставно албум је настао на брзину, све се брзо одиграло, и све је зависило од Џенисине имрповизације,“ рекао је том приликом Сајмон.[35]

Cquote2.png
„Џенис је била веома талентована у писању текстова и радила је то одлично. Иако је написала много супер ствари, „Turtle Blues“ је свакако најрепрезентативнија од свих њих. Иначе сам процес писања текстова и стварања песме у бенду је био прилично демократски. Неко од нас би се појавио са идејом а сви остали би учестовали у њеној реализацији. И тако је било са свим песмама, наравно и са „Piece Of My Heart“ чији текст смо добили преко Џека Кесидија, и наравно уз Ермину[g] сагласност. Начинили смо од ње потпуно другачију песму, направили смо праву френетичну и манијакалну верзију. Е већ са „Summertime“ је била друга прича, радили смо на тој песми много, много дуже. “
Cquote1.png
 
— Сем Ендру о „Јефтиним узбуђењима“[26]

Распад Биг брадера[уреди]

Целу 1968. бенд је провео на сталним свиркама, наступи су се редали један за другим, посебно у другом делу године: нова турнеја по источној обали одржана је током јула и августа, наступ на конвенцији издавачке куће Коламбија у Порторику и на Њупорт фолк фестивалу (Роуд Ајланд) пред 18.000 људи.[10] Након учешћа на арт фестивалу у Сан Франсиску 31. августа и 1. септембра Џенис је изјавила да жели да напусти групу. Последњи званични наступ са бендом Џенис је имала на Family Dog фестивалу 1. децембра 1968. године.

Некако са њеним одласком из бенда поклопила се и премијера докуметарца Monterey Pop у Њујорку (одржана 26. децембра 1968) након које је било више него јасно да је пред Џенис веома успешна соло каријера. Због тога ни Гросман није учинио ништа да спречи распад бенда.[36] Због тога је било много оптужби да је Гросман намерно расформирао бенд да би главну звезду „задржао само за себе.“[26]

Нико од чланова бенда није био изненађен њеном одлуком, а Ендру је чак признао да му је Џенис наговештавала овакав расплет неколико месеци раније и да је и он сам размишљао о напуштању групе пре јесење турнеје.[26] Касније је и сама Џенис у једном интервјуу изјавила како јој је то била најтежа одлука у животу:

Cquote2.png
Волела сам те момке више него ишта на свету, али сам знала да уколико желим да наставим озбиљно са музиком, ја морам да одем. Једноставно у задње две године радили смо по шест дана недељно заједно, свирали смо исте песме, потпуно смо живели за те наступе и предавали смо се у потпуности музици. И једноставно смо се истрошили, није више било енергије и жеље.[37]
Cquote1.png
 
— Џенис Џоплин, 1. септембар 1970.

The Kozmic Blues Band[уреди]

Постер Џенис Џоплин
Фотографија са заједничког ТВ наступа са Томом Џоунсом из 1969.

Након распада Биг брадера, Џоплинова заједно са Ендруом окупља нови бенд који су назвали The Kozmic Blues Band. Поред њих двоје чланови бенда су постали и саксофонист Тери Клеменс, бубњар Рој Марковиц, трубач Тери Хенсли, оргуљаш Ричард Кермод и бас-гитариста Кејт Чели (кога је касније заменио Бред Кемпбел).[38] Први већи наступ, нова група је имала у Мемфису 21. децембра. Реакције публике на нову и музички знатно умеренију Џенис биле су поприлично хладне, а сличне су биле и критике новинара. Тако је магазин San Francisco Chronicle у једној од критика предложио Џоплиновој да се врати у свој стари бенд док није прекасно, додајући уз дозу ироније „уколико би желели да је приме назад“.[14]

Коментаришући једном тако нагли пад популарности Ендру је рекао да је кључна разлика то што је Биг брадер био група истомишљеника, велика музичка породица, док је Козмик блуз бенд представљао фирму чији музичари су ту запослени:

Cquote2.png
Биг брадер су чинили профсионални клупски музичари за разлику од Kozmic Bluesа у ком су били уметници и извођачи. Било је периода, посебно током европске турнеје, када смо се добро забављали, али углавном је царовао хаос, нико ништа није схватао, ни Џенис ни остатак тима.[26]
Cquote1.png

Међутим током турнеје по Европи у пролеће '69. група је наишла на доста добар пријем код публике и критике, а врхунац целе турнеје био је наступ у лондонском Алберт холу 21. априла. Магазин New Musical Express је њихов дебитантски британски наступ оценио као тријумфалан, а Џоплинова је изјавила да је овим наступом остварила највећи успех у каријери:

Cquote2.png
Страшно сам се прибојавала овог наступа, имајући у виду традиционалну британску суздржаност. Али успела сам. Успела сам да се пробијем кроз зид који су многи сматрали непробојним.[39]
Cquote1.png

Почетак европске турнеје уједно је значио и „велики камбек“ Џоплинове пороцима, посебно хероину и алкохолу. Како је касније писала њена љубавница Пеги Касерта, Џенис је у том периоду на хероин трошила и по 200 долара дневно. Алкохол и хероин су се све негативније одражавали на њен глас и понашање, а што је посебно дошло до изражаја током снимања новог албума.[13]

Након наступа у Франкфурту и гостовања на немачкој националној телевизији, Џоплинова је заједно са бендом наступала у бројним телевизијским забавним емисијама на америчком тлу где су уживо изводили неке од својих нумера. У тв шоу-програму Тома Џоунса извели су песме Little Girl Blue и Raise Your Hand, а Џоплинова је на крају заједно са домаћином отпевала једну дуетску песму.

Рад на новом албуму бенд је започе у јуну 1969. у студији Холивуд под продуцентском палицом Габриела Маклерома који се раније прославио сарадњом са канадском рок групом Степенвулф (познатој по песмама Born to Be Wild и Magic Carpet Ride из 1968). Гросман је током рада на албуму много више инсистирао на продукцијским детаљима него на квалитету песама.

Вудсток и I Got Dem Ol' Kozmic Blues Again Mama![уреди]

Џоплинова је заједно са члановима бенда наступила на фестивалу Вудсток у ноћи са 16. на 17. август 1969. где је представљена као једна од у то време највећих музичких звезда. Одлично расположена Џенис је пред више од 200.000 гледалаца отпевала 10 песама укључујући и велике хитове Summertime и Ball and Chain које су увршетене на албум Woodstock Experience. Џенис је новинарима говорила како је то био најбољи дан у њеном животу.[40][41] Пре самог наступа на фестивалу групу је напустио Сем Ендру ког је у бенду наследио гитариста Џон Тил.[42]

Крајем септембра 1969. објављен је албум I Got Dem Ol' Kozmic Blues Again Mama! који је исте године доспео на 5. место Билбордове топ 200 листе албума. Албум је нешто касније те године остварио златни тираж али није наишао ни на приблићно добре реакције какве су пратиле Јефтина узбуђења.[36] Иако је то био њен продукцијски најбоље одрађен албум, реакције јавности су биле поприлично млаке, посебно у САД (за разлику од Европе где је нови албум остварио одличан успех). Већина критичара се сложила да су једине светле тачке на целом албуму управо „глас и музичка страст главног вокала бенда Џенис Џоплин“ (Питер Рајли, музички критичар магазина Стерео Ривју).[43]

Џоплинова 1969. године.

Продукцијска кућа Columbia Records прво је као синглове објавила песме Kozmic Blues (заузела 41. место ба Билбордовој топ 100 листи) и лајв верзију Raise Your Hand која је нешто раније објављена у Немачкој где је остварила топ 10 пласман на листама. Значајније пажњу публике привукле су и песме Try (Just a Little Bit Harder), To Love Somebody и Little Girl Blue.[44][45] На реиздању из 1999. које је објавила продукцијска кућа Legacy Recordings нашле су се и три додатне песме Summertime и Piece of My Heart у лајв извођењу са Вудстока и Dear Landlord (песма Боба Дилана).[46]

Њујоршки концерти у Медисону[уреди]

Џоплинова је 27. новембра 1969. наступила у Медисон Сквер Гардену у Њујорку као специјални гост Ролингстоунса на концерту поводом Дана захвалности. Током дуетског наступа са Тином Тарнер (коју је Џоплинова раније означила као једног од својих музичких идола) било је више него очито да је Џенис на сцену изашла у алкохолисаном стању да је „једва стајала на ногама“. Према речима њене аутобиографичарке Мајре Фримен „Џенис је било толико пијана и дрогирана да је више личила на шизофреничара него на музичара“.[25]

Последњи заједнички наступ са члановима Козмик блуз бенда одржала је 21. децембра 1969. пошто се група непуних месец дана касније распала. Два дана ранија одржала је соло концерт на ком су јој се на сцени придружили блуз извођачи Џони Винтер и Пол Батерфилд, а критика је те наступе оценила као „потпуно чаробну демострацију оног најбољег што пружају рок и блуз“.[47]

У интервју рок критичару Дејвиду Далтону, а у вези са последњим њујоршким наступима, Џоплинова је изјавила како је било више него очито да: „публика је помно пратила сваку моју реч и сваку моју ноту питајући се да ли ја то могу“![33] Истом приликом је изјавила и да се много угодније осећала током наступа у андерграунд клубовима Сан Франциска него у Медисону пред толико публике.[33]

Full Tilt Boogie Band[уреди]

Фебруара 1970. године, Џоплинова је отпутовала у Бразил, где је престала са коришћењем дроге и алкохола. На одмор ју је пратила пријатељица Линда Гравенитес, која јој је дизајнирала костиме за наступе од 1966. до 1969. године. Џоплиновој се удварао један амерички учитељ по имену Дејвид (Џорџ) Ниехаус, који је путовао по свету. Новинари су их фотографисали на карневалу у Рио де Жанеиру. Гравенитес је ово двоје такође фотографисала током боравка у Бразилу и чинили су се „безбрижним, срећним, здравим младим паром“ који се сјајно проводи.

Џенис је поново почела са коришћењем хероина када се вратила у Сједињене Државе. Њена веза са Ниехаусом ускоро је окончана због дроге, везе са Пеги Казертом и одбијања да се на неко време искључи, ради и путује светом са њим. У то време формирала је свој нови бенд, Full Tilt Boogie Band. Бенд је био састављен углавном од младих канадских музичара и садржао је органум, али не и дувачку секцију. Џоплинова је преузела активнију улогу у састављању Фул тилт буги бенда него што је то чинила раније. Била је цитирана: „То је мој бенд. Коначно то је мој бенд!“

Фул тилт буги бенд је почео турнеју у мају 1970. године. Џоплинова је постала прилично срећна својом новом групом која је добила претежно позитивне повратне информације од фанова и критичара. Пре почетка летње турнеје са Фул тилт буги бендом, наступала је на окупљању са Великим братом на Филмор Весту у Сан Франциску 4. априла 1970. године. Записи са овог концерта укључени су у концертни албум издат постхумно 1972. године. Поново се појавила са Великим братом 12. априла на Винтерленду где је примећено да су она и Велики брат у сјајној форми. До тренутка када је почела турнеја са Фул тилт буги бендом, Џоплинова је људима причала да није користила дроге, али се њена потреба за алкохолом повећала.

Од 28. јуна до 4. јула 1970. године, Џоплинова и Фул тилт придружили су се турнеји All-star Festival Express по Канади, наступајући уз Грејтфул Дид, Дилејни енд Бони, Рик Данкоа и бенд, Ерик Андерсена и Јан анд Силвију. Свирали су концерте у Торонту, Винипегу и Калгарију. Видео-запис њеног извођења песме Tell Mama у Калгарију постао је МТВ видео осамдесетих и био је укључен у 1982 Farewell Song албум. Аудио-снимци наступа са других Експрес фестивала саставни су део тог 1972 Joplin In Concert албума. Видео-записи наступа налазе се на Festival Express DVD.

У Tell Mama видеу приказаном на МТВ-у осамдесетих, Џоплинова је носила психоделично обојен олабављен костим и перје у коси. Ово је био њен стандардни костим за наступе у пролеће и лето 1970. Нове костиме је изабрала пошто је њена пријатељица и дизајнер, Линда Гравенитес (коју је Џоплинова похвалила у мају 1968. часопису Вог), прекинула све везе са Џоплиновом убрзо након њиховог повратка из Бразила, углавном због Џенисиног наставка са коришћењем хероина.

Током фестивала Експрес турнеја, Џоплинова је била у пратњи Ролинг Стоновог новинара Дејвида Далтона, који ће касније написати неколико чланака и књигу о Џенис. Рекла је Далтону:

„Ја сам жртва своје сопствене унутрашњости. Постојало је време када сам желела да знам све... То ме је учинило веома несрећном, сав тај осећај. Нисам знала шта да радим са њим. Али сада сам научила како да тај осећај ради за мене. Пуна сам емоција и желим олакшање, а ако сте на бини и ако то стварно ради и имате публику са вама, то је јединствено осећање.“

Бисер[уреди]

Панталоне Џенис Џоплин, изложене у Хард рок кафеу у Холивуду

Међу њеним последњим јавним наступима су и два преноса The Dick Cavett шоуа. Појавом 25. јуна 1970. године у програму, најавила је да ће присуствовати окупу разреда на десетогодишњици завршетка средње школе. На питање да ли је била популарна у школи, признала је да су је у средњој школи њени школски другари „подсмевањем протерали из разреда, града и државе“. У емисији 3. августа 1970. године, Џоплинова је најавила предстојећи наступ на фестивалу за мир који ће се одржати на стадиону Шеј у Квинсу, Њујорк, 6. августа 1970.

Џоплинова је присуствовала окупљању 14. августа, у пратњи колеге музичара и пријатеља Боба Неувирда, менаџера Џон Кука, и њене сестре Лоре, али се показало да ће то бити несрећно искуство за њу. Џоплинова је одржала конференцију за штампу у Порт Артуру током своје посете годишњици матуре. Новинар Ролинг Стона, Чет Флипо, који ју је интервјуисао, известио је да је носила накита колико и „Вавилонске блуднице“. На питање новинара приликом окупљања, да ли се Џенис забављала у Томас Џеферсон гимназији када је била ученик, одговорила је: „Само када сам пролазила ходницима.“ Џоплинова је оклеветала Порт Артур и људе који су је понижавали деценију раније у средњој школи.

Џенисин последњи јавни наступ са Фул Тилт Буги Бендом, одржан је 12. августа 1970. године на Харвард стадиону у Бостону, Масачусетс. Позитиван извештај појавио се на насловној страни новина Harvard Crimson, упркос чињеници да је Фул Тилт Буги наступао са импровизованим звуком појачала после крађе њихове редовне опреме у Бостону.

Током септембра 1970. године, Џенис и њен бенд почео је снимање новог албума у Лос Анђелесу са продуцентом Паул А. Ротчајлдом, који је продуцирао снимке за Дорсе. Иако је умрла пре него што су све нумере у потпуности завршене, још увек је било довољно употребљивих материјала да се састави лонг плеј. Мерцедес Бенц је био укључен упркос томе што је био први покушај, а песма Buried Alive In The Blues, на коју је Џенис требала да дода свој глас на дан када је пронађена мртва, остављена је као инструментал.

Резултат је био постхумно објављен албум Бисер (Pearl, 1971). Постао је најпродаванији албум у њеној каријери и садржао највећи хит сингл, насловну страну Крис Кристоферсонов Me and Bobby McGee. Кристоферсон је био Џенисин љубавник не много пре њене смрти. Такође је био снимљен и социјални коментар a cappella Mercedes Benz, који је написала Џоплинова, њен близак пријатељ и текстописац Боб Неувирд и бит песник Мајкл Меклур. Године 2003., Pearl је рангирана као 122. на листи магазина Ролинг стоун о 500 најбољих албума свих времена.

Током снимања за Pearl, Џенис је почела да се виђа са Сет Морганом, 21-годишњим студентом Берклија, дилером кокаина и будућим писцем. Одсела је у Landmark Motelу у Лос Анђелесу како би почела снимање албума Pearl. Она и Морган верили су се почетком септембра, а Џенис се бацила на снимање песама за њен нови албум.

Смрт[уреди]

Порше 356 који је припадао Џенис Џоплин

Последњи снимци које је Џоплинона завршила били су Mercedes Benz и рођенданска честитка за Џона Ленона (Happy Trails, коју је искомпоновао Дејл Еванс) 1. октобра 1970. године. Ленон, чији је рођендан био 9. октобра, касније је рекао Дику Кавету да је снимљена честитка стигла на његову адресу након њене смрти. У суботу 3. октобра, Џоплинова је посетила Сансет студио у Лос Анђелесу како би одслушала инструментал за песму Ника Гравенитеса Buried Alive in the Blues пре снимања вокалних нумера, заказаних за следећи дан. Када се није појавила у студију до недеље поподне, продуцент Паул А. Ротчајлд постао је забринут. Менаџер Фул Тилт Буги Бенда Џон Кук, одвезао се до Landmark Motor хотела (који је променио име у Highland Gardens Hotel) где је Џенис била гост од 24. августа. Видео је да је Џенисин психоделочно офарбан Порше још увек на паркингу. Након уласка у њену собу, нашао ју је мртву на поду. Званични узрок смрти био је предозирање хероином, евентуално у комбинацији са алкохолом. Кук сматра да је Џоплиновој случајно дат хероин који је био много моћнији него што је уобичајено, пошто је неколико других муштерија њеног нарко-дилера такође предозирано те недеље.

Џоплинова је кремирана у Pierce Brothers Westwood Village мртвачници у Лос Анђелесу; њен пепео је потом расут из авиона у Тихи океан и дуж Стинсон плаже. Једино опело одржано је у Pierce Brothers, а присуствовали су Џенисини родитељи и мајчина сестра.

Бдење[уреди]

Џоплинови ће финансирати 2.500 долара како би прекинули журку посвећену Џенисиној смрти која је одржана 26. октобра 1970. године у клубу Lion's Share, која се налазила у Сан Анселмо у Калифорнији. Присуствовали су њена сестра Лора и Џенисини блиски пријатељи, укључујући и тату-уметника Лајл Татла, Џенисин вереник Сет Морган и њен менаџер Џон Кук. Колачићи са хашишом су несвесно кружили посетиоцима прославе.

Пост скриптум[уреди]

Са својим последњим бендом, Full Titl Boogie Band, радила је на албуму Pearl (албум је добио назив по њеном надимку), међутим не завршава га до краја. Током целог живота прати је осећај незадовољства и одбачености, а 4. октобра 1970, Џенис је пронађена мртва, од прекомерне дозе дроге и алкохола. Умрла је на исти дан кад и њен узор, по многима једна од најбољих блуз и џез певачица свих времена, Беси Смит. Албум је постхумно издат 1971. и сматра се њеним најбољим. На албуму, највећи хитови су: Mercedes Benz (чији је коаутор), Me and Bobby McGee (обраде песме певача и глумца Криса Кристоферсона, Џенисиног љубавника, које постхумно доспева на прво место главне топ-листе у САД), Cry Baby и остале песме. На листи 500 најбољих албума свих времена, магазина Ролинг Стоун, албум заузима 122. место.

Након смрти, група Мамас енд папас снимила је песму о Џенис, Pearl и издала је на свом последњем албуму People Like Us, 1971.

Такође, у познатој песми Дона Меклина, American Pie, претпоставља се да се у стиховима Срео сам девојку која је певала блуз / и питао је за неке добре вести / али она се само насмејала и отишла мисли на Џенис Џоплин. Меклин никад није демантовао нити потврдио ово веровање.

Џенис је била тема и многих других песама и филмова, а њена сестра Лора Џоплин написала је књигу о њеном животу, С љубављу, Џенис, по којој је касније направљен и истоимени мјузикл.

Дискографија[уреди]

  • 1967. Big Brother and the Holding Company
  • 1968. Cheap Thrills
  • 1969. I Got Dem Ol' Kozmic Blues Again Mama!
  • 1971. Pearl
  • 1972. Joplin In Concert [уживо]
  • 1973. Greatest Hits
  • 1975. Janis
  • 1982. Farewell Song
  • 1983. Prime Cuts
  • 1984. Cheaper Thrills
  • 1993. Janis BoxSet
  • 1995. 18 Essential Songs
  • 1997. Absolute Janis
  • 1999. Box of Pearls
  • 1999. Live at Woodstock – August 19, 1969
  • 2002. 900 Nights [ДВД]
  • 2005. Pearl, Legacy Edition 2CD
Big Brother and the Holding Company
Наслов Година издавања Издавач Белешка
Big Brother and the Holding Company}- 1967 Mainstream Records
Big Brother and the Holding Company 1967? Columbia садржи две додатне песме
Big Brother and the Holding Company 1967, CD 1999 Columbia Legacy Recordings садржи две додатне песме
Cheap Thrills 1968 Columbia Records 2x Platinum album
Cheap Thrills 1968, CD 1999 Legacy Recordings садржи четри додатне песме
Live at Winterland '68 1998 Legacy Recordings ASIN: B000007TSP
Kozmic Blues Band
Наслов Година издавања Издавач Белешке
I Got Dem Ol' Kozmic Blues Again Mama! 1969 Columbia Records Platinum album
I Got Dem Ol' Kozmic Blues Again Mama! 1969, CD 1999 Legacy Recordings садржи три додатне песме
Full Tilt Boogie
Наслов Година издавања Издавач Notes
Pearl 1971 Columbia Records posthumous, 4x Multi-Platinum RIAA
Pearl 1971, CD Sony Music
Pearl 1971, CD 1999 Legacy Recordings садржи четри додатне песме
Pearl 1971, 2CD 2005 Legacy Recordings CD1 – 6 додатних песама
CD2 – full selection from The Festival Express Tour, 3 venues
Big Brother & the Holding Company / Full Tilt Boogie
Наслов Release date Издавач Белешке
In Concert 1972 Columbia Records ASIN: B0000024Y7
Later collections
Наслов Година издавања Издавач Белешке
Janis Joplin's Greatest Hits 1973 Columbia Records ASIN B00000K2W1, 7x Multi-Platinum RIAA
Janis 1975 CBS 2 диска, Gold album
Anthology 1980 2 диска
Farewell Song 1983 Columbia Records ASIN: B000W44S8E
Cheaper Thrills 1984 Fan Club ASIN: B000LYA9X8
Janis 1993 Columbia Legacy 3 диска – ASIN: B00000286P
18 Essential Songs 1995 Columbia Legacy ASIN: B000002B1A, Gold RIAA
The Collection 1995 3 диска ASIN: B000BM6ATW
Live at Woodstock: August 19, 1969 1999
Box of Pearls 1999 Sony Legacy 5 диска – ASIN: B0009YNSK6
Super Hits 2000 Sony ASIN: B00004T1E6
Love, Janis 2001 Sony ASIN: B00005EBIN
Essential Janis Joplin 2003 Sony ASIN: B00007MB6Y
Very Best of Janis Joplin 2007 Import ASIN: B000026A35
The Woodstock Experience 2009 Legacy Recordings

Напомене[уреди]

  1. ^ The Beat Generation је термин настао почетком четрдесетих година двадесетог века и означавао је слободу у сваком погледу, почев од експериментисања са дрогама, алтернативним формама сексуалности, занимања за древне источњачке религије. Чланови бит генерације сматрали су себе хедонистима који крше устаљене норме понашања и залажу се за слободу човека као јединке.
  2. ^ Из тог периода датира и њено прво појављивање у медијима. Снимила је један рекламни џингл за локалну банку под називом This Bank Is Your Bank („Ова банка је ваша банка“)
  3. ^ Оригинални текст чланка о Џенис из Дејли Тексана од 27. јула 1962: She goes barefooted when she feels like it, wears Levi's to class because they're more comfortable, and carries her Autoharp with her everywhere she goes so that in case she gets the urge to break into song it will be handy. Her name is Janis Joplin.
  4. ^ Блуграс (Bluegrass music) је једна врста америчке кантри музике која води порекле од традиционалне Шкотске, Енглеске и Велшке музике.
  5. ^ Омиљено пиће Џенис Џоплин био је ликер од брескве Southern Comfort без којег се ниакда није појављивала на сцени, касније је чак њено име у потпуности везано уз ово пиће.
  6. ^ Џенис је комплетан аутор текста за I Need a Man to Love и Turtle Blues а делимично и за песму Oh, Sweet Mary. Сем Ендру је написао текст за Combination of the Two.
  7. ^ Мисли се на Ерму Френклин.

Референце[уреди]

  1. ^ а б „Laura Joplin interview“. Archived from the original on 19. 8. 2011. Приступљено 5. 2. 2012.. 
  2. ^ а б „Biography“. Archived from the original on 19. 8. 2011. Приступљено 5. 2. 2012.. 
  3. ^ а б в г д ђ е ж з „Janis Joplin BBC2 documentary“ Приступљено 19. 10. 2009.. 
  4. ^ а б в Stephen Foehr. „Piece Of Her Heart: Laura Joplin Makes Peace With Her Sister’s Tragic Life. Chicago Tribune October 18, 1992“. janisjoplin.net. Archived from the original on 19. 8. 2011. Приступљено 7. 10. 2009.. 
  5. ^ Powell, Jessica R.. „Janis Joplin“. janisjoplin.net. Archived from the original on 19. 8. 2011. Приступљено 5. 2. 2012.. 
  6. ^ а б в Amburn, Ellis (1992). Pearl: The Obsessions and Passions of Janis Joplin : A Biography. Time Warner. ISBN 0-446-51640-6. 
  7. ^ Jacobson, Laurie (1984). Hollywood Heartbreak: The Tragic and Mysterious Deaths of Hollywood's Most Remarkable Legends. Simon & Schuster. ISBN 0-671-49998-X. 
  8. ^ а б в International Times. „Janis: A look at a jet age red hot mama on the second anniversary of her death“. janisjoplin.net. Archived from the original on 19. 8. 2011. Приступљено 7. 10. 2009.. 
  9. ^ а б в „Janis Joplin biography“. Archived from the original on 19. 8. 2011. Приступљено 5. фебруар 2012.. 
  10. ^ а б в „Passionate and Sloppy. Time magazine. August 9, 1968“. janisjoplin.net.. Archived from the original on 19. 8. 2011. Приступљено 5. 2. 2012.. 
  11. ^ Margaret Moser. „Janis Joplin, Texas, and the Big Beat“. janisjoplin.net. Archived from the original on 19. 8. 2011. Приступљено 6. 2. 2012.. 
  12. ^ а б Janis Lyn Joplin. „Janis Joplin“. Texas handbook Online. Archived from the original on 19. 8. 2011. Приступљено 6. фебруар 2012.. 
  13. ^ а б в Caserta, Peggy (1980). Going Down With Janis. Dell Publishing. ISBN 0-440-13194-4. 
  14. ^ а б в г д ђ е ж „Chronology“. Archived from the original on 19. 8. 2011. Приступљено 6. фебруар 2012.. 
  15. ^ а б в Hendrickson, Paul. „"Janis Joplin: A Cry Cutting Through Time"“. Washington Post. Приступљено 6. фебруар 2012.. 
  16. ^ „Chronology“. janisjoplin.net.. Archived from the original on 19. 8. 2011. Приступљено 7. 2. 2012.. 
  17. ^ Paytress, Mark (March 1994). "Janis Joplin. Mark Paytress assesses Columbia's three-CD 'Janis' retrospective". Record Collector 175: 140–141
  18. ^ а б в „Janis Joplin“. interviewed on the Pop Chronicles. Приступљено 8. фебруар 2012.. 
  19. ^ а б в г д Gene Sculatti and Davin Seay. „San Francisco Nights: The Psychedelic Music Trip 1965—1968“. St. Martins Press (New York) / janisjoplin.net Приступљено 8. фебруар 2012.. 
  20. ^ Mark Paytress. Janis Joplin. Mark Paytress assesses Columbia’s three-CD 'Janis' retrospective, Record Collector #175. Стр. 140—141
  21. ^ а б Echols, Alice (2000). Scars of Sweet Paradise: The Life and Times of Janis Joplin. Henry Holt and Company. ISBN 0-8050-5394-8. 
  22. ^ Terri Gross. „Laura Joplin interviewed by Terri Gross. American Public Radio“. janisjoplin.net. Archived from the original on 18. август 2011. Приступљено 8. фебруар 2012.. 
  23. ^ „Janis Joplin“. Archived from the original on 19. 8. 2011. Приступљено 8. 2. 2012.. 
  24. ^ "Janis Joplin". wolfgangsvault.com., Приступљено 8. 2. 2012.
  25. ^ а б Friedman, Myra. Buried Alive: The Biography of Janis Joplin. Crown Publishing Group. ISBN 0-517-58650-9
  26. ^ а б в г д ђ е John McDermott. „Janis Joplin Considered 25 Years Later. Relix. August 1, 1994“. janisjoplin.net. Archived from the original on 19. 8. 2011. Приступљено 8. фебруар 2012.. 
  27. ^ а б Richard Goldstein. „Next Year In San Francisco. The Village Voice“. janisjoplin.net. Archived from the original on 19. 8. 2011. Приступљено 8. фебруар 2012.. 
  28. ^ "Janis Joplin: Rock and Blues Legend". majorlycool.com., Приступљено 8. 2. 2012.
  29. ^ Bromley, David G.; Shinn, Larry D. (1989). Krishna Consciousness in the West. Bucknell University Press. стр. 106-. ISBN 978-0-8387-5144-2. 
  30. ^ „Janis Joplin“. Archived from the original on 19. 8. 2011. Приступљено 9. 2. 2012.. 
  31. ^ „Big Brother & the Holding Company Billboard 200“. www.allmusic.com. Archived from the original on 19. 8. 2011. Приступљено 9. фебруар 2012.. 
  32. ^ „The Queen Bees of Rock“. janisjoplin.net. Archived from the original on 19. 8. 2011. Приступљено 9. фебруар 2012.. 
  33. ^ а б в Dalton, David (1991). Piece Of My Heart. Da Capo Press. ISBN 0-306-80446-8. 
  34. ^ „Big Brother Billboard Hot 100“. www.allmusic.com. Archived from the original on 19. 8. 2011. Приступљено 9. фебруар 2012.. 
  35. ^ а б Aronowitz, Alfred G.. „Singer With The Bordello Voice“. www.janisjoplin.net. Life Magazine. Archived from the original on 19. 8. 2011. Приступљено 9. фебруар 2012.. 
  36. ^ а б Rosen, Craig (1996). The Billboard Book of Number One Albums: The Inside Story Behind Pop Music's Blockbuster Records. ISBN 0-8230-7586-9.
  37. ^ „Comments From Janis“. Archived from the original on 19. 8. 2011. Приступљено 9. фебруар 2012.. 
  38. ^ Paul Nelson. „Janis: The Judy Garland of Rock?“. Rolling Stone / janisjoplin.net. Archived from the original on 19. 8. 2011. Приступљено 12. фебруар 2012.. 
  39. ^ „Janis Breaking Down The Walls In Britain“. New Musical Express. Archived from the original on 19. 8. 2011. Приступљено 12. фебруар 2012.. 
  40. ^ Magnusson, Michael. „Edge Of Fantasia“. Gay News Network / janisjoplin.net Приступљено 12. новембар 2013.. 
  41. ^ Blelock, Weston; Blelock, Julia, eds. (2009). Roots of the 1969 Woodstock Festival: The Backstory to "Woodstock". WoodstockArts. ISBN 978-0-9679268-5-8.
  42. ^ „Janis Joplin Woodstock Experience“. www.amazon.com.. Archived from the original on 19. август 2011. Приступљено 12. новембар 2013.. 
  43. ^ Peter Reilly. „The Double-Edged Soul of Janis Joplin.“. Stereo Review Magazine. janisjoplin.net. Archived from the original on 19. август 2011. Приступљено 12. новембар 2013.. 
  44. ^ „"American album certifications – Janis Joplin – I Got Dem Ol' Kozmic Blues Again Mama"“. Recording Industry Association of America. Приступљено 12. 11. 2013.. 
  45. ^ Unterberger, Richie.. „"Janis Joplin: I Got Dem Ol' Kozmic Blues Again Mama! > Review"“. AllMusic. 
  46. ^ Scaruffi, Piero. „"Janis Joplin"“. pieroscaruffi.com. Приступљено 12. 11. 2013.. 
  47. ^ Mike Jahn.. „Janis Joplin Gives A Rousing Display of Blues & Rock.“. New York Times. Archived from the original on 19. августа 2011. Приступљено 12. 11. 2013.. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Џенис Џоплин