Nitrozil-hlorid

Nitrozil-hlorid
Nazivi
	IUPAC naziv Nitrozil-hlorid
	Drugi nazivi Nitrogen-oksihlorid; Nitrozonijum-hlorid
Identifikacija
CAS broj	2696-92-6 ;
ECHA InfoCard	100.018.430
Е-бројеви	E919 (glazing agents, ...)
MeSH	Nitrosyl+chloride
RTECS	QZ7883000
UN broj	1069
Svojstva
Hemijska formula	ClNO
Molarna masa	65,46 g/mol
Agregatno stanje	žuti gas,; crvena tečnost
Gustina	1,417 g/cm3; (течност, -12 °C); 2.99 g/L (гас)
Tačka topljenja	-59.6 °C
Tačka ključanja	-6.4 °C
Rastvorljivost u vodi	razlaže se
Rastvorljivost u hlorokarbonu	rastvorljiv
Struktura
Oblik molekula (orbitale i hibridizacija)	sp2 za N
Dipolni moment	1.90 D
Opasnosti
Glavne opasnosti	Veoma otrovan
NFPA 704	0 3 1 W
Srodna jedinjenja
	Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25°C [77°F], 100 kPa).
	Reference infokutije

Nitrozil-hlorid je hemijsko neorgansko jedinjenje hemijske formule ClNO.

Struktura molekula[uredi | uredi izvor]

Iako se formula vrlo često piše NOCl, struktura se bolje prikazuje formulom ONCl. Između N i O postoji dvostruka veza (razdaljina = 1,16 Å), a između N i Cl postoji jednostruka (razdaljina = 1,69 Å). Ugao koji zaklapaju O-N-Cl iznosi 113°.^[1]

Dobijanje[uredi | uredi izvor]

Može se dobiti na više načina^[2]:
1. reakcijom azot-monoksida i hlora na običnoj temperaturi, uz drveni ugalj kao katalizator:

\mathrm {2NO+Cl_{2}\longrightarrow 2\;NOCl}

2. reakcijom fosfor-pentahlorida i kalijum-nitrita:

\mathrm {PCl_{5}+KNO_{2}\longrightarrow \;KCl+POCl_{3}+NOCl}

3. u carskoj vodi:

\mathrm {HNO_{3}+3HCl\longrightarrow \;NOCl+Cl_{2}+2H_{2}O}

Fizička i hemijska svojstva[uredi | uredi izvor]

To je narandžastožut gas, koji se pretvara u crvenkastu tečnost na temperaturi od -5,5 °C, a pri -65 °C gradi kristale limun-žute boje.^[3]^[4] Reaguje sa vodom gradeći kiseline:

\mathrm {NOCl+H_{2}O\longrightarrow \;HNO_{2}+HCl}

Takođe, reaguje sa živom gradeći merkurohlorid i azot-monoksid, a gradi i dvoguba jedinjenja kao što je SnCl₄•NOCl.^[2]

Izvori[uredi | uredi izvor]

^ Holleman, A. F.; Wiberg, E. "Inorganic Chemistry" Academic Press: San Diego. 2001. ISBN 978-0-12-352651-9..
^ ^a ^b Parkes, G.D. & Phil, D. 1973. Melorova moderna neorganska hemija. Naučna knjiga. Beograd.
^ Lide David R., ur. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th izd.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 978-0-8493-0487-3.
^ Susan Budavari, ur. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th izd.). Merck Publishing. ISBN 0911910131.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

[1] Holleman, A. F.; Wiberg, E. "Inorganic Chemistry" Academic Press: San Diego. 2001. ISBN 978-0-12-352651-9..

[мелор-2] Parkes, G.D. & Phil, D. 1973. Melorova moderna neorganska hemija. Naučna knjiga. Beograd.

[CRC-3] Lide David R., ur. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th izd.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 978-0-8493-0487-3.

[Merck13th-4] Susan Budavari, ur. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th izd.). Merck Publishing. ISBN 0911910131.

[1]

[2]

[3]

[4]