Palamizam

Sveti Grigorije Palama

Palamizam ili palamitska teologija čine učenja Grigorija Palame (1296–1359), čiji su spisi branili istočno pravoslavni koncept isihazam od napada Varlaama. Pobožnici Palame ponekad se nazivaju Palamiti.

Da bi odbranio tvrdnju da ljudi mogu postati poput Boga oboženjem, a da ne ugroze Božju transcendenciju, Palama je razlikovao Božju nepristupačnu prirodu i energije kroz koje je poznat, i omogućava drugima da dele njegov božanski život. Centralna ideja palamitske teologije je razlika između božanske suštine i božanske energije, što nije samo konceptualna razlika.

Palamizam je centralni element istočne pravoslavne teologije, peti carigradski sabor odobrio je teologiju isihazma svetog Gregorije Palame i osudio njegove protivnike. Palamizam je opisan kao predstavljanje „najdublje asimilacije monaške i dogmatske tradicije, u kombinaciji sa odbacivanjem filozofskog poimanja spoljne mudrosti“

Suštinska važnost

Ovo učenje je dobilo u raspravi Svetog Grigorija Palame sa sholastičkim latinskim teolozima, Varlaamom i Akindinom, o prirodi blagodati i oboženja. Svoju teološku sintezu protiv latinskih sholastičkih teologa Palama je formulisao oslanjajući se pretežno na iskustvo svetih isihasta, čitajući naročito Makarija, Maksima Ispovednika i Jovana Damaskina.

a) Protivno onima koji učahu da Tavorska svetlost beše samo „simvol" Hristovoga božanstva, Sveti Grigorije Palama pokazuje da je ta svetlost energija koja zrači iz božanske suštine, kao izlivanje Svetoga Duha, da je uipostazirana i nestvorena i da nema sopstvenu ipostas. Blagodat je „izbijanje" Boga iz Sebe, sijanje van Njegovog ličnog nevidljivog lika.

b) Protiv Varlaama, koji je oboženje svodio na prosto podražavanje Boga, Palama je razvio učenje da je oboženje stvarno učestvovanje, lično opštenje sa Bogom, bez mešanja prirode. Obožujuća blagodat jeste pojava koja prenosi silu iz obožene Hristove čovečanske prirode u naš život; otud je spasenje tajanstvena promena čoveka u boga.

v) Pored sveg Božijeg prisustva u Njegovim nestvorenim energijama, tajna Njegove suštine ostaje nepoznata. Poznanje znači neposredno sjedinjenje sa Bogom, prodiranje u unutrašnjost Boga koliko je dopušteno čoveku, mada on nikad neće moći da sobom shvati i iscrpe božansku suštinu.

Palamina teorija ne podrazumeva odvajanje suštine i energija u božanstvu, niti, pak, apsorbovanje čoveka u suštinu Boga, kako ialamizmu podmeće rimokatoličko tumačenje, koje izbegava da napravi neposrednu vezu između doktrine o blagodati i doktrine o oboženju.

Isihazam

Ćutanje, tihovanje, unutrašnja usredsređenost; asketska tradicija monaškog porijekla (IV-V vijek), koja se organizovala kao pravi pokret duhovnog i bogoslovskog preporoda, uvođenjem „Isusove molitve" kao načina stvaranja stanja unutrašnjeg usredsređenja i mira gd je duša sluša i otvara se Bogu. Isusova molitva sastoji se izr iječi: „Gospode Isuse Hriste, Sine Božiji, pomilujme grešnoga". Pravi osnivač isihazma jeste Jovan Lestvičnik (649), pisac „Rajske lestvice", u kojoj preporučuje monološku molitvu. Isihija stvara stanje gdje se praktikuju vrline, od kojih su naj važnije: čistota srca, pokajanje, a naročito uzdržanje, trezvenost.

Energije

Božanske nestvorene (grč. ενεργια, delanje, dejstvo, radnja, moć delanja). Učenje o energijama i delanjima, ili božanskim nestvorenim radnjama, plod je docnijeg razvoja vizantijske teologije; suštinsku važnost ovo učenje je dobilo u raspravi Svetog Grigorija Palame sa sholastičkim latinskim teolozima, Varlaamom i Akindinom, o prirodi blagodati i oboženja. Termin energija i ranije je upotrebljavan u hristološkim raspravama, a Šesti vaseljenski sabor (Carigrad, 681), kojije osudio monotelitstvo, dao muje veliku važnost.

Za Svetog Jovana Damaskina, pojam energija ima smisao ostvarenja ili odelotvorenja svake prirode. Primenjujući ga na hristologiju, on polazi od stava da svaka priroda ima sopstvenu volju, delanje i delo stoga i u Hristu treba da se priznaju dve prirode i dva prirodna delanja shodno dvema prirodama, božanskoj i čovečanskoj. Razume se, ova dva delanja su sjedinjena i rade zajednički jedno sa drugim zbog njihove jedinstvene Ipostasi, u kojoj su delanja čovečanske prirode sjedinjena sa delanjima božanske prirode, pa se tako javljaju kao bogočovečansko delanje. Razlika priroda, volja i delanja prepoznaje se u jedinstvu Ipostasi, jer čak i kad je uzeo ljudsko telo, Sin je „Jedan od Trojice", isti Gospod koji dela kroz njih, nesliveno, nepromenjivo, nerazdeljivo i nerazlučno.

Sveti Maksim takođe tvrdi da je božanstvo izvor energija (ideja preuzeta od palamovske teologije). U opštem smislu, energija je moć Boga koji stvara kretanje u tvarima. Za Svetog Maksima božanske energije nisu nešto drugo do božanske logosnosti u njihovom konkretnom delanju, opažljive na empirijskom nivou stvari. U tim delanjima logosnosti se mogu poznati kao energije: stvaralačke, promisliteljske i sudske. Pomoću energija Bog pokreće tvorevinu i kreće se u njima samima, ostajući ipak nepokretan i nepromenjiv.

U diskusijama sa latinskim teolozima o prirodi Tavorske svetlosti (koji pod izgovorom nesloženosti i nedeljivosti božanske prirode govorahu da je blagodat stvorena), Sveti Grigorije Palama (1359) pravi razliku između a) bića ili suštine Božije, to jest božanske nestvorene prirode, nepromenjive, neobuhvative i neizrecive, i b) božanskih nestvorenih energija, odnosno delanja ili ličnih „izlaženja" kroz koja se On projavljuje, dopuštajući da se Njime pričešćujemo ili obožimo. Energije izviru iz zajedničkog božanstva Triju Ipostasi Svete Trojice, te su zbog toga jedinstvene, nedeljive, stalne i postojane. One su ipostazirane, to jest postoje skupa sa Ipostasima, a kontempliraju se stvarno, ne simvolički. Energije ne sačinjavaju Ipostas, nemaju svoju ličnu Ipostas i ne postoje nezavisno. Energije se kompletiraju u jednoj Ipostasi i manifestuju se kroz Ipostas, ali one same nisu Ipostas.

Učenje o božanskim nestvorenim energijama čini suštinsku karakteristiku Pravoslavlja. Ovo učenje počiva na temelju vere u karakter ipostasnog Boga, u oboženje čoveka i preobraženje tvari. Za razliku od rimokatoličke latinske teologije, koja naginje ka supstancijalizmu, pravoslavna teologija shvata blagodat kao energiju i božansko delanje, lično i nestvoreno, kroz koje čovek postaje „pričasnik božanske prirode" (2. Pe-tr. 1, 4). Svakako, razliku između suštine, Ipostasi i energije ne treba preuveličavati, pošto je Crkva odbacila emanacionizam i modalizam. Takođe, oboženje ne treba da se poima kao fizičko apsorbovanje tvari u suštinu Božiju. Palamizam nije ništa drugo do svedočanstvo radikalnog sukoba dveju „teologija": sholastičkog supstancijalizma i patrističkog personalizma, koncepcija koje su se odrazile na mnogim područjima dogmatike, posebno na sotiriologiji i svetotajinskoj teologiji.

Pravoslavno učenje

Pravoslavna teologija shvata blagodat kao energiju i božansko delanje, lično i nestvoreno, kroz koje čovek postaje „pričasnik božanske prirode" (2 Petr. 1,4). Svakako, razliku između suštine, Ipostasi i energije ne treba preuveličavati, pošto je Crkva odbacila emanacionizam i modalizam. Takođe, oboženje ne treba da se poima kao fizičko apsorbovanje tvari u suštinu Božiju. Palamizam nije ništa drugo do svedočanstvo radikalnog sukoba dveju teologija: sholastičkog supstancijalizma i patrističkog personalizma, koncepcija koje su se odrazile na mnogim područjima dogmatike, posebno na sotiriologiji i svetotajinskoj teologiji.

Vidi još

• Isihazam
• Tavorska svetlost
• Božanske energije

Literatura

• Gregory Palamas, Saint (1999). Dialogue between an Orthodox and a Barlaamite. Binghamton, N.Y.: Global Publications/CEMERS. ISBN 9781883058210. 
• Bradshaw, David (2004). Aristotle East and West : metaphysics and the division of Christendom. Cambridge, UK: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-82865-9. 
• Speake, Graham (2018). „A History of the Athonite Commonwealth: The Spiritual and Cultural Diaspora of Mount Athos”. Cambridge, UK: Cambridge University Press. 

Spoljašnje veze

• Žitije Grigorija Palame
• Rečnik pravoslavne teologije, Grigorije Palama
• Žan-Klod Larše, Palamizam i Šesti vaseljenski sabor
• Grigorije Palama, Trijade u odbranu svetih isihasta
• Grigorije Palama, Molite se bez prestanka
• Razne besede Grigorija Palame