Pasifaja

Pasifaja (grč. Πασιφάη) (lat. Pasiphae) u grčkoj mitologiji je bila Perseidina i Helijeva kćerka, žena kralja Minosa.^[1]

Pasifajino ime na grčkom jeziku znači „ona koja sve obasjava“.

Mitologija[uredi | uredi izvor]

Pasifaja je sa kraljem Minosom imala četiri sina - Deukaliona, Glauka, Androgeja, Katreja - i dve kćerke - Ariadnu i Fedru, a onda se zaljubila u svetog belog bika i rodila čudovište, polubika - zvezdanog Asteriona - Minotaura.

Minos je, pre nego što je postao kralj, zatražio od boga Posejdona neki znak da će on, a ne njegov brat, doći na presto Krita. Posejdon je uslišio molbe Minosa i kao znak poslao belog bika, pod uslovom da ga Minos žrtvuje njemu u čast. Predivan beli bik je izašao iz mora, a Minos je, kada ga je ugledao tako prekrasnog, odlučio da prevari Posejdona i žrtvovao je drugog bika. Posejdon se, uvidevši prevaru, razbesnio i odlučio je da kazni Minosa tako što je učinio da se Pasfija, Minosova žena, ludo zaljubi u bika.

Pasifaja je, u želji da se nekako približi biku, otišla do Dedala da joj pomogne i smisli način kako da ona utoli svoju strast. Dedal je smislio kako ka pomogne Pasifaji. Napravio je drvenu kravu u koju se uvukla i sakrila Pasifaja, pa je bik tako oplodio, a Pasifaja je začela i kasnije rodila čudovište - polubika i polučoveka - Minotaura.

Minotaura je, dok je bio dete, odgajala Pasifaja, ali kako je on rastao, tako je postajao sve bešnji i bešnji, tako da je Dedal, po savetu Delfijske proročice sagradio lavirint u kojem bi se držao Minotaur. Lavirint je sagrađen ispod Minosove palate na Knososu.

Pasifaja je, poput svoje nećakinje Medeje poznavala magična svojstva biljaka, a tako su je prikazivali i stari Grci. Apolodor u Biblioteci navodi da je Pasifaja bacila čini vernosti na Minosa, tako da je on, u svojim vanbračnim susretima sa konkubinama, ejakulirao zmije i skorpije i tako je ubijao svoje ljubavnice, a jedino je Prokrida, jer je posedovala magičnu biljku koja ju je štitila od Pasifajine čarolije, uspevala da dugo ostane u vezi sa Minosom.

U Talami, u kontintalnom delu Grčke Pasifaja je poštovana kao boginja - proročica, a Pausanije, koji izjednačava Pasifaju sa boginjom Meseca Selenom, opisuje bronzane skulptura Pasifaje i Helija. Ciceron je, u „De natora Deorum“, zapisao da su spartanski efori, da bi im se u snu prikazala proročanstva koja bi im pomogla pri vladanju, spavali pored Pasifajinog hrama.